Erste grupa: Prognoza rasta BDP-a u Srbiji sledeće godine 1,6 odsto

Beta 15.12.2022

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u sledeću godinu iznosiće 1,6 odsto, a 2024. godine trebalo bi da se ponovo približi nivou pre krize kako inflacija bude usporavala, procenili su analitičari Erste grupe.Kako je danas u saopštenju navela Erste grupa, zbog usporavanja rasta na ključnim izvoznim tržištima i velikih potreba za uvozom zbog energetske krize, predviđa se da će se neto eksterni efekti negativno odraziti na rast tokom perioda obuhvaćenog prognozom, pa je zbog toga nedavno snižena procena rasta BDP-a za 2022. godinu za 1,2 procentna poena, na 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Podaci za oktobar pokazali su dalje ubrzavanje inflacije. U poređenju s prethodnim mesecom, cene su bile više za 1,9 odsto, što je rezultiralo rastom od 15 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

"Premda je ranija inflacija bila uglavnom podstaknuta rastom cena hrane i energenata, na baznu inflaciju se odnosilo oko 60 odsto ukupne inflacije u trećem kvartalu", naveli su analitičari Erste grupe.

Očekuje se da će inflacija dostići vrhunac u četvrtom kvartalu 2022. godine, ali i da će tokom dužeg perioda ostati na rekordnom nivou.

U proseku, stručnjaci Erste Grupe očekuju da će inflacija sledeće godine tek neznatno opasti, sa 11,8 odsto, koliko će iznositi ove godine, na 9,5 odsto, pre nego što se 2024. godine bude vratila u ciljni koridor (4,3 odsto).

"Kada se posmatra struktura, cene hrane i komunalnih usluga i dalje imaju najveći uticaj, premda su bazni pritisci vidljiviji u novijim statističkim podacima. Kao odgovor na rastuće inflatorne pritiske, Narodna banka Srbije (NBS) je nastavila sa zatezanjem monetarne politike, te je u novembru podigla referentnu stopu na 4,5 odsto, a u decembru dodatno na pet odsto", podsetila je Erste grupa.

Kako je navedeno, veliki transferi kapitala državnim preduzećima u sektoru energetike znače da se fiskalna konsolidacija odlaže, verovatno za 2024. godinu, a na strani finansiranja Srbija će se oslanjati na međunarodne finansijske institucije i druge bilateralne kreditne sporazume umesto još jedne emisije evroobveznica.

Pri tome će, kako je ocenjeno, novi stendbaj aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) "igrati ulogu sidra politike u srednjeročnom periodu".

Kada je u pitanju ekonomski rast, predviđa se da će usporavanje ekonomskog rasta trajati tokom prve polovine 2023. godine, s obzirom na efekte inflacije u celoj ekonomiji, kao i da se smanjuju realni raspoloživi budžeti i privrede i domaćinstava.

"U pogledu strukture, bilo je dosta iznenađenja, budući da je neto eksterna tražnja dala najveći doprinos rastu. Izvoz je porastao za 14,9 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, verovatno zahvaljujući dobrim rezultatima na strani usluga, dok se rast uvoza usporio na 7,8 odsto u istom periodu, s pozitivnim doprinosom od 3,3 procentna poena", navela je Erste grupa.

Ukazano je da je javna potrošnja neočekivano zabeležila pad od 4,5 odsto u istom periodu, čime je umanjen rast, dok su investicije opale prvi put od četvrtog kvartala 2020. godine, za 2,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, potvrđujući slabljenje poslovnog okruženja.

Takođe stručnjaci predviđaju da će NBS povećati i referentnu stopu na pet odsto i više.

Kada je u pitanju Centralna i Istočna Evropa (CIE), Erste grupa predviđa smanjenje BDP-a u 2023. godini jedino u Češkoj (za 0,5 odsto).

Mađarska i Poljska verovatno će stagnirati, dok se očekuje da će druge zemlje u regionu zabeležiti rast između jedan i dva odsto.

Stopa inflacije trebalo bi da počne da primetnije pada tek u drugoj polovini 2023. godine, a pre nego što se to bude dogodilo, ostaće dvocifrena u većini zemalja, te će prosek u CIE za 2023. godinu iznositi 11,6 odsto, a povratak ka inflatornim ciljevima počeće tek tokom 2024. godine, predviđaju stručnjaci Erste grupe.

"Budući da je na tržištu već neko vreme veća tražnja od ponude, očekujemo da će stope nezaposlenosti zabeležiti neznatno povećanje sledeće godine. Međutim, rast zaposlenosti u EU usporava od početka godine i iznosio je 1,5 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prethodne godine, što je dvaput sporiji rast od onoga koji je zabeležen na početku godine", navela je Erste grupa.

Na osnovu podataka iz istraživanja Evropske komisije, faktor koji ograničava proizvodnju u regionu CIE je na najvišem nivou upravo u tom regionu.

"Premda se ocena razlikuje od zemlje do zemlje, a tokom godine se najviše povećala u Hrvatskoj, čini se da ograničena ponuda radne snage i dalje predstavlja problem", procenili su analitičari Erste grupe.

(Beta, 15.12.2022)

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Ekonomija, najnovije vesti »

ЋирилицаKorisnička podešavanja