Svemirska istraživanja: Da li je voda na Zemlju stigla iz meteorita

Meteorit koji je pao u Vinčkomb u oblasti Glosteršir u Velikoj Britaniji prošle godine, sadržao je vodu koja je bila gotovo identična vodi na Zemlji.

Ovo potkrepljuje ideju da su stene iz svemira donele ključne hemijske komponente, među kojima je i voda, na planetu Zemlju rano u njenoj istoriji, pre više milijardi godina.

Ovaj meteorit smatra se najvažnijim pronađenim u Velikoj Britaniji.

Naučnici, objavljujući prve detaljne analize, kažu da su došli do fascinantnih uvida.

Više od 500 grama pocrnelih ostataka meteora pokupljeno je iz bašta, sa puta i njiva, pošto je ogromna vatrena lopta osvetlila noćno nebo.

Izmrvljeni ostaci su pažljivo katalogizovani u londonskom Prirodnjačkom muzeju, a zatim dati timovima širom Evrope da ih istraže.

• Kiša meteora: Šta je i kako nastaje
• U Sibiru je 1908. iz vedra neba stigla ogromna eksplozija - naučnici i dalje zbunjeni
• Šta nas čeka na nebu u 2021.

Voda je činila oko 11 odsto težine meteorita i sadržala je vrlo sličan odnos različitih vrsta atoma vodonika u odnosu na vodu na Zemlji.

Neki naučnici kažu da je mlada Zemlja bila toliko topla da je veliki deo vode ispario.

Voda koja se danas nalazi na Zemlji, a 70 odsto njene površine je prekriveno okeanom, verovatno je kasnije nastala, smatraju.

Neki smatraju da je ta voda mogla da dođe iz ledenih kometa koje su padale, ali njihov hemijski sastav se ne poklapa baš najbolje.

Ugljenični hondriti, kakav je i meteorit koji je pao u Vinčkomb prošle godine, sasvim sigurno je sličnog sastava.

Činjenica da je pronađen manje od 12 sati posle pada znači da je apsorbovao vrlo malo vode sa zemlje, ili bilo kojih drugih zagađivača.

„Svi drugi meteoriti su na neki način ugroženi zemaljskim okruženjem", Ešli King iz Prirodnjačkog muzeja, rekla je za BBC.

„Ali ovaj meteorit je drugačiji zbog brzine kojom je pokupljen.

„To znači da kada ga merimo, znamo da nas sastav koji gledamo vodi sve do sastava na početku Sunčevog sistema, pre 4,6 milijardi godina.

„U nizu uzorka stena, ne bismo mogli imati netaknutiji primerak."

Precizna putanja

Naučnici koji su ispitivali organska jedinjenja meteorita koja sadrže ugljenik i azot, kao i njegove aminokiseline, imali su sličnu jasnu sliku.

Ovo su vrste čestica koje su mogle biti sirovina za početak biologije u ranom razvoju Zemlje.

Nova analiza takođe potvrđuje poreklo meteorita.

Snimci vatrene lopte omogućili su istraživačima da razrade vrlo preciznu putanju.

Računajući unazad, ovo ukazuje da je meteorit došao iz spoljašnjeg asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera.

Dalja istraživanja otkrivaju da je oboren sa vrha matičnog asteroida, verovatno u nekom sudaru.

Onda je bilo potrebno samo 200.000 do 300.000 godina da stignu na Zemlju, otkriva broj određenih atoma, kao što je neon, koji su nastali u materijalu meteorita kroz konstantno zračenje iz svemirskih čestica velike brzine ili kosmičkih zraka.

„Tih 0,2-0,3 miliona godina zvuči kao dosta dugo, ali iz geološke perspektive, to je zapravo veoma brzo", rekla je dr Helena Bejts iz Prirodnjačkog muzeja.

„Ugljenični hondriti moraju brzo da stignu ili neće preživeti, jer su tako mrvljivi, tako krhki, da će se jednostavno raspasti."

'Još tajni'

Prva analiza naučnika, objavljena u ovonedeljnom izdanju časopisa Science Advances, samo je pregled svojstava ovog meteorita.

Uskoro će biti objavljeno još desetak radova o specijalizovanim temama u izdanju časopisa Meteoritics & Planetary Science.

Ali, ni oni neće biti poslednja reč.

„Istraživači će nastaviti da rade na ovom uzorku u godinama koje dolaze, otkrivajući još tajni o poreklu našeg Sunčevog sistema", rekao je dr Luk Dejli sa Univerziteta u Glazgovu, koautor studije.

Pogledajte i video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.20.2022)