Hjuman rajts voč: U Srbiji težak položaj novinara, LGBT zajednice i sporo suđenje za ratne zločine

U Srbiji nezavisni novinari ni 2022. nisu mogli da se pouzdaju u zaštitu države, suđenje za ratne zločine su bila spora i sa puno opstrukcija, sistem azila manjkav, a osobe sa invaliditetom i LGBT populacija su bili izloženi diskriminaciji i nasilju, navodi se u najnovijem izveštaju organizacije Hjuman rajts voč (HRW).  

U danas objavljenom izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, HRW piše da se u Srbiji novinari koji su kritični prema vlasti i dalje suočavaju s pretnjama i napadima, uz neadekvatan odgovor države.

Pozivajući se na podatke Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), HRW piše da su od januara do kraja avgusta zabeležena dva fizička napada, tri napada na imovinu i 26 slučajeva zastrašivanja i pretnji protiv novinara i medijskih kuća.

Navodeći i niz konkretnih primera tih pretnji i napada, HRW konstatuje i da su i u 2022. godini "provladini mediji nastavili klevetničke kampanje protiv nezavisnih novinara i medijskih kuća koje kritički izveštavaju o vladi".

Kada je reč o odgovornosti za ratne zločine, HRW piše da je zaključno sa avgustom prošle godine pred srpskim sudovima u postupku bilo 16 predmeta protiv 39 optuženih, ali da su svi ti postupci bili "otežani značajnim kašnjenjima i odlaganjima".

Kao primer, HRW piše da je prvo suđenje za ratne zločine u Srebrenici u Srbiji do sada odlagano više od 20 puta početka decembra 2016. godine, a da optuženi, bez ikakvih posledica, jednostavno nisu dolazili na suđenje.

U delu o izbeglicama, tražiocima azila i migrantima, HRW navodi da su u Srbiji prošle godine do avgusta registrovana 2.653 tražioca azila, ali da su nadležne vlasti dozvolile podnošenje samo 251 zahteva za azil.

"Od januara do avgusta Srbija je odobrila izbeglički status dvema osobama, a supsidijarnu zaštitu za devet osoba. Srbija je odobrila privremenu zaštitu za 817 ljudi, gotovo isključivo iz Ukrajine", piše HRW, uz konstataciju da je sistem azila i dalje manjkav, s poteškoćama u pristupu procedurama za tražioce azila, niskim stopama priznavanja statusa i dugim odgađanjima.

Pored toga, Srbiji, kako se dodaje, nedostaju i formalne procedure za procenu starosti dece migranata bez pratnje, pa postoji opasnost da starija deca budu tretirana kao odrasle osobe.

U izveštaju se navodi da su srpske NVO od januara do septembra registrovale 30 incidenata, uključujući i deset fizičkih napada motivisanih mržnjom prema LGBT osobama.

U izveštaju se podseća i na pokušaj vlasti da otkažu prošlogodišnji Europrajd u Beogradu, navodno iz bezbednosnih razloga i na napade na učesnike Parade ponosa, kao i na beogradski Prajd info centar. HRW podseća i na pritiske desničarskih verskih i političkih grupa da se u nastavi zabrane LGBT teme.

U delu o položaju osoba sa invaliditetom, HRW piše da je prošle godine u Srbiji ponovo porastao broj građana iz te kategorije koji žive u ustanovama, i da su u tim ustanovama vrlo često deca smeštena sa odraslima sa kojima nisu u srodstvu. Navodi se i da su mogućnosti za redovno obrazovanje za decu sa invaliditetom i dalje vrlo ograničene.

(Beta, 12.01.2023)