Katolička crkva i Benedikt Šesnaesti: Tri razloga zašto sahrana bivšeg pape ne liči ni na jednu do sada

U Vatikanu je sahranjen nekadašnjei pap Benedikt, a ceremonija do sada nije zabeležena u dugoj istoriji Katoličke crkve - prvi put jedan papa vodi službu tokom sahrane nekog drugog pape.

Oko 50.000 ljudi okupilo se ispred bazilike Svetog Petra u Rimu, jednom od najsvetijih hramova Katoličke crkve i važnom mestu hodočašća.

Papa Franja, aktuelni poglavar Crkve, predvodio je pogrebni ritual za papu emeritusa Benedikta Šesnaestog, koji je umro u novogodišnjoj noći u 95. godini.

Benedikt je sahranjen u kripti ispod bazilike Svetog Petra u kojoj se nalaze grobnice više od devedeset njegovih prethodnika.

On je u februaru 2013. podneo ostavku na najviši položaj u Vatikanu i bio je prvi papa koji je to učinio u prethodnih 600 godina, a kao razlog je naveo starost i narušeno zdravlje.

Iako su pojedini hvalili Benedikta, on je bio i kontroverzna ličnost.

Rođen u Nemačkoj kao Jozef Racinger, izabran je za papu u maju 2005. godine, posle smrti Jovana Pavla Drugog.

• Bivši papa Benedikt Šesnaesti preminuo u 95. godini
• Bivši papa nije reagovao zbog seksualnih zlostavljanja - izveštaj
• Šta penzionisani papa misli o oženjenim sveštenicima

Nijedan papa nije podneo ostavku još od Grgura Dvanaestog 1415. godine, a Benedikt je prvi koji je to učinio dobrovoljno još od ostavke Celestina Petog 1294.

A Racingerova odluka - zbog narušenog zdravlja dodatno otežanog teretom papske službe - takođe je i razlog zašto su njegovo bdenje i sahrana do sada neviđeni.

Papa Franja, koji je vodio bogosluženje, izveden je na podijum u invalidskim kolicima.

Bilo je tu sveštenstvo iz celog sveta - kardinali u crvenim odeždama, časne sestre u tamnim odorama.

Kada je kovčeg sa telom Benedikta donet začuo se aplauz okupljenih vernika.

Iako su mnogi hvalile Benedikta, odajući počast njegovim teološkim studijama, bilo je i kritika, posebno onih koji su bili žrtve seksualnog zlostavljanja katoličkog sveštenstva.

Organizacija Snep survajvors (Snap Survivors) saopštila je da je bivši papa „tokom mandata praktično ignorisao gorući problem seksualnog zlostavljanja koje su počili pripadnici katoličkog sveštenstva".

„U više od 25 godina kao najuticajnija verska ličnost na svetu, papa Benedikt Šesnaesti nije zaštitio decu i odrasle širom sveta", naveli su.

Na Trgu Svetog Petra osećanja prema bivšem papi bila su pomešana.

Gaja sa Sardinije je rekla da iako je Benedikt bio „"veoma dobar papa, ja više volim papu Franju. Mislim da je on bliži ljudima".

Simona iz Monce u severnoj Italiji rekla je za BBC da je zabrinuta da bi Franja mogao da sledi Benediktov primer i da se povuče.

„Zabrinuta sam da je bolestan", rekla je.

„Iskreno se nadam da još ima snage da održi Crkvu ujedinjenom i da nastavi da pruža nadu svetu".

Kristofer Lamb, dopisnik katoličkog časopisa iz Vatikana, uveren je da će Franja nastaviti da reformiše Crkvu.

„Smrt Benedikta ostavlja otvorenom mogućnost papa Franji da se povuče ako bude želeo, ali ja se ne bih kladio na to jer ovaj poglavar još ima mnogo toga da ostvari u smislu reformi".

Ovo su tri razloga zašto je sahrana pape emeritusa jedinstvena.

1. Službu predvodi papa

Službu tokom sahrane nedavno preminulog pape obično vodi ličnost zvana Kamerlengo (italijanska reč za „komornik"), što je položaj papskog domaćinstva.

Kamerlengo je zadužen za vođenje Katoličke crkve u vreme kad ne postoji aktivni vršilac dužnosti pape.

Ali ovaj put, budući da je Benedikt Šesnaesti podneo ostavku skoro deset godina pre smrti, već postoji čovek u toj ulozi: njegov naslednik, Franja Prvi.

I Franja je taj koji, prvi put u istoriji, kao papa vodio službu sahranjivanja nekog drugog pape.

U istoriji Vatikana, samo je još jedan papa dobrovoljno sišao sa prestola Svetog Petra onako kako je to učinio Benedikt Šesnaesti.

To se desilo u 13. veku, kad je Pjetro Angeleri di Murone, sveštenik koji je živeo kao pustinjak, neočekivano izabran za papu - budući da nije bio kardinal.

Tako je on postao Celestin Peti.

Međutim, on je ubrzo shvatio da je taj posao prevelik za njega i, posle svega šest meseci provedenih na dužnosti, odlučio je da podnese ostavku i vrati se životu u samoći.

Međutim, do njegove smrti došlo je pod veoma drugačijim okolnostima nego u slučaju Benedikta Šesnaestog: njegov naslednik, Bonifacije Osmi, brinuo se da se Celestin doživljava kao svetac i pod pretnjom potencijalne šizme u Crkvi, izdao je naređenje da se ovaj uhapsi.

Celestin Peti umro je zaključan u kuli posle deset meseci zatočeništva i, naravno, za njega nije organizovana zvanična sahrana.

Druge papske ostavke zabeležene u istoriji nisu bile dobrovoljne ili su se desile kao rezultat unutrašnjih trvenja.

Štaviše, poslednja formalna ostavka datira iz 1415. godine, kad je Grgur Dvanaesti, usred takozvane Zapadne šizme, dao ostavku pod političkim pritiskom - a njegov naslednik nije izabran sve do posle njegove smrti, dve godine kasnije.

2. Nema izbora novog pape

Jedan od glavnih događaja posle papine smrti je imenovanje naslednika, koje mora da se desi u najkraćem mogućem roku.

U ranim godinama hrišćanstva, lideri su birani među samim apostolima, a potom među osnivačima različitih regionalnih crkava kako se Crkva širila a pokrštavanje napredovalo.

Ali onda je počeo da nadvladava proces poznat kao konklava (od latinskog cum clavis, „pod ključem"), veće kardinala koji se „zaključavaju" u prostoriju da izaberu novog vođu.

Ova praksa varirala je u velikoj meri tokom vekova (neke konklave su trajale godinama), ali standardni protokol je da se kardinali sastanu u slavnoj Sikstinskoj kapeli u Vatikanu i - iza zatvorenih vrata i kroz nekoliko krugova glasanja - odrede ime čoveka koji će biti sledeći poglavar Katoličke crkve.

Kad se postigne većina, spaljuje se supstanca da bi se dobio beli dim - signal svetu da je izabran novi papa.

Ovog puta neće biti ni konklave ni belog dima, jer je izborni proces već obavljen posle ostavke Benedikta Šesnaestog 2013. godine, što je dovelo do naimenovanja Horhea Bergolja, koji je odabrao ime Franja Prvi.

Stručnjaci su ukazali na to da je način na koji je pokojni papa emeritus napustio položaj postavio presedan za druge papske ostavke u budućnosti.

I sam Franja je priznao da je već potpisao pismo ostavke, koja će stupiti na snagu ako mu se zdravlje toliko pogorša da neće biti u stanju da obavlja vlastite dužnosti.

3. Uništeni Ribarev prsten

Pošto bude imenovan, svaki papa dobija papske regalije i insignije, delove odežde koji ga čine prepoznatljivim poglavarem Katoličke crkve i vladarem grada-države Vatikan.

Među njima, bela mantija sa prikačenom pelegrinom iliti kratkim plaštom, papska ferula (štap na čijem vrhu se nalazi raspeće) i takozvani Ribarev prsten, zlatni prsten sa slikom Svetog Petra u čamcu kako zabacuje mrežu.

Mantiju su nosile sve skorašnje pape, dok ferula nije jedinstvena za svakog papu - na primer, Franja nekad nosi istu koju su nosili Pavle Četvrti i Jovan Pavle Drugi.

Ali Ribarev prsten se namerno pravi posebno za svakog novog papu.

A posle njegove smrti, među mnogim ritualima koji se izvode, čekićem se uništava taj personalizovani prsten.

Ovog puta, međutim, to se neće desiti posle smrti Benedikta Šesnaestog, jer je njegov prsten napravljen 2005. godine „poništen" posle njegove ostavke iz 2013. godine.

U ono vreme prsten nije bio uništen, kako nalaže tradicija, već je bio obeležen krstom, prema tadašnjem portparolu Vatikana Federiku Lombardiju.

Benediktu Šesnaestom takođe je bilo dozvoljeno da zadrži običnu belu mantiju - mada drugačiju od one koju danas nosi papa Franja - da bi se obeležio njegov status bivšeg pape, a u kojoj je on viđan sve do smrti.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.05.2023)