Vest da je jedna od dve visoke peći za pravljenje gvožđa u smederevskoj Železari pred gašenjem Dejanu Stojanoviću, radniku u ovoj fabrici, vraća ružne uspomene.

Pre 10 godina, jedna peć je potpuno ugašena, a druga je radila u „hladnom hodu", smanjenim kapacitetom pod nižom temperaturom.

„Gašenje peći nije dobra stvar, odmah znam da ne radimo punim kapacitetom i zaposleni su u strahu šta će biti sa drugom peći, jer se većina seća kako je bilo kad su obe ugašene.

„Zaposleni su tada slati na plaćena odsustva i svi su priželjkivali povratak na posao, pa se nadam da sada neće doći do takve situacije", priseća se ovaj 34-godišnjak za BBC na srpskom.

Tokom prethodnih 10 godina, u smederevskoj Železari dva puta su gašene jedna ili obe visoke peći - prvi put 2012, kada je američka kompanija Ju Es stil prodala udeo u vlasništvu Vladi Srbije, a drugi 2020. usled smanjene potražnje na svetskom tržištu zbog pandemije korona virusa.

Iz kompanije HBIS Srbija, vlasnice smederevske Železare, saopštili su u ponedeljak 11. jula da se pripremaju da krajem tog meseca ugase visoku peć broj 1, jednu od dve takve u ovoj fabrici, prenela je Radio televizija Srbije (RTS).

Kompanija se „prilagodila trenutnoj situaciji" na tržištu čelika, a peć će ponovo biti pokrenuta „kada budu stvoreni tržišni uslovi", dodali su.

Direktor Vladan Mihailović rekao je u četvrtak, 14. jula za RTS da zbog novonastalih okolnosti „sigurno neće biti otpuštanja" radnika u Smederevu.

„Nije prvi put da se obustavlja rad visoke peći, radnici će raditi na manjim remontima u cilju poboljšanja kondicionog stanja opreme, a jedan broj će raditi u drugim pogonima", rekao je Mihailović.

• Kina i Srbija: Prijatelji, braća, kumovi
• Zašto je crni prah prekrio kuće u okolini smederevske Železare
• Smederevo u vrtlogu zagađenja i manjka informacija

Ova firma u Srbiji zapošljava više od 5.000 radnika, najviše ih radi u Smederevu, gradu na oko 70 kilometara od Beograda.

Potencijalno smanjenje proizvodnje moglo bi da utiče na primanja zaposlenih i prelije se na celu privredu u gradu i okolini, smatra ekonomista Ljubodrag Savić.

„To bi moglo negativno da utiče i na ukupan izvoz Srbije ove godine, pošto je HBIS jedan od najvećih izvoznika, iako se naravno radi o kineskoj kompaniji", objašnjava on za BBC na srpskom.

Gašenje visoke peći „nije ništa revolucionarno", to je uobičajeno u metalurškoj industriji i najčešće je reč o „klasičnim ekonomskim odlukama", odnosno posledici stanja na tržištu, objašnjava Nenad Radović, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta, za BBC na srpskom.

„Ako se poveća potražnja ili ako rukovodstvo proceni da će se povećati, biće ponovo povećan kapacitet proizvodnje, a ne verujem da će doći do otpuštanja radnika, pogotovo onih kvalifikovanih, koji se čuvaju kao malo vode na dlanu jer su rezultat dugog i mukotrpnog ulaganja u njih", dodaje profesor.

Šta znači gašenje visoke peći i zašto do njega dolazi?

Od obima proizvodnje i količine porudžbina zavisi da li će u smederevskoj železari raditi jedna ili obe peći, kaže Radović.

„Postoje tehnološki razlozi, kao što su zastoj u proizvodnji i održavanje, ali i privredni, poput smanjenja obima proizvodnje zbog manje potražnje ili drastične promene cene inputa (resursa)."

Postoji i više načina da se proizvodnja gvožđa i čelika u smederevskoj Železari smanji ili obustavi, a odluka o tome koji će se model primeniti vuče i različite posledice.

„Imamo dva slučaja: prvi je hladni hod, kada se spušta temperatura i ubacuje koks, ali ne i ruda, a drugi podrazumeva potpuno pražnjenje peći do nivoa duvnica", kaže profesor Nenad Radović.

U donjem delu peći smeštene su duvnice kroz koje se uduvava pregrejani vazduh, potreban za sagorevanje koksa, visokokaloričnog veštačkog čvrstog goriva, dobijenog suvom destilacijom kamenog uglja ili lignita.

U slučaju „hladnog hoda", proizvodnja može opet da počne za „nekoliko dana", jer temperatura peći ostaje iznad 1.000 stepeni Celzijusa.

Ali, ako se isprazni, pada na 25 stepeni Celzijusa i potrebno je „oko tri nedelje da se ponovo pokrene proizvodnja", dodaje stručnjak za metalurgiju.

Iz kompanije HBIS Srbija nisu precizirali za koju su se opciju odlučili.

Na upit BBC-ja na srpskom o tome da li situacija u Ukrajini i sankcije zapadnih zemalja Rusiji otežavaju dotok sirovina u Smederevo, iz ove firme nisu odgovorili.

Radović ističe da „ogromna količina sirovina" u Smederevo stiže upravo iz Rusije i Ukrajine, ali usled rata rude stižu iz Indije i Kine, pa one „duže putuju i znatno su skuplje".

Poskupeli su i nafta i gas koji se koriste u procesu proizvodnje čelika i gvožđa.

Međutim, i globalna potražnja za čelikom je pala, što bi takođe mogao da bude jedan od faktora za donošenje odluke u HBIS Srbija, dodaje on.

Iz kanadske analitičke kompanije RBC kapital markets procenjuju da će u naredne dve godine proizvodnja ovog metala nadmašiti potražnju na globalnom nivou, zbog čega se očekuje pad cene na 4,32 dolara za 0,45 kilograma (funta) ove godine, dok bi u 2023. ta cena mogla biti 3,75 dolara, prenosi agencija Rojters.

• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati
• Energetska kriza u Evropi: Da li će se preliti na novčanike u Srbiji
• Može li u Srbiji socijalni program da reši probleme u firmi

Šta su visoke peći?

Smederevska Železara ima dve visoke peći: prvu, puštenu u rad 2005. i ima radnu zapreminu od 1.033 kubnih metara, i drugu, zapremine 1.380 kubnih metara.

Maksimalna radna temperatura u visokim pećima je oko 1.900 stepeni Celzijusa i imaju „životni vek" od 12 do 20 godina, navodi profesor Nenad Radović.

„Kada taj period istekne, one se ne remontuju, već se ruše i na istom mestu se podižu nove", objašnjava.

U visokim pećima smederevske fabrike dobija se sirovo gvožđe mešanjem rude gvožđa, koksa i kreča, da bi ono kasnije išlo na preradu u čeličanu, toplu i hladnu valjaonicu, u zavisnosti od krajnjeg proizvoda koji je kupac poručio.

Železara u Smederevu je integralna, što znači da se u nju unosi ruda metala, kreč i koks kako bi se proizveo čelik, dok one koje nisu integralne 100 odsto proizvodnje izvlače topljenjem čeličnog otpada, objašnjava Radović.

Imaju li radnici razloga za strah?

Većina radnika ne bi trebalo da strahuje za radna mesta, smatra Nenad Radović.

„Topioničari se vrlo teško obučavaju, to traje i do pet godina, pa je otpuštanje takvih radnika dosta skupo.

„Mislim da se ništa neće dogoditi sa njima, iako teorijski za neke nekvalifikovane radnike može da postoji rizik od gubitka posla", dodaje profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Uprkos tome, neki radnici strahuju zbog ranijih iskustava u sličnim situacijama, pogotovo oni sa ugovorima na određeno vreme, kaže Dejan Stojanović, koji već 12 godina radi u smederevskoj fabrici.

„Žive u strahu da li će im biti produžen ugovor, iako je u prethodnim situacijama većini bio produžen i dobili su ugovore za stalno", prepričava Dejan.

Prethodni put je proizvodnja u jednoj od dve visoke peći u Smederevu gašena u julu 2020, preneo je RTS.

„Razlozi gašenja Visoke peći broj 1 u kompaniji HBIS Srbija su uticaj kvota na izvoz našeg čelika u zemlje Evropske unije i smanjena potražnja za čelikom na tržištu, jer su mnogi naši klijenti obustavili proizvodnju usled pandemije korona virusa", obrazložili su tada nadležni u Železari.

Obe visoke peći u Železari ugašene su 2012, kada je američka kompanija Ju Es Stil, tada vlasnica postrojenja u Smederevu, odlučila da izađe iz firme koju je kupila devet godina ranije.

Prva peć je ponovo upaljena 2014, druga naredne godine, a radnici se tog perioda sećaju kao posebno stresnog.

„Mnogi sadašnji radnici se sećaju kako je tada bilo, da je bilo plaćenih odsustava i tada su svi čekali povratak na posao", prepričava Dejan Stojanović.

Do takvog „problema" može doći i sada, pa bi moglo da bude posledica po radnike, kaže ekonomista Ljubodrag Savić za BBC na srpskom.

„Verujem da deo ljudi neće primati pune plate, možda će ići na plaćena ili neplaćena odsustva.

„Pitanje je koliko će radnika moći da radi i da li država ima nekakav ugovor sa kineskim vlasnicima, ali u mnogim fabrikama važi pravilo da ideš na neplaćeno odsustvo ako nema posla", objašnjava Savić.

Kratka istorija smederevske železare

Istorija prerade metalnih ruda u Smederevu počinje 1913. godine, kada je osnovano Srpsko akcionarsko rudarsko topioničko industrijsko društvo (SARTID).

Prva topionica izgrađena je 1926. godine, a valjaonica lima devet godina kasnije.

Posle Drugog svetskog rata došlo je do nacionalizacije firme, koja menja naziv i postaje Državna železara u Smederevu.

Odlukom jugoslovenskih vlasti 1964. godine počela je izgradnja železare na mestu na kojem se danas nalazi, a 1971. puštena je u rad prva visoka peć u ovoj fabrici.

Druga visoka peć počela je sa radom 16 godina kasnije, ali je iste godine obustavljena proizvodnja u visokoj peći iz 1971, koja je ponovo počela da topi rude metala od 2005. godine.

Početkom 1990-ih godina železara je postala deoničarsko društvo SARTID 1913, a udeo u vlasništvu imali su Republika Srbija, Beogradska banka i kompanija Dunav.

Železara je bila u dugovima od oko 500 miliona dolara, pisao je nedeljnik Vreme.

Američka kompanija Ju Es stil kupila je 2003. godine za 23 miliona dolara SARTID, koji je tada bio u stečaju, kao i još nekoliko kompanija u njegovom sastavu.

Međutim, američka firma se 2012. godine povukla, a Vlada Srbije, na čijem je čelu tada bio Mirko Cvetković, otkupila je železaru po ceni od jednog dolara.

Vlada je tragala za strateškim partnerom nekoliko godina.

Američka kompanija Esmark pominjala se 2015. godine kao zainteresovani kupac, ali do dogovora nije došlo.

Od 2016. godine železara je dobila novog vlasnika, kompaniju HBIS grupa iz Kine, koja do danas upravlja ovom firmom.

Građanska organizacija Tvrđava podnela je početkom juna 2022. godine krivičnu prijavu protiv kompanije HBIS zbog zagađenja životne sredine.

„Negde oko šest ili sedam odsto stanovništva ima rak u Smederevu", rekao je Nikola Krstić iz pokreta Tvrđava za Televiziju N1.

Dodao je i da nisu protiv fabrike, da žele da ona nastavi da radi, ali da je „nedopustivo da krši zakon".

Kakve bi mogle biti ekonomske posledice gašenja?

Projektovani proizvodni kapacitet kompanije HBIS u Srbiji je 2,2 miliona tona gotovih proizvoda godišnje, navodi se na sajtu preduzeća.

Ipak, sa gašenjem jedne od dve visoke peći, kompanija neće moći da ga ispuni i jasno je da proizvodnja i izvoz neće biti na nivou iz prvog tromesečja 2022, kada je izvezla robu vrednu 234,7 miliona evra, navodi ekonomista Ljubodrag Savić.

„Očigledno je da neće biti kao što je bio u prvom kvartalu, odnosno neće dostići milijardu evra na godišnjem nivou", kaže Savić za BBC na srpskom.

Ovaj stručnjak vidi i mogućnost pojave posledica po lokalnu zajednicu, posebno ukoliko dođe do otpuštanja radnika, smanjenja zarada ili odlaska zaposlenih na neplaćena odsustva.

„Grad Smederevo praktično živi od HBIS-a, mnogi tamo primaju plate, od kojih indirektno žive i prodavnice, trgovine, zanatlije.

„Ako izostanu plate jednog broja radnika, onda će se njihovi problemi preliti na ta manja preduzeća i ceo grad", pojašnjava Ljubodrag Savić.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.14.2022)