Мило Ђукановић у Интервјуу петком: Црна Гора је у „институционалној трулежи", неопходни хитни избори

Влада у техничком мандату без поверења већине посланика, парламент са променљивом већином, председник у последњим месецима мандата, правосуђе махом у стању вршилаца дужности.

„Ово је једна институционална трулеж: влада је изгубила легитимитет, парламент на једној теми реваншизма према ранијој власти одржава хомогеност 41 посланика.

„Таква земља није у стању да се озбиљно организује у реформама изборног законодавства, европских интеграција, поверења инвеститора&qуот;, каже председник Црне Горе Мило Ђукановић у разговору за ББЦ на српском.

Иако Црну Гору на пролеће 2023. чекају редовни председнички избори, Ђукановић сматра да би ванредни парламентарни требало да се одрже још раније.

„Моје уверење је да не треба оклевати, да смо изгубили много времена.

„Драматично се погоршава финансијска слика и мислим да изборе треба расписати за први дан када је то могуће, да не дозволимо да се даље множе тешке последице са којима ће морати да се бави јако компетентна влада.&qуот;

• ДПС губи власт у Подгорици и бројним општинама, успех новајлија на локалним изборима у Црној Гори
• Мило Ђукановић: „Нико ме неће срушити&qуот;
• Пала влада Дритана Абазовића

Мило Ђукановић изабран је на пет година за председника Црне Горе 2018, а на власти се он или његова Демократска партија социјалиста (ДПС) налазе непрекидно већ три деценије.

Странка је водећу улогу у влади изгубила 2020. када су три опозиционе листе успеле да формирају кабинет који је трајао нешто више од годину дана.

ДПС се у пролеће 2022. приближио власти кроз мањинску подршку кабинету премијера Дритана Абазовића.

Ипак, после пет месеци је ДПС подршку ускратио, па је влада од тада у техничком мандату, а странка председника Ђукановића не подржава њене одлуке.

Позив на ново гласање упркос неуспеху на локалним изборима

Иако се залаже за што хитнији улазак у следећи изборни циклус, један недавно завршени за Ђукановићеву странку није био успешан.

На локалним изборима одржаним у 13 општина и Подгорици, ДПС је изгубио контролу над главним градом, а близу је учешћа у власти у три општине.

„Резултат није нижи због квалитета кампање већ је, пре свега, изненађење - због квалитета вршења власти у Подгорици.

„Тај квалитет није био довољан у судару са тенденцијама инерције пресликавања промењеног односа снага са државног нивоа, али и таласом популизма који запљускује не само Западни Балкан, него и Европу и прекоокеанске земље.&qуот;

Наизглед мирно, Ђукановић констатује да је до промене власти у Црној Гори после три деценије једном морало да дође.

„Постоји један део бирачке јавности који прати клатно које се помера и то су биле погодности нашег дугог трајања на власти, а сада те погодности имају и други - ту се не треба ни љутити, нити то сме изненађивати.

„Потребно је дуже времена за процесе изградње политичког интегритета грађана да би могли да следе вредности које их инспиришу, а не да се по аутоматизму приклањају ономе ко је на власти - и тако је, нажалост, на целом Балкану.&qуот;

Бирачима у Подгорици сам Ђукановић није много помогао у одлучивању.

Иако је обишао 12 од 14 општина и градова где су одржани локални избори, Подгорица није била једна од њих.

Упадљиво је са плаката кандидата за градоначелника Ивана Вуковића изостало Ђукановићево име, али и било какво помињање ДПС-а.

На питање да ли се Ђукановић удаљио од странке или, пак, странка од њега, спремно ће одговорити:

„Хоћу да вам одагнам сваку сумњу да има нечег спонтаног, непредвиђеног, неког сукоба - нема ничег&qуот;, каже он и појашњава да је стратегија била претходно осмишљена.

'Две изгубљене године'

Од 2020. године, Мило Ђукановић живи нову етапу политичког живота.

Кохабитација са владајућом већином у којој нема његовог ДПС-а за председника Црне Горе није донела резултате.

„Промену власти доживео сам као шансу - неко је 30 година чекао прилику и подразумевам његову жељу да покаже да је бољи од претходника.

„На нашу жалост, то се није десило: ми имамо две изгубљене године, две владе које су кратко трајале и, без икаквих ванинституционалних притисака, изгубиле легитимитет.&qуот;

Достигнућа сопствене три деценије на власти Ђукановић спремно набраја - од мирно стечене независности, преко економске стабилизације и приближавања Европској унији, до чланства земље у НАТО-у.

„Континуитет владања је Црној Гори донео много тога доброг, до многих остварења не бисмо дошли да су се промене власти догађале сваке четири године.

„С друге стране, дуго трајање власти порађало је завист која се после одређеног времена трансформише у комплексе, па је и очекивано да је после две године једина политика нове власти реваншизам, док озбиљних приговора на суштину претходне нема.&qуот;

Ђукановић тиме објашњава и питање зашто је и недавна кампања за локалне изборе била нешто мање обојена питањима националног идентитета, али се у центар пажње вратило питање криминала и корупције, кланова и шверца, хапшења и тајних служби.

„Схватио сам да је то фактор хомогенизације опозиције у дугом периоду чекања на долазак на власт, али не бих очекивао да то и након две године вршења власти и даље буде једини фактор њиховог јединства.

„Они се ни око чега нису сложили у ове две године, а постојале су многе одлуке које су могле да се донесу простом већином, и онда се, кад дођу до коначног разлаза, уједине у мржњи према ДПС-у и Милу Ђукановићу.&qуот;

Премијер Абазовић тако је десет дана пре избора на једној од седница Владе показао фотографију на којој се, како тврди, види председник Мило Ђукановић са припадницима шкаљарског криминалног клана.

Док овакве приче одбацује речима да су „бедне, смешне&qуот;, Ђукановић каже да су две године протекле без одговора правосуђа на оваква питања.

„Протекло је довољно времена да почне нека истрага и да се формулише оптужница против некога ко је наводно незаконито поступао.&qуот;

ББЦ: „Може ли то у земљи у којој је већина институција у в.д. стању?&qуот;

Ђукановић: „А опет зашто су у в.д. стању? Па зато што владајућа већина не може да се сложи ни око чега, они су као рогови у врећи. Они немају заједнички политички именитељ, нису ни покушавали да дефинишу нову визију - поздравили смо њихово саопштење да се стратешки курс развоја земље не мења јер је то потврда да смо направили добар избор.&qуот;

ББЦ: „Да ли је и вама заправо одговарало то в.д. стање?&qуот;

Ђукановић: „Не, никако. Ја управо то непрестано јавно критикујем.&qуот;

ББЦ: „А зашто ваши посланици онда изађу из скупштинске сале када се бирају судије Уставног суда?&qуот;

Ђукановић: „Зато што је било јасно да је цео процес почео са намером да не дође до избора судија. Ако желите да дођете до двотрећинске већине, а имате само једног посланика више, онда се морате договорити са неким у опозицији.&qуот;

Неколико сати пред почетак предизборне тишине уочи локалних избора у октобру 2022. Скупштина Црне Горе није успела да изабере судије Уставног суда који више од годину дана нема довољно чланова да би могао да доноси одлуке.

За избор судија неопходно је да гласа двотрећинска већина посланика, али су сва четири предложена кандидата добила недовољну подршку.

Осим Уставног суда, институције у Црној Гори које чекају на трајна именовања су и врховни државни тужилац, као и чланови Судског савета.

'Руска агресија на Украјину имала је предигру у Црној Гори'

Када говори о промени власти 2020, црногорски председник догађаје чита и као време када су „геополитичке промене пробудиле привремено уснули балкански национализам&qуот;.

„Када Русија жели да оствари сопствене антиевропске интересе, као што то ради на Балкану и у Европи, она анимира њене политичке партнере - партије које су обавезно на антиевропској платформи.

„На Балкану, ако желите да покренете антиевропску деструкцију, ваш увек спремни партнер су националисти.&qуот;

Вратиће се Ђукановић у 2019. и почетке протеста против Закона о слободи вероисповести којим је последња влада под вођством његове странке желела да уреди односе државе и верских заједница, а што су присталице Српске православне цркве протумачиле као закон уперен против СПЦ.

„Сећамо се тобоже верским разлозима инспирисаних литија, подршке званичне Москве и званичног Београда, али и оцена партнера са Запада да треба бити пажљив, да су у питању верска права и слободе.

„После годину и по дана, са тих западних адреса цркву Србије квалификују као инструмент руских империјалних интереса на Балкану - и сад су у праву, то је тачна дијагноза, али шта ћемо са последицама које су настале и којима су они кумовали?&qуот;

Ђукановић појашњава да је на бројним адресама на Западу, како каже, „не средњем слоју администрације, него на највишем нивоу&qуот;, говорио да је све то део „руског хибридног рата да би се Балкан искористио као платформа за антиевропску и анти-НАТО политику Русије&qуот;.

„Учинило ми се да сам им тада више изгледао као глас са Балкана који се придружује тобожњим русофобима на Балтику и у Пољској, него као неко ко им даје реално упозорење о проблемима у том европском региону.

„Требало је да се догоди агресија на Украјину да би сад све схватили, посебно да је агресија на Украјину имала предигру 2016. у Црној Гори у форми државног удара, али са истим мотивом - заустављањем Црне Горе на путу ка НАТО-у&qуот;, иронично Ђукановић говори о ономе што сматра да је накнадна памет Запада.

О суђењу за државни удар у Црној Гори 2016. године опширније прочитајте у овом тексту.

Иако је избор власти у Црној Гори у којој није било ДПС-а поздрављено са Запада, а представници нове власти имају честе дипломатске контакте са Бриселом и Вашингтоном, црногорски председник тврди да су се ствари промениле после две године.

„Данас нема више поверења на Западу према персонификацијама тих промена. Да није некултурно, причали бисмо о садржају разговора са западним партнерима о домету промене власти у Црној Гори током ове две године.&qуот;

ББЦ: „Али ви немате монопол комуникације са Западом, на пример, премијер Абазовић је веома често у Америци?

Ђукановић: „Нико нема монопол и ја га и не прижељкујем. На тај дефицит углавном се жале политички конкуренти незадовољни пажњом коју добијају од међународне заједнице, а истовремено они прецењују значај тога.

„Они мисле да је довољно бити добар са представницима међународне заједнице, почев од амбасада, а то није формула за долазак и опстанак на власти - а кључ је у поверењу грађана.&qуот;

Ђукановић тврди да је променом власти слика Црне Горе ипак промењена.

„Били смо перципирани као функционална држава, а данас више нисмо.

„Плашим се да они који не могу да се помире са црногорском независношћу и црногорским европским путем желе да кроз приказивање Црне Горе као економски неодрживе и нефункционалне укажу на беспредметност њеног постојања.&qуот;

Председник, премијер или пензионер

Готово одмах по архивирању гласачких листића на локалним изборима, у Црној Гори се спремају они за редован избор председника већ на пролеће 2023. и, по свему судећи, ванредни парламентарни.

Када говори о стратегији ДПС-а на недавно завршеним локалним изборима и чињеницу да га није било у подгоричкој кампањи, Ђукановић сам отвара питање сопствене будућности.

„Ја сам имао неколико покушаја дистанцирања од политике као делатности, а унутар тога сам почињао процес претходног напуштања кормила странке.

„Међутим, неки важнији интереси су одлагали такав епилог па смо у партији ушли у планирање процеса који је у току. Нисам журио да било кога о томе обавештавам, али је јасно у врху странке осмишљен процес који има свој ток.&qуот;

ББЦ: „А шта му је коначни исход?&qуот;

Ђукановић: „Како о томе до сада нисам обавештавао, нећу ни сада - обавестићу када дође време. Ми се, као озбиљна екипа која води ту странку, о свему веома детаљно и, за овдашње услове, дугорочно договарамо - на период од две, три године.&qуот;

Ипак, неће јасно одговорити на питање да ли се у том планираном периоду кандидује за нови петогодишњи председнички мандат, што му изборна правила дозвољавају.

„То је још далеко. Потпуно сам фокусиран да након парламентарних избора добијемо одговорну владу и, ако у томе успемо, мислим да смо у значајној мери релативизирали пресудни значај председничких избора.

„Не потцењујем ту функцију, али мислим да у Црној Гори постоји много људи у политичким водама, али и ван њих, који могу успешно представљати Црну Гору у свету.&qуот;

ББЦ: „То значи да себе радије видите на месту премијера него председника?&qуот;

Ђукановић: „А, о томе не бих у овом тренутку.&qуот;

На помен одласка у политичку пензију, Ђукановић реагује уз осмех, не одбацујући ни такву могућност.

„Ништа није искључено, све је у игри - разговарате са човеком који је 30 година у том послу, који мисли да је тај посао радио вредно, не штедећи се.

„Ако се нисам штедео - биће да сам се уморио, а уз то се осећам веома оствареним и не знам шта би још требало да урадим да бих се осећао остваренијим.&qуот;

Ђукановић је државничке функције напуштао већ три пута, мада је остајао на челу странке, а убрзо се и враћао на место председника или премијера.

У временима када није водио државне послове, говорио је о сопственој жељи да се опроба и у бизнису, али са навршених 60 година, сматра да су се ствари промениле.

„Није ми могло бити и сад већ нисам у доби да на другом професионалном колосеку започињем нову каријеру, а не може ми свакако ни бити досадно јер имам много других афинитета.

„Моји планови и интереси нису приоритет, приоритет ми је да стабилизујемо земљу, да је вратимо на прави колосек и за то нам треба влада, парламентарни избори - када то обавимо, онда ће слика будућности бити јаснија.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.28.2022)