Ukrajina i Rusija: „Malo čudo" - majka i petogodišnji sinovi opet vide pošto ih je bomba oslepela

„Otišla sam do kuhinje i videla kako bomba leti ka mom prozoru. Sve se odigralo jako brzo, samo sam je videla i nisam znala šta se događa."

Bilo je jutro 11. marta kada je bomba pogodila dom Olene Seličijanove u ukrajinskoj oblasti Dnjepropetrovsk.

Pala je na kolena, povukla je petogodišnje blizance Nazara i Timura do sebe kako bi ih zaštitila od gelera, priča ova majka na ruskom jeziku.

Ne seća se ničega posle eksplozije.

Svo troje su oslepeli pošto su delići predmeta poleteli ka njihovim rukama i licima.

Koža im je izgorela, mali deo stakla zabio se u Olenino oko, a i noga joj je bila slomljena.

• Svedoci užasa u Marijupolju: „Ljudi su padali i umirali na moje oči"
• Borba surogat majki za decu usred rata u Ukrajini
• Jezivi dokazi ukazuju na ratne zločine počinjene na putu za Kijev

Porodica je izvučena iz ruševina i odveli su ih u obližnju bolnicu, ali su morali da ih prebace na drugo mesto pošto su im povrede bile vrlo ozbiljne.

U težinu povreda uverila se oftamološkinja Natalija Prejs u Lavovu, gradu na zapadu Ukrajine.

Ona je poslala fotografije povreda njenom bivšem profesoru Robertu Rejdaku, koji radi na Medicinskom univerzitetu u poljskom Lublinu.

Profesoru je bilo jasno da je majci i dvojici sinova neophodno hitno lečenje, ali zbog rata u Ukrajini put do Poljske je mogao da potraje i nedelju dana.

• Zašto je Marijupolj toliko važan za Rusiju
• Zašto Rusija pokušava da opkoli istok Ukrajine
• „Masakr nad civilima" u mestima oko Kijeva - tvrde ukrajinski zvaničnici

„Malo čudo"

„Došli su iz pakla. Majka je bila potpuno slepa, mogla je samo da dodirne decu.

„Dečaci su bili toliko gladni i umorni. Kada su stigli ovde samo su jeli, spavali i plakali", prepričava Rejdak.

Primećuje se da je ganut dok govori o prvom susretu sa ovom porodicom.

Onda se značajnim pokazalo to što je Rejdak vodeći hirurg u jednoj od najvećih očnih bolnica u Evropi.

„Odlučili smo da operišemo majku i izveo sam operaciju bilateralne katarakte.

„To je vrlo komplikovan zahvat zbog rana i delića stakla koji su bili zabijeni u oko", objašnjava.

Operacija je, kaže ovaj lekar, na sreću prošla „zaista savršeno" i Olena je gotovo potpuno povratila vid za dva dana.

„Proces isceljenja je savršen, a nadam se da će ići još bolje - sada makar može da vidi njene dečake i da razgleda okolo", rekao je Rejdak.

Oporavak dečaka će biti nešto sporiji.

Nazar je izgubio oko.

Tim profesora Rejdaka izveo je operaciju mrežnjače, a planiraju da urade i operaciju katarakte.

„Blizanci imaju zaista veliku očnu traumu. Nadamo se da će im vid biti dobar, ali je potrebno duže lečenje", ističe profesor.

Oštećenje bi bilo potpuno da su Olena i dečaci stigli u Lublin samo nekoliko dana kasnije.

„Oslepeli bi, jer je bio poslednji čas da počnemo lečenje, pošto je prošlo sedam dana od trenutka nesreće kada su stigli, a kod očne traume vreme je ključan faktor", objasnio je Rejdak.

Upitan da li smatra da je vraćanje njihovog vida čudo, profesor je odgovorio - „pomalo jeste".

„Dečaci su nemirni i teško zaspe"

Kad smo se vratili na odeljenje, zatekli smo blizance u igri.

Iako je izgubio oko, Nazar deluje živahnije i otvorenije od brata Timura, koji je stidljiviji i povučeniji.

„Pomaže im psiholog i daje im lekove kako bi mogli da spavaju.

„Imali su mnogo operacija i sada su bolje. Ali, videli su kako bomba pada na njih.

„Malo su se smirili, ali su i dalje nemirni i teško im je da zaspe", objašnjava majka Olena.

Ona je radila kao kuvarica u lokalnoj školi pre nego što je rat počeo.

Da li će želeti da se vrati kada se njena porodica oporavi?

„Ne", brzo odgovara.

„Svi su jako ljubazni ovde, želim da ostanem. I moj dom je uništen, ništa tamo nije ostalo", dodaje.

• Utočište od vihora rata - besplatan vrtić u Crnoj Gori za decu iz Ukrajine
• Ljubav jača od bombi: Srbin koji je odlučio da ostane u Ukrajini
• Kako ljudi širom Jadrana pomažu izbeglicama iz Ukrajine

Profesor Rejdak pokušava da im pomogne da nađu dom.

Olena se nada da će pronaći posao kada se oporavi i bude spremna.

Njena porodica nije jedina kojoj je potrebna pomoć.

Rejdak održava konsultacije sa kolegama iz Ukrajine putem virtuelnih kanala - zahvaljujući profesorskom pozivu, razgovara sa mrežom specijalista u toj oblasti.

Prisno sarađuje sa njegovom bivšom učenicom doktorkom Prejs i sugeriše ko bi trebalo da bude operisan u Lublinu.

U slučajevima kada nije moguće evakuisati pacijenta, Rejdak savetuje doktore iz Lavova o načinu lečenja povređenih.

Snažno veruje da je virtuelno povezivanje lekara ključno za lečenje žrtava ovog rata.

Grupa ljudi okupljenih u Medicinskom univerzitetu u Lublinu šalje donacije i medicinsku opremu u Ukrajinu.

Rade neprestano, pošto je sve veći broj povređenih.

Tokom narednih dana, profesor Rejdak i njegov tim još jednom će operisati blizance, ali se pripremaju i za nove pacijente, koji će pristići iz Ukrajine.

Priči su doprineli Rebeka Hartman i Pol Kuper.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.03.2022)