Gruzija: Bivši predsednik Mihail Sakašvili smršao 50 kilograma u zatvoru, tvrdi da hoće da ga ubiju

Pojedini evropski zvaničnici pozvali su na oslobađanje bivšeg gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija, čije je zdravstveno stanje zabrinulo mnoge nakon što su ga videli na saslušanju tokom sudskog procesa.

Sakašvili, koji se putem video linka uključio u saslušanje u sredu, u zatvoru je u Gruziji od oktobra 2021.

Osuđen je za zloupotrebu položaja tokom obavljanja funkcije.

On kaže da su optužbe politički motivisane.

Od kada je u zatvoru, njegovo zdravlje se značajno pogoršalo i tvrdi da su ga vlasti otrovale.

Sakašvili je uhapšen 2021. godine nakon što se iznenada vratio u Gruziju tako što se prošvercovao u zemlju trajektom iz Ukrajine.

Pozvao je na masovne antivladine demonstracije, ali su ga gruzijske vlasti brzo uhapsile.

Osuđen je u odsustvu za zloupotrebe položaja tokom obavljanja funkcije.

• „Začarani krug”: Zašto uticaj vođa kriminalnih klanova u gruzinskim zatvorima ponovo raste
• Smrtonosna ruta - zašto stanovnici Abhazije rizikuju život preplivavajući reku
• Skandal se dečijim internatom koji je potresao crkvu u Gruziji

Gruzijski ministar pravde Rati Bregadze rekao je da se samopovređuje i da odbija da jede, pa je sam doprineo takvom stanju.

Lekarski tim Sakašvilija rekao je da je značajno smršao od kako je u zatvoru.

Pre je imao 115 kilograma, a sada samo 68.

On je već dva puta štrajkovao glađu otkako je u zatvoru, a u maju 2022. godine je prebačen u bolnicu pod strogim nadzorom.

Među političarima koji su pozivali na njegovo oslobađanje je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je rekao da ga vlasti „muče i ubijaju".

Na konferencije za novinare, Zelenski je rekao da veruje da gruzijska vlada pokušava da „ubije" Sakašvilija.

Sakašvili je dobio ukrajinsko državljanstvo 2015. godine, a na sudskom ročišptu govorio je samo na ukrajinskom, noseći majicu na kojoj je bilo odštampano „Ja sam Ukrajinac".

Bio je guverner zapadne provincije Odesa između 2015. i 2016. godine.

Moldavska predsednica Maja Sandu takođe je pozvala na hitno oslobađanje Sakašvilija.

„Mučenje opozicionog lidera do smrti je neprihvatljivo za zemlju koja želi da se pridruži Evropskoj uniji", napisala je ona u tvitu.

Empatija, organizacija koja podržava žrtve torture u Gruziji, navela je 1. decembra da je Sakašviliju dijagnostikovana bolest koja se „ne može povezati sa zatvorom" i da su gruzijski i strani medicinski stručnjaci pronašli dokaze o trovanju teškim metalima.

U četvrtak je Evropski parlament raspravljao o zdravlju Sakašvilija, a evropski komesar za finansije i administraciju Johanes Han rekao je da je gruzijska vlada dužna da mu obezbedi odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.

Krajem prošle godine, Sakašvili je dao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rukom napisanu belešku u kojoj je pisalo: „SOS. Umirem, ostalo mi je vrlo malo vremena".

Gruzijske vlasti su saopštile da Sakašvili lažira loše zdravstveno stanje kako bi bio pušten iz zatvora i optužile su ga za samopovređivanje.

Predsednica Gruzije: „Rusija će morati da vrati okupirane teritorije ne samo Ukrajini, već i Gruziji"

Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili rekla je u intervjuu za Blumberg da bi, s obzirom da je „Rusija već izgubila skoro sve bitke, ako ne i rat u potpunosti", buduće diplomatsko rešenje trebalo da uključi i pitanje povlačenja ruskih trupa iz Abhazije i Južne Osetije.

Prema njenim rečima, gruzijsko pitanje jednostavno mora da bude na pregovaračkom stolu, jer se „ne može ni priznati pomisao da će se ovaj rat završiti bez povlačenja Rusije sa svih okupiranih teritorija".

„Rusija mora da nauči gde su njene granice", rekla je šefica gruzijske države, misleći ne samo na rusko-ukrajinsku, već i na rusko-gruzijsku granicu.

A ako Zapad ne bude zahtevao potpuno povlačenje ruskih trupa, onda će „napraviti još jednu veliku grešku - veliku kao 2008. i 2014. godine", dodala je ona.

U avgustu 2008. godine ruske trupe su ušle u Gruziju, zauzevši petinu gruzijske teritorije, posle čega je Rusija priznala Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države koje nije priznala međunarodna zajednica.

Tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da ruska vojska sprovodi „operaciju nametanja mira".

Predsednica Zurabišvili se uvek oštro protivila pokušajima vlade Iraklija Garibašvilija da unapredi odnose sa Moskvom bez prethodnog dogovora o okupiranim gruzijskim teritorijama.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.02.2023)