Hrvatska, književnost i novinarstvo: Preminuo Igor Mandić - arbitar u kulturi i književnosti

Istaknuti hrvatski književni kritičar, esejista i kolumnista Igor Mandić preminuo je u nedelju u 83. godini u Zagrebu, objavio je književni kritičar Velimir Visković na Fejsbuk profilu.

Mandić je godinama imao srčane probleme, ali mu je u nedelju odjednom pozlilo, napisao je Visković u objavi.

„Umeo je da na pravi način oceni kako se stvari događaju na javnoj sceni, da iznese mišljenje koje je bilo autohtono.

„Bio je hrabar i spremno je ulazio u polemiku", opisuje ga Žika Simić muzički novinar za BBC na srpskom.

• Dejan Anastasijević: Neizmerni gubitak i večni ponos
• Preminuo čuveni filolog Ivan Klajn
• Odlazak Milana Vlajčića - britkog pera kritike i hroničara stvarnosti Srbije

„Srdačan, radoznao, pristupačan"

Teofil Pančić, srpski novinar i kolumnista, susreo se sa Mandićevim pisanjem kao 15-godišnjak, što mu je, kaže, „otvorilo do tada nepoznate svetove."

„Prikazao mi je kako se može pisati za novine o veoma ozbiljnim i zanimljivim stvarima na način koji je u to vreme bio krajnje atipičan, vrlo personalan, angažovan, duhovit, pre svega, individualistički", kaže Pančić u pisanom odgovoru za BBC na srpskkom.

„Znao je da piše za publiku, to nije bilo kakva publika, to je ipak pismeniji sloj publike.

„Znao je da je pisanju za novine primereniji drugačiji pristup, jer je bio medijski pismen, kada taj termin nije postojao", napominje Pančić.

Dodaje da ga je to privuklo kao mladog čoveka jer „mladi ljudi imaju težnju za drugačijim tumačenjem sveta oko sebe i traže uzore koji su im odgovarajući".

Upoznali su se sredinom 1990-ih, a Mandić se, dodaje, prema njemu uvek odnosio kao prema prijatelju.

„Bio je svestan sebe i sopstvenog značaja, nije bio natmuren, uobražen i nepristupačan.

„Bio je veoma drag, srdačan, dobronameran, radoznao i pristupačan, kako jedna ekstraordinarna osoba treba da bude", ističe Pančić.

---

Od kolumniste do glavnog urednika

Rođen je u Šibeniku 1939. godine, a u Splitu je završio Klasičnu gimnaziju.

Školovanje nastavlja u Zagrebu gde je 1963. godine na Filozofskom fakultetu završio studije komparativne književnosti.

Po završetku studija radio je kao kolumnista nedeljnika Vjesnik, kritičar u dnevnim novinama i autor mnogih tekstova u pojedinim Vjesnikovim izdanjima.

Kulturološke komentare pisao je za Slobodnu Dalmaciju od 1993. do 1995. godine.

Na uredničkom mestu našao se 2000. godine kada je uređivao novine Vjesnik.

Dobitnik je nagrade Hrvatskog novinarskog društva za životno delo 2005. godine.

---

„Koliko je smrt tiražna, neverovatno"

U intervjuu beogradskom Nedeljniku iz 2018. godine, Mandić je govorio i o prvoj autobiografskoj knjizi „Sebi pod kožu", izvinivši se što je pogrešio jer je računao da će umreti u 76. godini.

„Hteo sam da budem pošteni građanin pa da umrem u okvirima statistike pošto te godine kad sam pisao, statistika je govorila da je životni vek muškarca oko 76 godina.

„Bio je red da ja umrem tako. Moji prijatelji su umrli. Nije mi pošlo za rukom.

„Ova je knjiga strahovito dobro upalila. Kako je smrt tiražna, to je neverovatno.

„Stvar koju sam prvi otkrio bila je mračna strana tabuizirane teme smrti, kao nečega što je privlačno erotično. To je misterija", govorio je Mandić.

Iako je pisao o smrti, nije ju se plašio, jer...

„Kako da se bojiš nečega što ne poznaješ?

„Znam šta bi značilo slomiti nogu, toga se bojim, bojim se dobiti grip, strah me je zubobolje, te strahove poznajem. Smrt ne poznajem", rekao je u intervjuu Nedeljniku.

„Srbija moja domovina isto kao i Hrvatska"

Igor Mandić umeo je da tvrdi da je cenjeniji u Beogradu nego u Hrvatskoj.

„Ja imam bolji odjek svojih knjiga ovdje nego u Zagrebu, jer niko nije prorok u domovini", rekao je Mandić u intervjuu za Radio-televiziju Srbija 2018. godine povodom objavljivanja njegovog poslednjeg dela - Predsmrtni dnevnik.

Njegovih dolazaka u Beograd seća se i Žikica Simić.

„Kad god bi došao ovde to bi pravi događaj.

„Viđao sam ga u našim kafanama kako sa ovdašnjim novinarama i viđenijim ljudima uživa u domaćim gurmanlucima", priča Simić.

Dodaje da je bio „jugoslovenska ličnost, arbitar u kulturi, knjižnjevnost i društvenih zbivanja".

U intervjuu beogradskom Nedeljniku, Mandić je govorio i o odnosu Srba i Hrvata i o nekim genetskim istraživanjima da su to dva najbliža naroda u regionu.

„Ja to nisam mislio na naučnoj bazi, ja sam to rekao instinktivno, osećajući to kao svoje prirodno pravo da Srbe smatram svojom braćom i da je Srbija moja domovina isto kao Hrvatska.

„Ali ni jedne ni druge ne obožavam. Sve to se svodi samo na uske lokalpatriotske razmere...

„Srbi nam fale u Hrvatskoj, to je apsolutno fakat.

„Ne samo brojčano, da nam dopune broj stanovnika koji čini jednu državicu moćnijom, nego i svojim intelektualnim potencijalom, koji je uvek doprinosio strahovito mnogo onome što se naziva hrvatska uljudba", govorio je Mandić.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.15.2022)