Privredna komora Srbije: Dve milijarde dinara štete od nelegalnog preuzimanja knjiga sa interneta

U Srbiji je tokom prošle godine sa interneta bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga, procenjena šteta je oko dve milijarde dinara, a dodatni problem je i otežano uklanjanje portala koji se oglušuju o prava intelektualne svojine, rečeno je danas na panel diskusiji "Piraterija u izdavaštvu – povreda autorskih prava" u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Jedan od najvećih problema zbog kojeg decenijama unazad u Srbiji nije uspelo regulisanje tržišta jeste nepostojanje svesti društva o nezakonitosti i izostanak sudskih ishoda i presuda u kojima se vidi da su izdavači reagovali, da su zaštićeni i da su došli do tačke kada im je nadoknađena šteta, istakli su učesnici skupa.

Skup je organizovalo Udruženje za kreativnu industriju i Grupacija izdavačke delatnosti, knjižara i distributera knjiga PКS.

"U lancu vrednosti knjige, važni su autori, izdavači, čitaoci, ali i opšti društveni interes; internet i digitalna transformacija pružaju brojne nove mogućnosti, ali i komplikuju ovu jednačinu", ukazao je prof. Uroš Ćemalović.

Prema podacima koje je izneo vlasnik izdavačke kuće "Laguna/Delfi" Dejan Papić, najveća šteta i povreda autorskih prava događa se na internetu.

"Samo tokom prošle godine sa interneta je bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga, a procenjena šteta je oko dve milijarde dinara. Dodatni problem je i otežano uklanjanje portala koji se oglušuju o prava intelektualne svojine", naglasio je Papić.

Prof. Slobodan Marković je napomenuo i da je fizičko lice pirat ukoliko je neovlašćeno pročitalo neki zaštićeni dokument bez obzira da li ga je dalje podelio.

Кako je naglasio direktor izdavačke kuće "Klio" Zoran Hamović, povreda autorskih prava je i sociološki problem, jer oni koji fotokopiraju bilo koje autorsko delo, nemaju svest o prekršaju i ne smatraju ga krivičnim delom.

Upravo zato je, kako je ukazao, neophodna edukacija i podizanje svesti javnosti o značaju autorskih prava, uređenje tržišta, kao i državni instrument za regulisanje ove oblasti, koja predstavlja jedan od najvažnijih potencijala svakog društva.

"O ovoj temi možemo još mnogo da govorimo i da vidimo ko je nosilac rešenja. To možda mogu da budu dva rešenja - jedan je pravni i to je ono što leči posledice. Takođe, neophodno je odrediti i ono što je uzrok i to lečenje je dugotrajnije i mnogo teže i složenije, a to je odnos prema školskom sistemu, gde je neophodno da negujemo poštovanje vrednosti, ono što se zove autorsko pravo i pravo intelektualne svojine", zaključio je Hamović.

Predstavnik "Kretaivnog crentra" Dejan Begović, smatra da je zajedničko borbi protiv piraterije i pre 30 godina i danas, jeste lična inicijativa izdavača.

"Borba protiv piraterije ne bi trebalo da bude odlika snalažljivosti izdavača, jer se čak i velike izdavačke kuće teško odlučuju da pokrenu sporove protiv kršilaca autorskih prava, zbog utrošenog vremena i novca, kao i veoma često neizvesnog ishoda", napomenuo je Begović.

Učesnici panela su saglasni da je u borbi protiv piraterije najvažnije postaviti dugoročnu strategiju sa ciljevima, iako se, kako su ocenili, ne može pobeći od činjenice da nadležni sudovi nemaju dovoljno kvalifikovanih ljudi i da ne postoji dovoljno sistematski pristup ovom problemu.

Kako je navedeno u saopštenju, u narednom periodu zajedničkim radom privrednih društava, stručnjaka za autorsko i srodna prava i PKS radiće se na predlogu inicijativa ka regulatornim telima kako bi se zaštitili intersi 1.500 pravnih subjekata i oko 10.000 zaposlenih i angažovanih u ovoj grani kreativnu industriju.

(Beta, 18.01.2023)