ECB usporila rast kamate, a ostaje čvrsta pred inflacijom

Evropska centralna banka odlučila se danas za umerenije monetarno pooštravanje, podižući kamatne stope za 0,50 procentnih poena, ali i dalje pokazuje svoju odlučnost da se bori protiv inflacije koja izgleda neće popustiti tako brzo kako se nadala.

Posle dugih godina jeftinog novca, ECB od leta sprovodi šokantnu politiku kamatnih stopa u cilju hlađenja ekonomske aktivnosti, u nadi da će ukrotiti inflaciju.

Tempo povećanja kamatnih stopa je najbrži od stvaranja ECB-a 1999. godine, sa dva "džambo" povećanja od 0,75 poena u septembru i oktobru.

Poput Federalnih rezervi SAD (Fed) u sredu i Banke Engleske (BoE) u četvrtak, ECB je odlučila da uspori i pokrene novu fazu monetarnog pooštravanja.

Povećanje je od pola poena stope za nadoknadu neraspoređenog bankarskog gotovinskog kredita na dva odsto, a na operacije kratkoročnog refinansiranja na 2,50 odsto, najvišu od kraja 2008. godine.

Znak da će ECB ostati čvrsta u suočavanju sa inflacijom: ta institucija u Frankfurtu je počela smanjenje svog bilansa stanja, kao što se obavezala njeno predsedništvo Kristin Lagard na sastanku u oktobru.

Od marta, ECB će smanjiti stanje obveznica za 3,3 hiljade milijardi evra "tako što neće reinvestirati sve otplate glavnice dospelih hartija od vrednosti", navodi se u saopštenju ECB.

To smanjenje će biti u proseku od 15 milijardi evra mesečno do kraja juna, pre nego što se ponovo koriguje.

Povećanje stopa će se nastaviti jer je "inflacija i dalje previsoka i očekuje se da će predugo ostati iznad cilja", navodi se u saopštenju odbora guvernera.

To je "odluka u prilično borbenom tonu", prokomentarisao je Jens-Oliver Niklaš iz banke LBBV.

"Povećanje kamata je bilo očekivano. S druge strane, mnoge će iznenaditi činjenica da će se verovatno nastaviti istim tempom", dodao je on.

"Nastavlja se krstaški rat ECB ne samo protiv inflacije, već i protiv svakog pogoršanja njene reputacije i kredibiliteta", prokomentarisao je Karsten Brzeski, analitičar ING banke.

Kriva inflacije se doduše malo poravnala u novembru, na 10 odsto tokom jedne godine, u odnosu na 10,6 odsto prethodnog meseca, zahvaljujući zatišju poskupljenja energije.

Međutim, rast cena bi trebalo da ostane trajno daleko iznad cilja od dva odsto koji je postavila centralna banka, prema ažuriranim prognozama objavljenim danas.

Očekuje se da će inflacija porasti na 6,3 odsto sledeće godine, sa 5,5 odsto ranije predviđenih, a smanjiti se na 3,4 odsto u 2024. i 2,3 odsto u 2025. godini.

Evrozona bi za dlaku trebalo da izbegne recesiju sledeće godine, pri čemu ECB predviđa rast BDP-a od 0,5 odsto u 2023, u odnosu na 0,9 odsto predviđenih u septembru, zatim 1,9 odsto u 2024.

Dalji detalji o planu "kvantitativnog pooštravanja" biće objavljeni u februaru.

Borba protiv inflacije takođe uključuje izvlačenje obilne likvidnosti sa bankovnih računa.

Zbog toga je ECB u oktobru pooštrila uslove nekadašnjih džinovskih zajmova bankama (TLTRO).

Ova politika urodi plodom jer su establišmenti saopštili da su spremni da otplate skoro 750 milijardi kredita unapred, od neizmirenog iznosa od 2.100 milijardi.

(Beta, 15.12.2022)