Ukrajina, Rusija, Evropa i ekonomija: Kako se evropske zemlje nose sa rastućim cenama energenata
Cene energenata u Evropi su u porastu u poslednjih nekoliko meseci. Vlade evropskih zemalja donele su ili planiraju da ulože milijarde evra kako bi ublažila energetsku krizu.
Cene energenata u Evropi su u porastu poslednjih meseci, pri čemu su cene gasa i struje za domaćinstva u Velikoj Britaniji porasle na 1.971 funti (oko 2.320 evra) u aprilu, a očekuje se da će dostići 3.300 evra u oktobru.
Porast je uslovljen opštim povećanjem potražnje za energijom i zabrinutošću oko snabdevanja gasom i naftom zbog rata u Ukrajini.
Evropske zemlje imaju različite planove kako da se suoče sa krizom.
- Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa
- „Nervirajte Putina, smanjite upotrebu energije" - Nemačka će zabraniti uvoz ruske nafte do kraja godine
- Predlog novih sankcija Rusiji: Mađarski premijer Orban oštro kritikuje predsednicu Evropske komisije
Velika Britanija
Vlada je objavila da će svako domaćinstvo u Velikoj Britaniji dobiti pomoć od 400 funti (470 evra) za račune za gas i struju kako bi se izborili sa rastućom cenom energenata.
Domaćinstva koja primaju beneficije će takođe dobiti paušalnu sumu od 650 (766 evra), a penzionerska domaćinstva će na zimu dobiti dodatnih 300 funti (350 evra) kao pomoć za podmirivanje računa.
Vlada planira da ovu pomoć delimično finansira od poreza na dobit za naftne i gasne kompanije, a procena je da će se u budžet sliti oko pet milijardi funti (5,8 milijardi evra).
Ministar finansija Riši Sunak rekao je da će britanska vlada izdvojiti 37 milijardi funti (43 milijardi evra) da pomogne ljudima u krizi.
Italija
Italija je najavila subvencije za energente od 14 milijardi evra.
Plan je da domaćinstva ne osete veliki rast na računima, odnosno da im računi budu na prošlogodišnjem nivou, kao i da se ljudi ohrabre da pređu na električna vozila i obnovljive izvore energije.
Ostale mere uključuju 200 evra pomoći za ljude koji godišnje zarađuju 35.000 evra ili manje i kredit od 20 odsto za sve energetski zavisne kompanije čiji su računi uvećani za 30 procenata.
Da bi se pomoglo finansiranje ovih mera, biće podignuti porezi energetskim kompanijama čiji je profit povećan kao rezultat viših cena goriva.
Ukupno, Italija očekuje da će potrošiti oko 35 milijardi evra na mere zaštite potrošača.
Španija
Španija je smanjila PDV (Porez na dodatu vrednost) na račune za struju sa 21 odsto na 10 odsto.
Privremeno je snižen i poseban porez na struju sa sedam na 0,5 odsto.
Da bi omogućila ove podsticaje, vlada je predvidela i poseban porez za energetske kompanije kako bi prikupila tri milijarde evra.
Evropska komisija je u aprilu dogovorila gornju granicu za cene gasa u Portugalu i Španiji - u proseku 50 evra po megavat-satu.
Ograničenje cena važiće godinu dana i ima za cilj da prepolovi račune za gas za 40 odsto potrošača u dve zemlje.
Očekuje se da će ove mere ukupno koštati Španiju oko 21 milijardu evra.
Francuska
Francuska vlada je u januaru primorala državnog dobavljača energije Elektrisite d Frans (Électricité de France - EDF) da ograniči rast veleprodajnih cena na četiri odsto tokom godine, što je kompaniju koštalo 8,4 milijarde evra.
Francuska je već najavila isplatu paušalnog iznosa od 100 evra prošle godine za 5,8 miliona domaćinstava koja dobijaju vaučere za energiju.
Od tada je vlada smanjila i poreze na struju.
Briselski istraživački centar Brigel (Bruegel) procenjuje da će Francuska potrošiti 38 milijardi evra za pomoć ljudima usred rasta troškova života.
Nemačka
Nemci plaćaju više za struju nego bilo koja druga zemlja u EU, navodi agencija Rojters, ali će 4,2 miliona nemačkih domaćinstava imati porast računa za gas u proseku za 62,3 odsto u 2022.
Vlada je već uvela subvencije za domaćinstva sa niskim primanjima i sada troši dodatnih 15 milijardi evra na subvencije za gorivo, smanjuje poreze na benzin i dizel, daje ljudima 300 evra paušalnog iznosa, kao i popuste za javni prevoz.
Očekuje se da će ukupni troškovi ovih mera biti oko 30 milijardi evra.
Holandija
Holandska vlada potrošila je 2,7 milijardi evra na smanjenje poreza na energiju za preduzeća i domaćinstva, a planira da izdvoji 150 miliona evra za podršku najugroženijim domaćinstvima.
Holandija očekuje da će potrošiti oko šest milijardi evra na ublažavanje energetske krize.
Norveška
U Norveškoj je vlada odredila maksimalnu cenu koju domaćinstva moraju da plate za energiju.
Ako potrošnja premašuje ovaj iznos, vlada plaća 80 odsto računa.
Norveška će ukupno potrošiti oko 23,6 milijardi kruna (2,3 milijarde evra) na podršku potrošačima.
Poljska
Kao deo „antiinflatornog štita" poljska vlada je objavila plan za ukidanje PDV-a na hranu, gas i đubrivo.
PDV na grejanje biće smanjen na pet odsto, a PDV na benzin i dizel gorivo na osam odsto.
Mere su projektovane za šest meseci.
Poljska vlada daje i novac najugroženijim domaćinstvima, a neka od njih imaju pravo na 306 evra godišnje.
Očekuje se da će Poljska potrošiti devet milijardi evra na ove mere.
Mađarska
Mađarska vlada odlučila je da samo automobili sa registarskim oznakama te zemlje mogu da toče gorivo po subvencionisanim cenama na benzinskim stanicama, dok će stranci moći da toče samo po tržišnim cenama.
Ove mere Mađarska je uvela zbog pretnje po sigurnost snabdevanja jer mnogi vozači iz susednih zemalja dolaze kako bi natočili gorivo po nižoj ceni.
Litar subvencionisanog benzina i dizela košta 480 forinti, što je trenutno oko 150 dinara, u zavisnosti od dnevnog kursa.
Od petka, 27. maja litar benzina 95 stranci će plaćati 669 forinti što je oko 205 dinara, a za litar dizela moraće da izdvoje 690 forinti što je oko 212 dinara.
Mađarska vlada je prethodno proglasila vanrednu situaciju zbog rata u Ukrajini.
Koliko su ovi planovi održivi?
Neki se pitaju koliko dugo vlade mogu da štite potrošače.
Ako se visoka stopa inflacija nastavi do 2023. godine ili kasnije, vladama će biti teško da zaštite domaćinstva.
„Tako velike subvencije su neodržive u smislu javnih finansija i štetne u smislu geopolitike i energetske bezbednosti, a da ne pominjemo životnu sredinu", kaže Simone Taljapijetra, viši istraživač u Brigelu, koji je prikupio podatke o državnim merama zaštite potrošača.
Drugi analitičari strahuju šta bi moglo da se desi ako Evropa ne uspe da pronađe alternative ruskoj nafti i gasu.
„Jesen i zima će biti najteže", kaže Ilarija Konti, šefica odeljenja za gas u School of Regulation iz Firence.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.27.2022)