Izbori u BiH: Posle prigovora opozicije novo brojanje glasova za predsednika Republike Srpske, odlučila CIK

Dok je na izborima u Bosni i Hercegovini, održanim u nedelju, 2. oktobra, poznato da će Predsedništvo BiH imati novi sastav, još traje neizvesnost oko izbora za predsednika Republike Srpske, jednog od dva entiteta ove bivše jugoslovenske republike.

Najnovija odluka Centralne izborne komisije BiH je da će ponovo biti izbrojani glasovi za predsednika i potpredsednika RS posle razmotrenog većeg broja primedbi i prigovora, saopštio je predsednik CIK Suad Arnautović.

„Imali smo na uvid određene materijalne dokaze kao što su video i dokumenti koji nedvosmisleno pokazuju da je proces kontaminiran da ne onemogućava pravovremeno utvrđivanje rezultata izbora u skladu sa zakonom", rekao je Arnautović, prenosi sarajevsko Oslobođenje.

Opozicione stranke u Republici Srpskoj sumnjaju u regularnost izbornog procesa, verujući u pobedu njihove kandidatkinje Jelene Trivić i do sada su organizovale nekoliko protetsnih skupova u Baljaluci, najvećem gradu ovog entiteta.

Prema do sada izbrojanim glasovima sa 98 odsto biračkih mesta, u trci za predsednika RS Milorad Dodik iz vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata ima prednost od oko 30.000 glasova nad Jelenom Trivić.

Centralna izborna komisija BiH odlukom o ponovnom prebrojavanju glasačkih listića za predsednika Republike Srpske ne poštuje zakon, izjavio je Dodik za Radio-televiziju Republike Srpske.

Najavio je tužbu, rekavši da je odluka CIK-a „politički motivisana".

Tokom izborne noći, Partija demokratskog progresa, koja je kandidovala Jelenu Trivić, proglasila je pobedu na izborima za predsednika RS, a nekoliko sati kasnije isto je učinio i Milorad Dodik, koji je godinama unazad na vlasti u RS, a poslednjih godina je bio u tročlanom Predsedništvu BiH.

• Izbori u Bosni i Hercegovini: Sve što treba da znate
• Ko je ko na izborima u Bosni i Hercegovini
• Izbori u Republici Srpskoj: Ko su kandidati

Prema preliminarnim rezultatima CIK-a, u tročlano Predsedništvo BiH ući će Denis Bećirović (Socijaldemokratska partija) i Željko Komšić (Demokratska fronta) iz Federacije BiH, kao i Željka Cvijanović (Savez nezavisnih socijaldemokrata) iz Republike Srpske.

Prema podacima CIK-a, na birališta je izašlo oko 50 odsto upisanih birača.

Nedugo po zatvaranju birališta, Kristijan Šmit, visoki predstavnik, saopštio je da je doneo odluku o izmenama Izbornog zakona BiH, ali one neće uticati na glasove koje su građani dali na održanim izborima, piše sarajevsko Oslobođenje.

Iako su tokom dana sa terena stizali izveštaji o nepravilnostima širom BiH, predstavnici CIK-a naveli su da je izborni dan protekao uspešno.

U toku izbornog dana zabeležena su 52 incidenta na biralištima, od toga 26 u Federaciji BiH, 21 u Republici Srpskoj i pet u Distriktu Brčko.

Politički sistem BiH jedan je najkomplikovanijih u Evropi - zemlja ima 14 vlada i 136 ministara - pa birači uvek imaju pune ruke posla.

Na izborima je učestvovalo ukupno 7.257 kandidata i 127 političkih subjekata, saopštili su iz Centralne izborne komisije BiH, a oni se mogu naći na zajedničkoj listi koja ima više od 150 stranica.

Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta: Federaciju BiH - u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati - i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.

Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.

Izbori za predsednika RS

U izbornoj noći, i Dodikova SNSD i Jelena Trivić iz opozicione Partije demokratskog progresa poručivali su da imaju prednost.

Nekoliko sati pošto je Trivić proglasila pobedu, poručivši da će biti predsednica svih građana i da „pod zastavom RS ima mesta za sve", u sedištu SNSD-a isto je učinio i Dodik:

U ponedeljak rano ujutro, na Tviter nalogu SNSD-a je objavljeno da je Dodik „osvojio 31.000 glasova više u odnosu na drugoplasiranog kandidata" u izbornoj trci za predsednika RS.

Centralna izborna komisija BiH još nije završila prebrojavanje svih glasova, ali već nekoliko dana potvrđuje da je Dodikova prednost nešto manja 30.000 glasova.

Poslednji podaci su sa 98 odsto obrađenih biračkih mesta.

Iz PDP-a i drugih stranaka opozicije, međutim, tvrde da je bilo velikih neregularnosti i da bi izbori trebalo da budu poništeni.

Tokom izborne noći, PDP je samouvereno proglasio pobedu, pozivajući se na sopstvene podatke sa oko 70 odsto biračkih mesta.

Tada su tvrdili da Jelena Trivić ima prednost od najmanje 10.000 glasova ispred Dodika.

Dodik najavljuje tužbu protiv CIK-a.

Iako je izborna trka za mesto predsednika RS u jednom trenutku izgledala tesno, neizvesnosti nije bilo oko izbora predstavnika tog entiteta za tročlano Predsedništvo BiH, a Dodikova SNSD ubedljivo je pobedila na izborima za Skupštinu RS (više od 35 odsto glasova izašlih), kao i za Parlamentarnu skupštinu BiH - više od 42 odsto glasova.

Željka Cvijanović, najbliža Dodikova saradnica, imala je čak 16 odsto glasova od njenog protivkandidata Željka Šarovića na izborima za predstavnika RS u tročlanom Predsedništvu BiH.

Više o izborima za predsednika Republike Srpske pročitajte u posebnom tekstu BBC-ja.

Protest opozicije

Opozicione stranke ne mire se sa porazom i saopštenim rezultatima i do sada su organozovale nekoliko protestnih skupova, optužujući vlast da je „pokrala izbore" i zatraženo je da se organizuju novi.

„Kradu 365 dana i onda u četiri godine bude jedan izborni dan i pokradu i njega. Ja se neću povući, jer na to nemam pravo. Nisam pokradena ja, pokradena je narodna volja, narod Republike Srpske", rekla je Trivić 6. oktobra okupljenima na banjalučkom Trgu Krajine, prenele su Nezavisne.

Rezultati CIK-a za Predsedništvo BiH

Prema zvaničnim informacijama, u borbi za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, prednost ima Željko Komšić koji je osvojio 201.408 (54,5 odsto) glasova. Njegova protivkandidatkinja Borjana Krišto osvojila je 167.656 glasova (45,43 odsto).

Kada je reč o borbi za člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda, kandidat ujedinjene opozicije Denis Bećirović trenutno ima 295.855 glasova (oko 57 odsto), dok je dosadašnji član Predsedništva, Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije osvojio 193.676 glasova (37,5 odsto).

Za sada je obrađeno više od 94 odsto odsto biračkih mesta u Federaciji BiH.

U trci za člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda, ubedljivu prednost ima Željka Cvijanović, koja je osvojila 308.346 glasova (52,58 odsto). Njen protivkandidat, Mirko Šarović, osvojio je 211.297 glasova (36 odsto), objavila je Centralna izborna komisija.

Nepotpuni rezultati CIK-a poklapaju se sa podacima izbornih štabova vodećih stranaka koje su učestvovale na opštim izborima u BiH.

U štabu SDA u nedelju uveče atmosfera je bila mirna i nije bilo gužve, na jednom monitoru su se pratili rezultati, a visoki partijski zvaničnici nisu bili u štabu, javio je reporter BBC-ja.

Nešto posle 22 sata u štabu Komšićeve DF je atmosfera bila veoma vesela, a pobedničkom tonu doprinela je i torta koju je Komšić slavodobitno isekao.

U štabu SNSD-a su objavili da je Željka Cvijanović iz ove partije osvojila 95.000 glasova više od protivkandidata Mirka Šarovića u trci za srpskog predstavnika u Predsedništvu BiH.

Republiku Srpsku je do sada u Predsedništvu BiH predstavljao Milorad Dodik iz SNSD-a.

Dodik je na ovim izborima učestvovao u trci za predsednika Republike Srpske.

On je već bio na toj funkciji od 2010. do 2018. godine.

Promene izbornog zakona

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit saopštio je po završetku glasanja odluku o izmeni Izbornog zakona BiH.

Promenama je povećan broj predstavnika u Domu naroda Federacije BiH i postavljeni rokovi za početak rada parlamenta i formiranje vlade, između ostalog.

„Odlukama se uvode mehanizmi za deblokadu i strogo utvrđeni rokovi, čime će se osigurati funkcionalnost Federacije BiH. Mnoge procedure su pojednostavljene. Uvedeni su rokovi. I postoje posledice u slučaju ignorisanja ovih rokova.

„Posle današnjih odluka, nijedna politička stranka, niti bilo koji izabrani zvaničnik, neće više moći držati Federaciju taocem. I očekujem od svih posvećenost zajedničkom radu u konstruktivnom duhu ", poručio je Šmit.

• Kristijan Šmit za BBC na srpskom: „Želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik u BiH"
• Koliko je Kristijan Šmit promenio izbore u Bosni i Hercegovini

Cilj ove odluke je, kako je saopšteno iz kancelarije Visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, poboljšanje funkcionalnosti Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i obezbeđivanje blagovremene implementacije rezultata održanih izbora.

Ovim merama, tvrdi Šmit, uspostavlja se ambijent za dalju izbornu i ustavnu reformu, kao i ispunjavanje obaveza koje je Bosna i Hercegovina preuzela na putu integracije u EU i rešavanje konkretnih problema sa kojima se ova zemlja suočava.

Takođe, navodi se da ove mere jačaju ustavne zaštitne mehanizme za konstitutivne narode koje su osigurali Dejtonski mirovni sporazum i Ustav, uz istovremeno sprečavanje zloupotrebe ili paralize sistema.

Kako je protekao izborni dan?

Jovana Georgievski i Slobodan Maričić, BBC novinari

U banjalučkom naselju Borik, glasači su od jutra strpljivo čekali pred vratima učionica na biračkom mestu osnovne škole Vuk Karadžić.

Nešto posle devet ujutro, najviše je bilo penzionera i ljudi sa malom decom, a od mlađih glasača tek poneko.

„Od jutros je vanredno velika gužva, odziv je odličan, ja sam iznenađena", kaže Jelena Radovanović, jedna od posmatračica na izborima.

Kako dodaje, glasači su „još pre sedam ujutro zauzeli mesta i čekali otvaranje biračkih mesta.

Među njima je i sedamdesetosmogodišnji Danilo, koji kaže da redovno izlazi na izbore „još od vremena Jugoslavije".

„Nadam se da će biti bolje i da će pobediti narod", kaže penzioner za BBC na srpskom.

Bilo je i onih koji su na glasanje u Banjaluci izašli u foto-finišu.

„Ceo dan sam razmišljala da li da izađem ili da ne izađem, u mojim godinama nemam više šta da dočekam. Ali izašla sam zbog moje dece", rekla je za BBC Ana, 82-godišnja penzionerka.

Početak izbornog dana u Sarajevu je protekao uglavnom bez problema.

„Sve protiče kako treba, jutros nije bilo gužve, ali sada već ljudi polako pristižu u većim brojevima… Nedelja je, neradan dan, pa dok se probude", kaže uz osmeh Samira Hot, članica biračkog odbora na glasačkom mestu na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Ipak, u glavnom gradu BiH je zabeležen i nesrećan slučaj - starija žena preminula je na biračkom mestu u sarajevskom naselju Grbavica, posle čega je ono privremeno bilo zatvoreno.

Ona je preminula posle epileptičnog napada na samom ulazu u biračko mesto.

Glasanje na tom mestu bilo je produženo i posle 19 časova.

Za šta se glasalo?

U oba entiteta se glasalo za članove Predsedništva BiH.

Bosna ima tri predsednika - po jednog iz redova Bošnjaka, Hrvata i Srba, koji čine tri konstitutivna naroda.

Članovi Predsedništva BiH biraju se na mandat od četiri godine, drugog kruga nema, a na mestu predsedavajućeg menjaju se na svakih osam meseci.

Potom se biralo 57 delegata Parlamentarne skupštine BiH, koja takođe funkcioniše na nivou čitave zemlje.

Ona je podeljena na dva doma - Predstavnički dom (42 člana, od čega se 28 bira u Federaciji, a 14 u Republici Srpskoj) i Dom naroda (15, biraju se indirektno u entitetskim parlamentima).

Članovi Parlamentarne skupštine posle formiraju Veće ministara ili Savet ministara, organ izvršne vlasti u BiH - de fakto Vladu BiH.

Čini ga devet ministarstava i ministara, od kojih je jedan predsedavajući.

Potom ide entitetski nivo.

Oni koji žive u Federaciji birali su članove Parlamenta Federacije.

U zavisnosti od toga gde žive, glasali su i za članove skupštine jednog od 10 kantona na koje je Federacija podeljena.

Svaki od tih kantona ima zasebnu vladu, što znači i trku za funkcije još 10 premijera, 95 ministara i 289 poslanika kantonalnih skupština.

Republika Srpska (RS) za to vreme birala je predsednika i potpredsednike RS, kao i Narodnu skupštinu RS, koja ima 83 poslanika.

Usred svega toga je i Distrikt Brčko, zasebna teritorijalna jedinica unutar BiH, koja funkcioniše samostalno i ima izvršnu i zakonodavnu vlast.

Dejtonskim sporazumom ovo područje podeljeno je između Republike Srpske i Federacije BiH, mada su obe strane tvrdile da Brčko pripada njima.

Arbitražnom odlukom, donetom uz posredovanje američke vlada, Brčko distrikt je u martu 2000. uspostavljen kao posebna teritorijalna jedinica u sastavu nezavisne Bosne i Hercegovine.

---

BBC serijal - tri decenije od početka rata u Bosni i Hercegovini

• Kad je zaista počeo rat u Bosni i Hercegovini
• Ima li života posle rata: Kako sukob u Ukrajini veteranima rata u Jugoslaviji vraća užase pred oči
• Kako je sviran kraj za Velež na Stadionu pod Bijelim brijegom u Mostaru
• Koncerti za mir u Sarajevu, Kragujevcu i Beogradu koji nisu zaustavili rat u Jugoslaviji
• „Ne pucaj, ne pucaj": Reči koje nisu sprečile Dobrovoljačku, krvavu epizodu rata u Sarajevu
• „Bilo nas je pet u vozilu - samo sam ja preživeo": Tuzlanska kolona, 30 godina kasnije
• Srebrenica, kad svi od nje okrenu glavu
• Kako je razum pobedio oružje u bosanskom selu Baljvine: „Pusti rat, nemamo vodu u 21. veku“
• Kako je sniman jedini igrani film u opkoljenom Sarajevu
• Priča o hotelu Holidej In u Sarajevu: Grad u gradu i utočište na prvoj liniji fronta

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.10.2022)