Stručnjaci: EPS više nije rizik, EPS je trošak

Elektroprivreda Srbije (EPS) je od prošle jeseni napravila gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, a gubici ovog preduzeća će nastaviti da se gomilaju i ove i naredne zime, ocenjeno je danas na forumu u Beogradu "Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu".

Kako je istaknuto na skupu, koji je organizovala Biznis info grupa, niko ne zna kakva će biti energetska situacija tokom zime, ona zavisi i od međunarodnih okolnosti, jer je Srbija integrisana u strujni sistem Evrope, koji je u velikim problemima.

Većina domaćih toplana, od njih 66, predala je zahtev za povećanje cene grejanja od dva do 36 odsto, a neće se libiti da se za pokrivanje gubitaka obrate i svojim osnivačima, odnosno opštinama i gradovima.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov oceno je da EPS više nije rizik za javne finansije, već da je postao trošak, a da je država za energetska preduzeća i poskupljenje gasa, od prošle jeseni platila dve milijarde evra.

"Rashod ćemo pokriti zaduživanjem, ta sredstva koja dajemo njima nećemo moći da dajemo na, na primer, unapređenje obrazovanja koje je u Srbiji jako loše, nećemo moći da dajemo ni na druge vitalne funkcije", rekao je on.

Govoreći o novom rebalansu budžeta, on je ukazao na njegovu nedovoljnu tranasparentnost.

"Već par godina imamo nedovoljno transparentan budžet, mi smo videli te 1,2 milijarde budžetskih pozajmica, pa smo inderektno zaključili da se radi o energetskim preduzećima, ali to ne piše eksplicitno u budžetu. Jako je važno i problematično to što ne piše kom energetskom preduzeću i za koje svrhe (se izdvaja novac)", rekao je Altiparmakov.

On je dodao da su EPS i Srbijagas u dosta različitoj poziciji i da su različiti uzroci njihovih problema.

"Problemi Srbijagasa su posledica međunarodnih kretanja cena gasa, pa je on kao preprodavac osuđen na gubitke, jer je politička odluka da se subvencioniše cena gasa. Sa druge strane, kada se radi o EPS-u, tu se govori o jako lošem poslovanju, zbog kog je Fiskalni savet često u svojim analizama upozoravao da je EPS veliki potencijalni problem i za budžet i za srpsku ekonomiju", kazao je Altiparmakov.

Naveo je da je EPS, od kada se desila havarija prošle jeseni, napravio gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, on će nastaviti da pravi gubitke i ove zime i naredne godine, jer neće moći dobro da se saniraju problemi koji su se akumulirali godinama.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestovič je rekao da je u vreme neverovatnih promena i neizvesnog okruženja, Srbija imala havariju u EPS-u, te je situacija bila "dramatična i jako skupa".

"Serija problema se desila u najgorem trenutku, kada je došlo do naglog skoka roba i usluga i lomova na energetskom tržištu. Nafta je skočila pet-šest puta u 12 meseci, gas je poskupeo 36 puta, kada se pogleda vršna cena tokom (prestanka rada) Severnog toka", rekao je on.

Predložio je da se utvrdi odgovornost za havariju koja se desila u EPS-u, jer Srbija ne sme da dođe ponovo u istu situaciju.

"Koridor 10 je koštao nešto više od milijardu evra, troškovi za EPS su potrošili ceo jedan novi auto put", kazao je on i poručio da EPS mora operativno da se stavi na zdrave noge, moraju da se obnove kapaciteti, a država i EPS moraju da budu transparentniji, da građani znaju kako posluje to javno preduzeće.

Najveći problem je po njegoviom rečima što se veliki sistemi održavaju u v.d. stanju.

"Ne možete sisteme koji imaju hiljade zaposlenih, milijardu evra prometa, da držite na nekom privremenom menadžmentu koji nema sva ovlašćenja, ni sve nadležnosti, i ne može da razmišlja stateški", rekao je Šestović.

Konsultant na razvoju projekata obnovljivih izvora energije (OIE) i projekata u zaštiti životne sredine Slobodan Perović ocenio je da Srbiji preti rizik "stotinu posekotina na lokalu".

"U ovom trenutku je jasan i nedvosmislen stav toplana da razliku između naplate i onoga što prihoduju od naplate snosi osnivač, odnosno lokalne samopurave. Oni će se bez pardona obratiti lokalnim samoupravama, mene to brine, ta kriza koja moze da se prelije na gradove i opštine", rekao je Perović.

U Srbiji od 60 toplana njih 36 koristi gas, 27 radi na mazut, 13 na ugalj, a devet na biomasu.

"Dosta njih ima mogućnost konverzije, odnosno dvojnog korišćenja energenata, ali 16 sistema radi samo na gas i nema alternativu. Neke od toplana znaju da će procenat naplate pasti kada se povećaju cene, oni mogu samo osnivaču da se obrate", rekao je Perović.

Govoreći o obnovljivim izvorima energije, Perović je ukazao na talas kompanija koje sada ulažu u solarne panele, kako bi povećale procenat energetske nezavisnosti i sprečile da ih udar cena izbaci iz neke vrste finansijske stabilnosti.

On je naveo i da uredbe koje regulišu naknadu za pristup distributivnom sistemu, nisu bile do kraja dorečene i da je neophodno rešiti te stvari, kao štu su mrežarine i pitanje PDV-a.

Perović je rekao da Srbija ima kampanju za uštedu energije i da je resorna ministarka kazala da smo kroz nju uštedeli 50 miliona evra. Međutim, kako je rekao, gradovi su trošili više struje dok nije bilo grejanja.

"Ali ko su naveći dužnici za isporučenu energiju? Pored Ziđina, na drugom mestu je Energetika Kragujevac, pa onda Toplana Bor, imate opet firme koje generišu gubitak", rekao je Perović.

(Beta, 08.11.2022)