Srbija i Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi": Savet za borbu protiv korupcije traži da se poništi privatizacija

Gotovo sve što u Srbiji ima veze sa vodama prošlo je kroz ruke naučnika Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi", a početkom godine završen je postupak njegove privatizacije.

Kupili su ga konzorcijum kompanije „Milenijum tim" i sedam direktora Instituta, u odnosu 70:30, po ceni od 2,5 miliona evra.

Ovo akcionarsko društvo je vodeća naučno-istraživačka organizacija u Srbiji i regionu u oblasti voda, koja se, pored istraživanja, bavi i projektovanjem, inženjeringom i konsaltingom, kao i izradom različitih studija.

Dva meseca kasnije, Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije saopštio je da „prodaju treba poništiti, s obzirom na to da je neosnovana, neargumentovana, protivzakonita i suprotna opštem interesu".

U izveštaju koji je dostavljen Vladi i Tužilaštvu za organizovani kriminal navodi se da prodaja može dovesti do nesagledivih štetnih posledica po živote, zdravlje i imovinu građana Srbije, imajući u vidu klimatske promene, poplave, bujice, odbrane od leda, očuvanja pijaće vode i očuvanje životne sredine.

BBC na srpskom zatražio je u decembru 2021. od nadležnih institucija odgovor na pitanje zbog čega se Institut prodaje, ali, do danas, nije dobio konkretno objašnjenje.

• Zakon o vodama - Vučić nije potpisao izmene, dokument ponovo pred poslanicima
• Beogradski metro i ekologija u predizbornom periodu - od prvog ašova do protesta opozicije
• U fotografijama: Kratak pogled na Đerdap - prvi Uneskov geopark u Srbiji

Ugovor o prodaji 92 odsto kapitala Instituta potpisan je 4. januara 2022. godine, saopštilo je resorno ministarstvo.

Iz Instituta „Jaroslav Černi" za BBC na srpskom prethodno su izjavili da su i pre privatizacije radili na tržišnim principima, bez novca iz budžeta.

Kompanija „Milenijum tim" poslednjih godina je bila angažovana na mnogim velikim državnim projektima u Srbiji - od izgradnje delova gasovoda, preko projekta Beograd na vodi, stanova za vojnike i policajce, do kupovine hotela u Vranjskoj banji gde su dobili i 10 miliona evra subvencija od države za izgradnju velnes centra sa dva hotela i klinikom za tretmane.

Četiri nevladine organizacije pokrenule su tokom postupka peticiju protiv privatizacije, jer sumnjaju da tako „ovaj izuzetno važan naučni institut potpuno nepotrebno izlaže riziku od propadanja i promene delatnosti".

„Meni i mnogim mojim kolegama nije se dopala ideja o privatizaciji Instituta", rekao je u decembru za BBC Slobodan Petković, profesor Šumarskog fakulteta u penziji, nekadašnji šef Katedre za eroziju i bujice.

„Ja sam malo podozriv, nisam siguran da će Institut da zadrži stručni kredibilitet u uslovima privatizacije", dodaje.

Šta kažu iz antikorupcijskog saveta?

Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije smatra da je privatizacija Instituta „Jaroslav Černi" suprotna interesima građana Srbije i protivzakonita iz više razloga, te da kao takva ne može da opstane i mora biti poništena.

Između ostalog, navodi se da je izostalo mišljenje Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj o prodaji Instituta, što je obaveza po Zakonu o nauci i istraživanjima, kao i predlog programa Ministarstva za prosvetu i nauku na osnovu kog bi se privatizacija izvršila, zbog čega je postupak „nezakonit, odnosno ništavan".

Upozoravaju da u konkretnom slučaju postoji mogućnost i sukoba interesa i zloupotrebe prilikom određivanja procene fer vrednosti imovine Instituta, imajući u vidu da 30 odsto kupuje sedam izvršnih direktora Instituta.

Iz „Milenijum tima" saopštili su da je sve urađeno u skladu sa zakonom, po koracima i uputstvima nadležnih, a da je njihova ponuda, od dve pristigle na javni poziv, bila povoljnija, rekli su za NjuzMaks Adrija.

Primer za ugled

Slobodan Petković je više od dve decenije bio i naučni savetnik Instituta „Jaroslav Černi".

„Iskreno se nadam, s obzirom kakav je ugled imao u prošlosti, da će to biti zadržano i očekujem da će da ostane kao primer za ugled svim institucijama u oblasti vodoprivrede", kaže on.

Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi" zapošljava 17 doktora nauka, 13 magistara, 146 ljudi sa visokom i višom stručnom spremom.

„Institut namerava da i u budućnosti predstavlja čvrstu vezu između nauke i struke, teorije i prakse", navodi se na zvaničnom sajtu.

Brane i akumulaciona jezera, hidroelektrane, vodosnabdevanje, kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda, navodnjavanje, zaštita od poplava, zaštita životne sredine, kao i infrastrukturni projekti poput izgradnje gasovoda samo su neke od oblasti kojima se Institut i danas bavi.

U oblasti rudarstva sarađuju sa Elektroprivredom Srbije u vezi sa površinskim kopovima i TENT-om, kao i sa međunarodnom kompanijom Rio Tinto u istraživanjima za otvaranje rudnika litijuma.

Zašto privatizacija i zašto sad?

Odgovor na ovo pitanje redakcija BBC-a na srpskom nije dobila od Vlade Srbije, Ministarstva privrede, kao ni Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na jasno postavljeno pitanje, iz nadležnog Ministarstva privrede odgovoreno je citiranjem formalne procedure za raspisivanje javnog poziva, dok se ni jednom rečju ne govori o suštinskim razlozima zašto se država opredelila na ovakav potez.

U Institutu „Jaroslav Černi" smatraju da se to može gledati u kontekstu završetka više od tri decenije dugog procesa privatizacije svih kompanija koje su bile u društvenom, odnosno državnom vlasništvu, a koje rade na tržišnim principima.

Kako je sve počelo?

Institut koji nosi ime jednog od pionira hidrotehnike u Jugoslaviji osnovan je 1947. godine i uskoro slavi jubilej, 75 godina postojanja.

„U Titovo vreme Nesvrstanih, kad su bile učestale posete svetskih državnika Jugoslaviji i Srbiji, nije bilo nijednog gosta, počev od Hajlea Selasija, Nasera, Nehrua koji su dolazili u Beograd, a da nisu dolazili u Institut.

„Ima bezbroj fotografija kao dokaz tome, Institut je u to vreme bio ponos cele Jugoslavije", kaže Petković.

Posebno su se ponosili hidrauličkom laboratorijom.

„Ona je u to vreme bila najbolja u Evropi, a ona je temelj svih aktivnosti na vodama.

„U njoj su ispitivani modeli svih velikih brana i objekata", napominje profesor, dodajući da je bilo modela i velikih brana u svetu.

U kasnijem periodu, Institut je zadržao stručni značaj, nije bilo poseta državnika, ali je ostao važan za celu Jugoslaviju.

„Svi značajniji objekti koji su građeni u to vreme, počevši od hidroelektrane Đerdap, brana Kokin brod, Bajina Bašta, Zvornik i tako dalje, svuda je učestvovao Institut 'Jaroslav Černi'.

„Zatim objekti za odbranu od poplava, za navodnjavanje i ostalo", kaže Petković.

• Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo
• Biljni i životinjski svet skriven u močvarama Srbije

Kako je tekla privatizacija?

Institut se od 2008. godine nalazi u većinskoj državnoj svojini, navode u pisanom odgovoru za BBC.

Postupak privatizacije Instituta započet je početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je u skladu sa tada važećim zakonima privatizovano osam odsto kapitala, dok je 92 procenta ostalo u društvenom vlasništvu, koje je kasnije pretvoreno u državno.

Vlada Srbije je decembra 2020. zaključkom odlučila da se pokrene privatizacija ovog Instituta.

Do 5. novembra bio je rok za prijavu za kupovinu 92 odsto akcija koje su u vlasništvu države, saopštilo je Ministarstvo privrede.

Pravo učešća su imale domaće i strane firme koje su 2018, 2019 i 2020. imale poslovni prihod od najmanje 30 miliona evra i poslovale sa dobitkom.

Procenjena vrednost kapitala je 2,8 miliona evra, a početna cena je 2,5 miliona evra.

Šta su rekli iz Instituta?

U prethodnoj godini, stabilno su poslovali, zabeležili pozitivne poslovne rezultate, a izvesno je, kažu, da će sa istim rezultatima završiti i tekuću poslovnu godinu.

„Razvoj kapaciteta Instituta do sada se dominantno finansirao iz sopstvenih sredstava ostvarenih poslovanjem na tržištu, bez ulaganja države kao vlasnika.

„Privatizacijom Instituta otvara se mogućnost investiranja u razvoj i iz sredstava novog vlasnika", dodaju oni.

Očekuju da novi vlasnik uloži novac u kadrovske, tehničke i infrastrukturne kapaciteta Instituta.

Kompanija „Milenijum tim" i Institut „Jaroslav Černi" u poslednje tri godine sarađivali su u oblasti prečišćavanja otpadnih voda, na različitim projektima širom Srbije.

Najveći projekat na kome učestvuju je projekat beogradske kanalizacije.

Na ovom projektu kineske kompanije „CMEC", Institut „Jaroslav Černi" angažovan je kao projektant, a „Milenijum tim" kao izvođač radova.

Institut i „Milenijum tim" do sada nisu zajedno nastupali na domaćem ili stranom tržištu, navode iz Instituta.

Šta su poručili iz „Milenijum tima"?

„Milenijum tim" je kompanija čije su osnovne delatnosti u domenu izgradnje i projektovanja hidrotehničkih objekata, izgradnje i projektovanja termotehničkih i gasnih instalacija, kao i izgradnje železničkih pruga, saobraćajne infrastrukture, kao i gradnje i sanacije gradskih i regionalnih deponija, navode iz ove kompanije.

„Sa druge strane, jedan deo delatnosti Instituta 'Jaroslav Černi' vezan je za izradu tehničke dokumentacija u oblasti vodoprivrede i sa njom povezanim drugim privrednim granama, što predstavlja nesumnjivu kompatibilnost i potencijal da se stvori dodatna vrednost.

„Dalji koraci biće realizovani u dogovoru sa aktuelnim menadžmentom 'Jaroslava Černog', koji je u prethodnom periodu pokazao sposobnost da uspešno vodi ovaj Institut", kažu iz Milenijum tima za BBC.

„Naš strateški cilj je dalje jačanje 'Jaroslava Černog', kroz dodatne investicije u tehnologiju i u ljude.

„Kojim načinom i tempom će to biti realizovano, biće definisano planovima koje ćemo usvojiti u najkraćem roku", dodaju u pisanom odgovoru.

Privatizacija - potencijalni rizik

O društvenom značaju Instituta „Jaroslav Černi" govori i podatak da su istraživanja i analize za izradu Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. rađene u njihovom institutu, uz učešće stručnjaka iz drugih institucija i brojnih pojedinaca.

„Privatizacija ove ustanove direktno je suprotna ciljevima te Strategije u kojoj se upozorava da Srbija nema dovoljno stručnog i naučnog kadra za obavljanje poslova upravljanja vodama i da bi državni instituti, od kojih se posebno izdvaja 'Jaroslav Černi', trebalo da dobiju veća ovlašćenja".

Ovo se navodi u peticiji četiri nevladine organizacije koju je potpisalo 32.000 ljudi i kojom se traži stopiranje procesa privatizacije.

„Nema nikakvog javnog interesa u tome da privatniku plaćamo usluge koje su naša javna preduzeća do sada povoljno dobijala od instituta u državnom vlasništvu.

„Osim toga, privatizacijom se ovaj izuzetno važan naučni institut potpuno nepotrebno izlaže riziku od propadanja i promene delatnosti", piše u obrazloženju.

„Privatizacija bi se odrazila na kvalitet, cenu i dostupnost pitke vode za sve građane", navode predstavnici Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), Organizacije za očuvanje prirode i životinja (OSNA), Inicijative „Pravo na vodu" i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Da Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi" ne bi trebalo da bude privatizovan bio je i ranije stav potpredsednika Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milićevića.

„Mi hoćemo da ukažemo da Institut ne bi trebalo prodavati, jer, između ostalog, posle privatizacije može doći i do korupcije.

„'Jaroslavu Černom' ne može da se proceni finansijska vrednost, jer je, u nacionalnom smislu, njegova vrednost neprocenjiva", naglasio je Milićević za agenciju Beta.

„Institut je, kroz projektantske, studijske i istražne aktivnosti, zajedno sa sličnim domaćim istraživačkim institucijama na ekonomskoj osnovi bio angažovan kao podrška državnim organima, što i će dalje nastaviti da čini, bez obzira na promenu oblika vlasništva", navode iz Instituta.

Očuvanje kvaliteta i količina voda i generalno upravljanje vodama u Srbiji nisu nikada bili u nadležnosti Instituta, već različitih državnih organa i preduzeća - nadležnih ministarstava, agencija, javnih vodoprivrednih i komunalnih preduzeća, dodaju.

Kako da se ne pokvari nešto što dobro radi?

Očuvanjem profesionalizma i objektivnosti, jer se time čuva i vrednost i ugled kompanije, odgovaraju iz Instituta.

„Ovakav status se obezbeđuje kadrovima, u čiju stručnost i integritet ne treba sumnjati", dodaju.

„Ako uradimo nešto protiv pravila struke, možemo to da uradimo samo jednom, jer bismo izgubili reference i posle toga nas niko više ne bi angažovao.

„Razni investitori nas respektuju i ne smemo da radimo protiv pravila struke bez obzira na aspekt vlasništva Instituta", odgovorio je nedavno generalni direktor Dejan Divac na pitanje kako vidi optužbe pojedinih pokreta koji tvrde da se Institut privatizuje da bi se lakše obezbedile dozvole za projekte u kojima učestvuje Milenijum tim.

On je tada za Tanjug saopštio da je pre postupka privatizacije procenu imovine uradila renomirana kuća Dilojt.

Kako je rekao, imovina Instituta nije previše vredna, jer se nalazi van gradskog jezgra, pod Avalom i objekti su stari, zidani pre mnogo decenija, a obnavljani su iz sopstvenih prihoda.

Kako je u drugim zemljama?

U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije navodi se niz loših primera privatizacije vodoprivrednih preduzeća - od zemalja u okruženju to je zadesilo Sloveniju i Mađarsku.

„Iz dosadašnjih primera neuspelih privatizacija vodoprivrednih preduzeća i voda mogu se izvući dragocena iskustva, koje su završene na način što su države morale nazad da otkupe svoje vodovode, odnosno da otkupe vodoprivredna preduzeća koja su prethodno privatizovana.

„Loši primeri privatizacija kao što su Pariz, Budimpešta, London, Atina, Solun, Bukurešt ili pak primeri Portugala, Bolivije, Manile i tako dalje upravo ukazuju na činjenicu da dobrog primera privatizacije nema", navodi se u saopštenju.

Ističu niz država gde ove firme odlično funkcionišu, a posluju kao javna preuzeća - u Severnoj Americi, nordijskim zemljama, Holandiji, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Postoje različita iskustva - u nekim zemljama su privatizacije bile uspešne, negde ne, kaže profesor Slobodan Petković.

„Privatizacija instituta u Mađarskoj je potpuno bila promašaj, bilo je tako na još nekoliko mesta.

„Jednostavno izgube ugled, a onda nema ništa od posla, ne može da se učestvuje na konkursima", ističe Petković.

Na osnovu ranijeg iskustva, njemu se i dalje državno vlasništvo čini kao bolje rešenje, iako su različite okolnosti.

„Ne verujem da je moguća neka katastrofa zbog promene vlasničke strukture, ipak postoji dovoljno sposobnih ljudi sa moralnim i stručnim integritetom da ne dozvole da se napravi neki projekat koji može da napravi nešto loše na nivou Srbije", kaže profesor.

Na osnovu dosadašnje saradnje sa drugim svetskim konsultantskim kompanijama koje se bave sličnim delatnostima, iz Instituta poručuju da većina tih firmi posluje u okviru velikih sistema koji su najčešće akcionarska društva, uglavnom u vlasništvu investicionih fondova ili grupa.

Možda će vas zanimati i ovaj video

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.02.2022)