Србија и политика: „Шта је за вас Косово?", ББЦ иза сцене питао посланике Скупштине
Политичари се у холу осмехују и успут јављају једни другима, јер је овај простор са високим плафонима и мермерним украсним луковима место где су знатно мање формални него у сали.
Други дан заседања парламента Србије о Косову почео је сат времена касније него обично, ужурбаним уласцима елегантних народних трибуна преко црвеног тепиха у Дом Народне скупштине.
Под зеленим куполама на Тргу Николе Пашића их већ чекају спремни новинари, а оно што преко телевизије изгледа гламурозно, иза камера подразумева сате цупкања или празног хода.
Некад је то и физички изазов, посебно за фотографе и сниматеље који чучећи стреме да ухвате најбољи тренутак проласка политичара, што је данас био улазак председника Србије Александра Вучића.
Позиције наизглед нехајно заузимају и полицајци из јавне и тајне безбедности, у оделима и белим кошуљама, а за то време пристижу посланици и уписују се на списак, поједини носећи и кофере.
Осмехују се успут и јављају једни другима, јер је свечани хол са високим плафонима и мермерним украсним луковима место где су политичари мање формални него у сали за седнице.
Председник стиже три минута пре почетка седнице и журним ходом пролази холом у пратњи страначког колеге и председника Скупштине Владимира Орлића.
По уласку у салу, која је уживо мања него на телевизији, дочекује га велики аплауз.
Посланицима је узвратио осмехом и стегнутом песницом подигнутом ка галерији, одакле седницу прате Срби са Косова који су за заседање добили позивницу.
- Настављена седница Скупштине о Косову: Вучић тврди да „околности не иду Србији наруку&qуот;, расправа и о литијуму
- Колико је парламент у Србији „директна моћ народа&qуот;
- О репликама, амандманима и ресторану: Шта посланици заправо раде у Скупштини Србије
'Шта је за вас Косово?'
Тема седнице је горућа, вишедеценијска, по неким тумачењима посланика и вишевековна.
Петнаест година од проглашења независности, четврт века од сукоба на Косову, а четири деценије од протестних повика албанских студената „Косово република&qуот;, посланици Скупштине Србије на потпуно различите начине виде ово питање.
Док у пленуму траје седница, ББЦ је на питање „Шта је за вас Косово?&qуот; добио широк спектар одговора.
За Биљану Ђорђевић, посланицу опозиционе странке Не давимо Београд, Косово има велики лични и „судбински значај&qуот;.
„То је место где живе баба и деда мог детета, место одакле је мој муж, где живи породица, пријатељи.
„Косово је утицало на мој живот и с друге стране административне линије јер су се сукоби прелили и на мој родни град, Бујановац&qуот;, каже Ђорђевић, која је и доценткиња Факултета политичких наука у Београду.
Конфликти на Косову пресликали су се 2000. и на југ Србије, где се налазе општине Бујановац, Прешево и Медвеђа, али су убрзо решени уз међународно посредовање.
Муж јој је из Косовске Митровице, али, како каже, готово сви у Србији су на овај или онај начин испреплетани са Косовом - ако не породично, онда идентитетски или верски.
„Косово је територија која се оспорава: косовска власт нема апсолутну контролу, мада је има све више с обзиром на то да су Срби напустили институције, и то сви знају - постоје делови који функционишу по српском систему.
„Ни Србија је, опет, не контролише и то је реалност&qуот;, каже Ђорђевић.
Важно је да се на седници говори како би Заједница српских општина (ЗСО) могла да буде пожељна за живот, да би људи тамо остали, додаје.
„Сви причамо о ЗСО као да сви знају шта је, а нико то не зна.
„Срби на Косову, поготово на северу, који су се принудно укључили у косовске институције правосуђа и полиције, раде по српском здравственом и образовном систему, и ЗСО треба да задржи основе српског система како не би имали мања права него што их данас имају&qуот;, каже Ђорђевић.
На другој страни, посланица владајуће Српске напредне странке Наташа Јовановић каже да је „покрајина Косово и Метохија саставни део Србије и за нас ће то увек бити&qуот;.
„Акт насиља и противправни акт отцепљења од Србије и такозвана независност је нешто што већи део човечанства не признаје, као што ни већи број земаља чланица УН не признаје независност самопроглашеног Косова&qуот;, каже ова донедавна чланица Српске радикалне странке и додаје:
„Борићемо се за наш народ на Косову и Метохију, за очување мира и стабилности.&qуот;
- Избори који су променили све: Како су напредњаци 2012. преузели власт у Србији
- Ко је Владимир Орлић, нови председник Скупштине Србије
- Ко је ко у Скупштини Србије
Слично поручује и њен страначки колега Милован Дрецун, шеф скупштинског Одбора за Косово, за кога је Косово „корен српског народа и порекло сваког Србина, ма где био рођен и ма где живео&qуот;, због духовног и културног значаја.
„Косово је јужна српска покрајина у којој живе Срби, Албанци и људи других националности и потребно је дугорочно одрживо решење да бисмо изашли из актуелних проблема.
„Србија ће на све начине настојати да спречи коначну сецесију Косова и Метохије која би се огледала у чланству те лажне државе у Уједињеним нацијама&qуот;, каже Дрецун.
- Преговори у сенци барикада: Шта је 2022. година донела у односима Србије и Косова
- Шта излазак из институција мења у животима косовских Срба
Уметничко наслеђе делом однето
Док се чекају изјаве и конференције политичара, новинари не смеју да напусте хол или ресторан.
Много слободнијег кретања су посетиоци, који могу да дођу у обилазак здања одређеним данима и уживају у богатом уметничком наслеђу здања.
Могу да виде централни хол, дипломатски салон и библиотеку, са оригиналним распоредом намештаја по пројекту руског архитекте Николаја Краснова, који је пре доласка у Београд радио за руску царску породицу.
Израђен је од првокласне славонске храстовине и ораховине највишег квалитета, пресвучен је пажљиво одабраном кожом црвене, зелене, плаве и браон боје.
Столарске и тапетарске радове изводили су најбољи међуратни мајстори.
Значајна је и вајарска колекција, не само монументална композиција Томе Росандића Играли се коњи врани која краси улаз у скупштину, већ и многе скулптуре и бисте унутар здања.
Збирка сликарских дела је обухватала 156 дела од којих је, током демонстрација 5. октобра 2000. године, шездесет украдено или у пожару уништено.
Међу њима је било и врло драгоцених дела доајена Добровића, ,Коњовића и Лубарде.
Погледајте видео о петооктобарским демонстрацијама против власти Слободана Милошевића
Током седнице, наспрам улаза стајао је активиста Симо Спасић, са мегафоном и три пароле, тврдећи да тражи правду за нестале и убијене Србе на Косову и поредећи Ослободилачку војску Косова са Исламском државом.
Првог дана седнице био је на галерији скупштинске сале, али је изван остао јер је бурно реаговао на говоре посланика опозиције.
- Пети октобар 2000. године: Шта се дешавало ван Београда
- Дани кад је Србија стала - генерални штрајк као увод у 5. октобар
- Дан када је опозиција победила Слободана Милошевића
Враћам се унутра на разговор са јединим послаником албанске мањине у Србији, Шаипом Камберијем.
За њега је Косово држава у пуном смислу.
„Косово је држава са територијом, суверенитетом, влашћу, иако неко то не жели да призна.
„Не може председник једне државе, који каже да је Косово део Србије, да тражи дозволу власти у Приштини, које назива привременим, да уђе на територију коју сматра сопственом&qуот;, каже Камбери, политичар из Бујановца.
Додаје да је за сваки нови пројекат на Балкану потребно прво решити питање Косова, а да је седница Скупштине показала „потпуно одсуство суочавања са реалности&qуот; власти у Београду.
„Једино што Србија тамо може у овом тренутку јесте да се залаже за права Срба у оквиру француско-немачког предлога, ово што чујемо да ће Косово да врате унутар Србије, то говори да политичка сцена није усклађена са реалношћу, а реторика деведесетих не доприноси решењу&qуот;, каже Камбери.
Посланица Народне странке Санда Рашковић Ивић у Косову види суштину српског „идентитета&qуот;.
„За мене је Косово срце Србије, свето место где је настала српска црква и држава.
„За мене је Косово мит и, кад кажем да је мит, не мислим да је мит нешто лоше: митови су огледало душе једног народа и сви озбиљни народи се држе својих митова&qуот;, каже Рашковић Ивић.
„Овоземаљски&qуот;, Косово види као „нешто што је испало као проблем&qуот;.
„Постоји етнички проблем Срба и Албанаца, јер неко је Албанце уверио да могу на територији друге државе да формирају још једну своју државу на Балкану.
„То је проблем који треба решавати, али људи у 21. веку треба да се уче да живе једни са другима, а не да налазе територијална решења за етничке проблеме&qуот;, додаје она.
Различите ставове износили су и у пленуму, што новинари у холу прате преко ТВ екрана, као и сви остали.
Историјат здања
Монументални Дом Народне скупштине није случајно одабран за место највишег законодавног тела.
Подигнут је у близини места где је 30. новембра 1830. године одржана Велика народна скупштина, на којој је прочитан хатишериф турског султана о правима Срба и књазу Милошу Обреновићу потврђено право наследног кнеза.
Изградња скупштинског здања, према пројекту архитекте Јована Илкића из 1901. године, почела је 1907. године, када је краљ Петар Првог Карађорђевић положио камен темељац будућег Дома народног представништва.
Зграда је завршена 1936. године, а прво заседање у њој је одржано 20. октобра те године.
Тада је то била Народна скупштина Краљевине Југославије.
- Руски емигранти који су градили и променили Београд - прича прва
- Седам ствари које можда нисте знали о згради Владе Србије
Септембра 1939. године скупштина је распуштена, а за време Другог светског рата у њој је била смештена окупациона цивилна управа за Србију.
Од завршетка рата, и првог заседања 1945. ово је место највишег законодавног тела и потоњих држава чији је главни град био Београд, наводи се на сајту.
Скоро петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Србија и историја модерног парламента:
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.04.2023)