Srbija i posao: „Živim u grču" - zašto se mladi u Srbiji teško osamostaljuju od roditelja
Mladi su starosna grupa u Srbiji koja je u najvećem riziku od siromaštva, a čak 75 odsto mlađih od 35 godina ne zarađuje dovoljno za samostalan život, pokazuje izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava.
Anica* iz Beograda kaže da je bila „presrećna" kada je u aprilu 2022. pronašla prvi posao, i to u struci, ali ta radost je bila kratkog daha.
„Dva meseca kasnije sam jako razočarana, jer bi to bio posao iz snova kada bih imala normalnu platu, razumno radno vreme i kada ne bih radila na crno", kaže dvadesetsedmogodišnjakinja za BBC na srpskom.
Za dve trećine mladih u Srbiji, zaposlenje ne znači da će uspeti da se osamostale od roditelja, pokazuje izveštaj Ljudska prava mladih u Srbiji za 2021. godinu Beogradskog centra za ljudska, koji je krajem juna ove godine predstavljen u Beogradu.
Anica i dalje stanuje sa roditeljima zato što sa trenutnom platom „ne može" da priušti samostalan život, a brine je i neizvesnost posla, pošto nema ugovor sa poslodavcem.
„Živim u grču - volela bih da ne moram da razmišljam o tome da li ću, ako kupim skuplju maskaru, imati dovoljno novca da izađem sledećeg petka, a o većim planovima da ni ne govorim", dodaje.
Anica nije usamljena - prema nalazima pomenutog istraživanja, mladi u Srbiji zarađuju 16 odsto manje od opšteg proseka, a većina kaže da jedva spaja kraj s krajem, zbog čega ne mogu da se osamostale od roditelja.
„Najviše mladih radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a to nije zaposlenje, nego rad van radnog odnosa, pa su im uskraćena prava koja, po Zakonu o radu, imaju zaposleni", kaže Nevena Trofimenko iz Beogradskog centra za ljudska prava za BBC na srpskom.
- Da li su mladi u Srbiji u pravu kada na prvom poslu traže dobru platu
- Mladi odlaze, mladi dolaze
- „Od čega više da živim?" - ljudi bez prava na penziju u Srbiji i dalje čekaju rešenje
Položaj mladih na tržištu rada se tokom protekle godine „poboljšao", kažu iz Ministarstva za rad u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
„Zaposlenost među mladima raste - tokom 2021. zaposlilo se 6,6 odsto više mladih nego 2020", dodaju.
Međutim, najveći broj mladih u Srbiji nema nikakve prihode - čak 58.4 odsto, pokazuje Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu.
Autor izveštaja je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), koja predstavlja krovni savez 106 omladinskih udruženja.
U maju 2022. godine, skoro 20 odsto nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) bilo je mlađe od 30 godina.
Do posla najbrže dolaze mašinski operateri, bravari, armirači, zidari, tesari, vozači, elektroinstalateri i elektromonteri, kažu iz NZS u pisanom odgovoru za BBC.
Ministarstvo omladine i sporta nije odgovorilo na pitanja BBC novinara do objavljivanja teksta.
Kada se 'posao iz snova' pretvori u košmar
Dok je u roditeljskom stanu spremala poslednje ispite na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Anica je maštala da se bavi uređenjem zelenih površina.
U pauzama od učenja, listala je oglase za posao, pisala motivaciona pisma i slala prijave.
Nije se ograničila samo na oglase - sastavila je listu kompanija za koje bi želela da radi i slala im radnu biografiju i kada nisu imale otvorene konkurse.
Zato je bila „na sedmom nebu" kada su joj u aprilu 2022. iz jedne firme javili da je dobila upravo posao o kakvom je maštala, kaže Anica.
„Delovalo je da se kockice sklapaju - odbranila sam diplomski rad, a već sutra sam imala prvi radni dan", priseća se ushićenja koje je osećala na proleće.
Međutim, posao iz snova se ubrzo pretvorio u košmar.
„Radim između 9 i 11 sati dnevno za platu od 50.000 dinara, koju dobijam na ruke.
„Poslodavac kaže da je prezadovoljan, ali još nisam dobila ugovor o radu koji mi je obećan nakon prvog meseca probnog rada", kaže.
Izraz plata na ruke znači da zaposleni nema pisani dokaz o tome koliki iznos zarade je uplaćen i da li je uopšte uplaćen, objavio je ranije portal radnik.rs.
Ovakva isplata je zabranjena u Hrvatskoj.
- Belgija uvodi zabranu pozivanja zaposlenih van radnog vremena
- Kolika je kupovna moć u Srbiji merena kratkim espresom
Loši uslovi rada nisu nepoznanica ni dvadesetčetvorogodišnjem Luki* iz malog mesta u Vojvodini, koji radi od studentskih dana.
Kaže da je od 2019. promenio tri posla, a poslodavci su ga plaćali po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
„Prvo sam radio u brzoj hrani u Novom Sadu za 45.000 dinara, ali kada bih platio kiriju i račune, ostajalo mi je dvadesetak hiljada za život.
„Zatim sam radio u prodavnici za kućne ljubimce, gde sam zarađivao oko 30.000 mesečno", kaže Luka.
Samo jednog meseca je u prodavnici zaradio 45.000 dinara i to kada je „svakodnevno radio dve smene, od devet ujutro do sedam uveče", dodaje.
Luka je završio fakultet za audio-vizuelnu umetnost, a onda se vratio kod roditelja, zbog nemogućnost da plaća troškove života u Novom Sadu.
Sada radi u kafiću u rodnom mestu - opet za 30.000 dinara, ali ima pravo na bakšiš.
To što najviše mladih u Srbiji prihode ostvaruje van radnog odnosa, znači da se na njih gleda kao na radno angažovane i da za njih ne važe odredbe Zakon o radu o radu koje važe za zaposlene, objašnjava Nevena Trofimenko iz Beogradskog centra za ljudska prava.
„Zato ostaju bez prava na ograničeno radno vreme, minimalnu zaradu, plaćeno odsustvo, plaćen godišnji odmor, bolovanje i druga prava", kaže Trofimenko.
Luka smatra da nema uslove za dostojanstven rad.
„Ovo što mi se dešava u poslednje tri godine nije život, nego preživljavanje", smatra Luka.
Kako navodi, na sva tri posla bi ostao bez dnevnice ako bi se razboleo.
Šta je dostojanstven rad?
Prema definiciji Međunarodne organizacije rada, dostojanstven rad podrazumeva produktivno radno mesto, gde se štite prava radnika, omogućeno je ostvarivanje pristojne zarade i postoji odgovarajuća socijalna zaštita.
Ali, to nije jedini slučaj kada bi Luka primio manju platu nego inače.
„Kada je posao lošije išao, dešavalo se da mi poslodavci daju slobodne dane čak i kada mi to ne odgovara, samo da bi me na kraju meseca platili manje", kaže.
U maju ove godine, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je 86.595 nezaposlenih do 30 godina starosti, navode iz Ministarstva za rad.
Kako ističu, tokom maja je zabeležen veliki skok broja slučajeva zapošljavanja u odnosu na april.
Među 20.000 ljudi koji su se zaposlili preko NZS, mladi čine 20 odsto, navode.
Ipak, mladi već godinama čine petinu nezaposlenih na evidenciji NZS, podseća Sarita Bradaš, istraživačica nevladine organizacije Fondacija centar za demokratiju.
„U 2019. godini činili su 20 odsto, a tokom 2020. udeo mladih je bio 21.4 odsto", kaže Bradaš za BBC.
- Novčani poklon za studente koji ostave cigarete
- „Nisam ni lečeni, ni izlečeni narkoman, već borac“: priča devojke koja je 13 godina uzimala heroin
Luka i Anica kažu da nikada nisu pokušali da traže posao preko Nacionalne službe.
Anica navodi da je „obeshrabrena iskustvima starijih kolega sa fakulteta, koji uglavnom nisu uspeli da dođu do zadovoljavajućeg posla" na taj način.
„Kada se prijavljujete preko NZS, ograničeni ste u odbijanju posla, a ja želim da imam izbor", kaže Luka.
„Čuo sam da se uglavnom nude loše plaćeni poslovi", dodaje.
U pisanom odgovoru za BBC na srpskom, iz Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da ne raspolažu podacima o proseku zarade ljudi koji se zaposle uz pomoć njih.
Dodaju da intenzivno rade na unapređenju usluga, a posebno usluga za mlade.
„Mladi, i to ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama, najčešće doživljavaju javne službe zapošljavanja kao izrazito birokratizovane institucije te se nerado prijavljuju na njihovu evidenciju", kažu iz NZS.
Smatraju i da se mladima mora pristupiti „kroz kanale koje rado koriste", pa odnedavno imaju i profil na Instagramu.
„Sreća i ponos" - prvi posao za mlade sa intelektualnim teškoćama
Osamostaljivanje od roditelja kao 'nemoguća misija'
Čak 75 odsto mlađih od 35 godina u Srbiji ima teškoće da zaradi dovoljno za osnovne životne troškove, zbog čega većina njih živi sa roditeljima, pokazuje izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava.
Anica želi da se osamostali, ali kaže da je to za sada „nemoguća misija".
„Što sam starija, to više želim da živim samostalno, ali ne bih volela da se nađem u situaciji da se odselim, pa da se za nekoliko meseci vratim kod roditelja", kaže.
Želi da započne život sa dugogodišnjim momkom, ali već neko vreme to odlažu zbog „neizvesnosti posla".
Najveći problem je, dodaje, što „nemaju uslove da planiraju finansije nekoliko meseci unapred".
„Plata mog momka nije dovoljna za oboje, a dok god nemam ugovor o radu i radim od danas do sutra, postoji rizik da ostanemo bez novca", objašnjava.
Takođe, misli da bi joj bila potrebna plata od „oko 65.000 dinara", kako bi zajedničkim snagama mogli da priušte iznajmljivanje stana u Beogradu.
Kolika plata je potrebna za samostalan život?
Skoro 50 odsto mladih u Srbiji smatra da im je za pristojan život potrebna plata od 80.000 do 100.000 dinara, pokazuje Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih KOMS-a za 2021. godinu.
Tu i veću sumu zarađuje 7,2 odsto mlađih od 30 godina.
Nešto manji broj mladih, oko 20 odsto, kaže da bi se zadovoljili zaradom od 50.000 do 80.000 dinara.
Više od minimalca, a manje od 50.000 dinara prima 12,8 odsto ispitanika, a samo jedan odsto tu platu smatra dovoljnom za pristojan život, navodi se u izveštaju.
Do 30.000 dinara prima 11,9 odsto mladih, a rprema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna zarada zaposlenih u Srbiji u aprilu 2022. iznosila je 73.012 dinara.
Međutim, medijalna zarada, koju prima polovina zaposlenih, u aprilu je iznosila 55.267 dinara.
Minimalna plata u Srbiji je trenutno nešto viša od 32.000 dinara i nju prima oko 350.000 ljudi.
Pre nekoliko godina, Luka se zbog upisa na fakultet preselio u Novi Sad.
„Živeo sam sa cimerima, plaćao kiriju i račune, a za život mi je ostajalo oko 20.000 dinara, dakle, gotovo ništa", kaže.
Zato je odlučio da se vrati kod roditelja i pronađe posao u rodnom gradu.
„Sada radim za sličan novac kao u Novom Sadu i imam dovoljno za džeparac", navodi Luka.
Dodaje da mu smeta što nije u situaciji da planira veće troškove.
„Imam dovoljno za izlazak, da ponekad kupim odeću, ali ne mogu ni da štedim, ni da putujem", kaže.
Luka bi voleo da ima automobil, ali smatra da će ta želja još neko vreme ostati „misaona imenica".
Pogledajte video: Anja je karata šampionka, ima 18 godina i jedan san
Šta preduzima država?
Položaj mladih na tržištu rada u Srbiji karakteriše visoka stopa nezaposlenosti i neformalne zaposlenosti, zbog čega se smatraju teže zapošljivom kategorijom, navodi se u Strategiji zapošljavanja za period od 2021. do 2026, koju je donela Vlada Srbije.
To je glavni strateški dokument države u ovoj oblasti, koji opisuje probleme mladih na tržištu rada i nudi rešenja.
Među problemima, ističe se da je čak polovina mladih u Srbiji na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) duže od godinu dana, a trećina duže od dve godine.
U naporima da reši neke od problema, Vlada Srbije je donela Akcioni plan za sprovođenje Strategije zapošljavanja u periodu od 2021. do 2023.
Jedan od najznačajnijih prioriteta je sprovođenje evropskog programa Garancije za mlade, kažu iz Ministarstva za rad.
Šta su Garancije za mlade?
Garancije za mlade (Youth Guarantee) je program Evropske unije, koji se sprovodi od 2012. godine.
Predstavlja političku obavezu država da mlađima od 30 godina obezbede kvalitetnu ponudu za zapošljavanje, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku.
To se postiže tako što država uspostavlja mrežu saradnje između nacionalnih službi za zapošljavanje, poslodavaca i organizacija civilnog društva.
Program se veoma uspešno sprovodi u EU - nakon nekoliko godina primene, stopa nezaposlenih mladih je do 2020. godine i izbijanja pandemije smanjena na 14.9 odsto, što je rekordno niska stopa.
Srbija i druge zemlje-kandidati za članstvo iz regiona Zapadnog Balkana, postepeno će uspostavljati ovaj program između 2021. i 2027. godine.
Izvor: Krovna organizacija mladih Srbije
Kako bi sproveli Garancije za mlade, iz Vlade Srbije su formirali koordinaciono telo i sarađuju sa Međunarodnom organizacijom rada, kažu iz Ministarstva za rad.
„Održano je nekoliko sastanaka i radionica, gde su predočeni predlozi za izmene u delu rada sa mladima, kao i pregled politika i zakonodavnog okvira relevantnih za sprovođenje Garancije za mlade", navode u pisanom odgovoru.
Iz Beogradskog centra za ljudska prava ocenjuju da Strategija i Akcioni plan ne nude rešenja ključnih problema.
„Ne predviđaju aktivnosti na regulisanju radnih praksi, sprečavanju zloupotrebe ugovora van radnog odnosa i unapređenju finansiranja omladinskog preduzetništva", stoji u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.
„Uprkos tome što se ukazuje na problem zloupotrebe rada preko studenskih i omladinskih zadruga, Strategija i Akcioni plan se ne bave rešavanjem ovog problema", navodi se.
Trofimenko podseća da je Srbija potpisnica nekoliko međunarodnih ugovora u ovoj oblasti, a neki od njih su Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Revidirana evropska socijalna povelja.
Moja prva plata - pomoć države, ali 'ne u skladu sa Ustavom'
Kako bi pomogla mladima koji ulaze na tržište rada, Nacionalna služba za zapošljavanje je 2020. i 2021. sprovela program Moja prva plata.
U junu 2022, program je osvojio međunarodno priznanje u Briselu, kao najbolja inicijativa u prethodnoj godini, a dodeljuje ga organizacija Emerdžing jurop(Emerging Europe).
Međutim, u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava navodi se da je program Moja prva plata sproveden „neustavno".
Program je zamišljen tako da zapošljava mlađe od 30 godina, koji imaju završenu srednju ili fakultet i najviše šest meseci radnog iskustva.
Mladi rade kod poslodavca, a naknadu im isplaćuje država - 22.000 za one sa srednjim obrazovanjem i 26.000 za fakultetski obrazovane.
Trofimenko objašnjava da je vlada uporište za uvođenje programa pronašla u Zakonu o radu.
„To nije sporno, jer je vlada i ranije osmišljavala različite programe ovog tipa, koji su se zasnivali na postojećim režimima rada, prethodno ustanovljenih ovim zakonom", kaže.
Neki od tih režima su rad na privremenim i povremenim poslovima, rad na stručnom osposobljavanju i usavršavanju, pripravnički rad i rad na određeno vreme.
Ali, dodaje da sa programom Moja prva plata to nije slučaj.
„Vlada je, suprotno Zakonu o radu i osnovnim međunarodnim standardima rada na koje smo se obavezali, kreirala novi režim rada - i to ne bilo kakav, već režim u kojem su radnici potpuno obespravljeni, a poslodavci lišeni bilo kakvih troškova rada.
„Ova mera ne samo što je suprotna Zakonu o radu, a samim tim i neustavna, jer se uredbom ne mogu menjati zakoni pa narušava osnovni ustavni princip vladavine prava", kaže Trofimenko.
- Belgija uvodi zabranu pozivanja zaposlenih van radnog vremena
- „Ne smem ni da razmišljam o penziji" - kako u Srbiji žive sezonske radnice
U 2021. godini, u programu je učestvovalo skoro 9.000 mladih, kažu iz NZS.
Jedna od njih je pravnica Romana Perić iz Kragujevca, koja je krajem 2021. ušla u program.
„To je lepa pomoć, ali ovaj iznos nije dovoljan da pokrije troškove života", kaže Romana.
Poslodavac može, ali nije u obavezi, da mladima koje primi preko programa da veću platu iz svog džepa.
Romana, koja je stažirala u advokatskoj kancelariji, imala je poslodavca koji joj je uz Moju prvu platu isplaćivao dodatni novac.
„Ali, ni to nije bilo dovoljno za život, pa su mi roditelji pomagali da platim životne troškove", kaže Romana.
Ona se pre nekoliko meseci vratila kod roditelja u Kragujevac kako bi spremala pravosudni ispit.
Iz NZS ocenjuju da je program bio „vrlo uspešan".
„Nezaposlenima je omogućena veća dostupnost informacija o programu, potpuna mogućnost za mobilnost mladih u skladu sa mogućnostima i interesovanjima, kao i veće mogućnosti za mlade da steknu prvo radno iskustvo", ističu.
Pored programa Moja prva plata, isključivo mladima je bila namenjena i mera pripravništva, podsećaju iz NZS.
„To je mera stručnog osposobljavanja kod poslodavaca iz privatnog sektora, a u 2021. godini je bilo obuhvaćeno oko 850 mladih", navode.
Život u grču
Posle razočaranja na „poslu iz snova", Anica traga za novim zaposlenjem.
Kaže da je spremna da odustane od rada u struci.
„Naravno da sam razočarana, ali ne znam ni da li je bilo osnova za optimizam.
„Najveći broj ljudi koje poznajem sa fakulteta ne radi u struci, pa ne znam zašto sam se nadala da ću baš ja biti u manjini koja je imala sreće", navodi.
Smatra da trenutno „nema uslove za dostojanstven život" i rešenje vidi u odlasku iz Srbije.
Anica kaže da se oseća kao da „živi u stalnom grču".
„Ne treba mi nikakav luksuz, samo ne želim da stalno živim sa kalkulatorom u glavi", kaže.
Luka bi voleo da ostane u Srbiji, a rešenje vidi u pokretanju sopstvenog biznisa.
Želi da fotografiju, kojom se bavi iz hobija, pretvori u posao.
„Ne želim da finansijski opterećujem roditelje, mada mi oni stalno pomažu i ne prebacuju mi zbog toga", dodaje.
Na pitanje kako bi za njega izgleda dostojanstven život u Srbiji, Luka na trenutak zastaje da razmisli.
„Valjda kad možeš da platiš račun za struju u celosti i kad se ne preračunavaš da li ćeš imati za kafu", kaže zamišljeno.
*Anica i Luka nisu prava imena sagovornika. Njihova prava imena poznata su redakciji.
Pogledajte video: „Čelična lejdi" - zašto Andrei niko ne veruje čime se bavi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 07.05.2022)