Skup: Vraćanje kolektivne tužbe u pravni sistem Srbije je sada obaveza prema EU

 Kolektivnu sudsku zaštitu građana ne samo što je neophodno vratiti u pravni sistem Srbije iz kojeg je ona 2013. godine odstranjena, već je to i obaveza prema Evropskoj uniji s obzirom da je EU donela direktivu prema kojoj svaka zemlja članica ali i zemlja kandidatkinja mora omogućiti građanima tu vrstu zaštite, rečeno je danas u Beogradu, na konferenciji posvećenoj problemu masovnih parnica.Najveća potreba za takozvanom kolektivnom tužbom postoji u oblastima zaštite potrošača, zaštite prava na zdravu životnu sredinu i kod slučajeva masovne diskriminacije građana, i najbolje bi bilo da se ona vrati u Zakon o parničnom postupku, čije su izmene u toku, a iz kojeg je izbačena odlukom Ustavnog suda, rekli su predstavnici potrošačkih organizacija, sudijskih udruženja i organizacije Centar za evropske politike kao organizatora skupa.

Na konferenciji održanoj u hotelu Ekscelzior u Beogradu predstavljen je izveštaj o potrebi rešavanja problema masovnih parnica i mogućnostima uvođenja, to jest vraćanje kolektivne potrošačke tužbe u pravni sistem Srbije za koju je na konferenciji rečeno da je svakako jeftiniji i brži način za rešavanje ogromnog broja predmeta sa istim osnovom i istim tuženim subjektom od zatrpavanja sudova stotinama hiljada tužbi, što je bio sada slučaj.

Programski menadžer u Centru za evropke politike Dušan Protić istakao je ogroman broj tužbi protiv banaka kao primer koji ilustruje ovaj problem, a koji se odražava na funkcionisanje celokupnog sudstva.

Prema njegovim rečima, problem masovnih parnica, koje u sadašnjim okolnostima povlače krupne troškove građana kao tužilaca - u vidu troškova advokata i obaveze plaćanja sudskih taksi - ali i krupne troškove angažovanja sudstva, a zbog svoje količine opterećuju sudstvo i čine ga neefikasnim, mogao bi se rešiti "modeliranjem odnosno ubacivanjem kolektivne tužbe u Zakon o parničnom postupku".

Protić je takođe ukazao da nakon donošenja evropske direktive o uvođenju obaveze kolektivne zaštite, 2020. godine, Srbija kao zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropsku uniju mora tu direktivu da implementira u svom zakonodavstvu.

"To je sastavni deo naše obaveze harmonizacije" sa propisima i praksom EU, a najbolje je da se ta harmonizacija obavi sada, dok traju izmene Zakona o parničnom postupku, rekao je Protić.

Pored njega na skupu su govorili predstavnici Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Udruženja bankarskih korisnika i potrošača Efektiva i udruženja Forum sudija Srbije.

Oni su rekli da problem sa masovnim parnicama ne postoji od juče, tj da on kreće od devedesetih godina sa problemom oštećenih u piramidalnim šemama Dafiment banke i sa tužbama učesnika ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, a da su se posle pojavile masovne tužbe protiv vrtića, Nacionalne službe za zapošljavanje i banaka.

Prema njihovim rečima, kolektivne tužbe - koje bi pokretale organizacije, a ne pojedinačni građani - donele bi veliku korist i građanima i privredi i sudovima, a to bi bio i jeftin i brz način da se utvrdi da li su građani u pravu ili nisu, s obzirom na sadašnje stanje neujednačene sudske prakse i kršenja prava na suđenje u razumnom roku.

Predstavnici potrošačkih organizacija su ukazali da je sadašnji sistem kolektivne zaštite potrošača kroz poseban upravni postupak pred Ministarstvom trgovine spor, nedelotvoran i neefikasan i da potrošačima ne omogućava pravo na naknadu štete.

Kako su ukazali, potrošači najviše kolektivnih problema imaju sa bankama, trgovcima obućom i pružaocima usluga od opšteg ekonomskog interesa, a to su komunalnije, električna energija i telekomunikacione usluge, čiji je pružalac usluge uglavnom u dominantnom položaju na tržištu i potrošačima nameće nepravične ugovorne odredbe odnosno primenjuje nepoštenu poslovnu praksu ili na druge načine krši zakone i druge propise na štetu potrošača.

(Beta, 26.10.2022)