YUCOM: Srbi na Kosovu se nalaze u potpuno pravnoj nesigurnosti

Ni posle gotovo pet godina od primene Sporazuma o pravosuđu, srpska zajednica na Kosovu nema adekvatan pristup pravdi i nalazi se u potpuno pravnoj nesigurnosti, zaključuje se u analizi savetnice za pitanja procesa EU integracija iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Jovane Spremo, koja je objavljena danas u Biltenu Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU.

Smisao integracije pravosuđa trebalo je da bude ne samo pronalaženje adekvatnog rešenja za pripadnike pravosuđa koji su radili u srpskim pravosudnim institucijama na Kosovu, nego i konačno omogućavanje jednakog pristupa pravdi nevećinskom stanovništvu na Kosovu, navodi se u analizi, prenose kosovski mediji.

"U ovom momentu možemo reći da je samo prvi deo cilja postignut, dok je drugi nemoguće postići dok god nema sistemskog praćenja problema i pravnih praznina koje se javljaju u hodu", navela je Spremo.

Ona je izlistala niz pitanja koja se tiču pravosuđa, integracije i pristupa pravdi za srpsku zajednicu u kontekstu Sporazuma o pravosuđu Beograda i Prištine.

Osvrćući se na operativne probleme integracije, Spremo navodi da je i dalje najveći problem upotreba jezika, angažovanje prevodilaca i kvalitet prevoda.

"Različito angažovani prevodioci i njihove različite kvalifikacije obezbeđuju različit kvalitet prevoda. Stručnost u pogledu prevoda pravne materije je ono što se najviše dovodi u pitanje", ukazala je.

Spremo navodi da nema sistemskog rešenja ni u pogledu preduslova za stupanje na pravosudnu funkciju za mlade pravnike iz srpske zajednice.

"Najveći uticaj na to ima nedostatak primene Sporazuma o diplomama, odnosno nemogućnost nostrifikacije diploma sa fakulteta Republike Srbije na Kosovu (i obrnuto), ali takođe se ne priznaje ni položen pravosudni ispit u srpskom sistemu. Proces verifikacije diploma pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji većina pravnika s Kosova iz srpske zajednice završava, efektivno ne funkcioniše od kraja 2021. godine", stoji u analizi.

Dodatne probleme stvara obavljanje stručne prakse i polaganje pravosudnog ispita na Kosovu, navodi autorka.

"Oni koji završavaju fakultet u Kosovskoj Mitrovici, u načelu rade po obrazovnom kurikulumu Republike Srbije, odnosno imaju manjak znanja u pogledu kosovskog pravnog okvira. To naknadno predstavlja i otežavajuću okolnost za polaganje pravosudnog ispita u kosovskom sistemu, pa postoji ideja da Akademija pravde organizuje posebne klinike gde bi mogli kandidati iz redova nevećinskog stanovništva bolje da se pripreme za polaganje pravosudnog ispita", ističe Spremo.

Ukazala je i na nepriznavanje sudskih odluka srpskih pravosudnih institucija na Kosovu u periodu od 1999. godine do 2017. godine.

"Komisija koja bi trebalo da radi na priznavanju sudskih odluka srpskih pravosudnih institucija na Kosovu u periodu od 1999. godine do 2017. godine, formirana je u februaru 2019. godine i njome je predsedavao predsednik Apelacionog suda. Održana su dva sastanka bez značajnog pomaka. Dok institucije Prištine očekuju da se prvo preda arhiva, Evropska komisija jasno ističe kako očekuje poseban sporazum ili dogovor u pogledu priznavanja ovih presuda i odluka od strane Kosova", objasnila je Spremo.

Još jedan od problema, kako je navela, ogleda se u pristupu uslugama javnih beležnika (notari), a posebno nealbanskim manjinskim zajednicama.

"U kosovskom sistemu radi ukupno jedna javna beležnica iz srpske zajednice i to za teritoriju Novog Brda. Za ceo sever Kosova, niti u jednoj od četiri opštine nema uopšte notara, pa se za te usluge u kosovskom sistemu građani obraćaju javnom beležniku u Južnoj Mitrovici. Za potrebe u srpskom sistemu se pak obraćaju notarima u Novom Pazaru, Raški i Leskovcu", dodaje autorka i podseća da ne postoji nikakvo afirmativno rešenje kojim bi se došlo do povećanja dostupnosti usluga advokata, javnih beležnika ili izvršitelja iz srpske zajednice, kako bi se olakšao i pristup pravdi u celini.

Spremo podseća i da su sudovi u Leskovcu preuzeli predmete srpskih sudova na Kosovu.

"Postalo je jasno da ni pet godina nakon integracije pravosuđa u kosovski pravosudni sistem, građani širom Srbije nisu svesni da Srbija efektivno nema sudove na Kosovu", istakla je ona.

Dodala je da je sud u Leskovcu primio više od 5.000 predmeta sa Kosova i još novih predmeta građana sa teritorije Kosova, te da se pred Osnovnim sudom u Leskovcu uglavnom vode predmeti iz porodičnog prava, ostavine, te radnog prava u slučaju sporova protiv institucija koje funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije.

"Troškovi postupka često padaju na stranke koje dolaze s područja Kosova, koje snose velike troškove koje na kraju postupka neće moći da refundiraju ukoliko angažuju advokata iz Mitrovice, kao na primer troškove prevoza advokata", navodi Spremo.

Zato navodi da, problemi koji su se u međuvremenu javili, moraju biti što pre otklonjeni, posebno ako se uzme u obzir prosečna starost srpskih sudija i tužilaca trenutno u sistemu, jer će se, dodaje, pored potrebe popunjavanja mesta na koje još nisu izabrani nosioci pravosudne funkcije iz srpske zajednice, broj tih mesta u narednom periodu dodatno uvećavati.

"Bez nekog sistemskog rešavanja i praćenja svih prethodno predstavljenih problema sa kojima se građani i građanke suočavaju, kako od strane kancelarije Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, tako i vlada u Beogradu i Prištini, Sporazum o pravosuđu sam po sebi ostaće jednokratno rešenje, bez dalekosežnog i dugoročnog efekta na jednak pristup pravdi svim građanima koji treba da uživaju svoja prava na teritoriji Kosova", zaključila je Jovana Spremo.

(Beta, 18.07.2022)