Svemirska istraživanja: Zašto je ledeni Pluton i dalje u centru vatrene rasprave

Baš kao i mnoge njegove kolege u opservatoriji Lovel, Kevin Šindler je osetio da mu je jeza prošla niz kičmu kada je Međunarodna astronomska unija (IAU) u avgustu 2006. objavila da Pluton više nije planeta.

Odluka je ocenjena kontroverznom pogotovo u istraživačkoj instituciji sa sedištem u Flegstafu, gradu u američkoj državi Arizona.

Upravo tamo je američki astronom Klajd V. Tombo prvi put otkrio Pluton 18. februara 1930. godine - datum koji se još uvek obeležava svake godine kao Međunarodni dan Plutona.

„Praktično svako veliko otkriće o Plutonu ima veze sa Flegstafom", kaže za BBC Kevin Šindler, zvanični istoričar opservatorije.

„Dakle, bili smo pomalo uplašeni, u najmanju ruku, zbog onoga što smo smatrali prilično lošom odlukom IAU."

• Teleskop Džejms Veb otkrio novu planetu
• Šta ako pronađemo život na drugim planetama
• Može li čovek da napravi još jedan veliki korak u svemiru

Neočekivani korak

Ali čini se da se „zamrznuti komšija" Zemlje poslednji smeje.

U poslednjih 17 godina, opservatorija Lovel je doživela takav porast interesovanja da je morala da izgradi novi centar za posetioce, koji će biti gotov 2024.

„Do 2006. imali smo kapacitet da primimo oko 60.000 posetilaca godišnje. A 2019, neposredno pre početka pandemije korona virusa, skoro 100.000 ljudi je učestvovalo u događajima kao što je naš festival 'Volim Pluton'", objašnjava Šindler.

„Mi se ovde šalimo da je ova kontroverza bila toliko dobra za posao da bismo svi voleli da se to dogodilo ranije", dodaje on.

„Izgleda da je odluka IAU definitivno zainteresovala više ljudi za astronomiju."

Ali Plutonova reklasifikacija kao patuljaste planete, što je zapravo ispadanje iz „prve lige" Sunčevog sistema, i dalje izaziva nelagodu kod nekih, i to ne samo među ljudima koji rade u opservatoriji Lovel.

Alan Stern, naučnik NASA koji je vodio tim sonde New horizons koja je stigla do Plutona 2015, bio je poznati kritičar odluke IAU - koja je doneta glasanjem 424 delegata sastanku u avgustu 2006. u Pragu, u Češkoj.

„Glasanje nije način na koji nauka funkcioniše. Mi ne glasamo o teoriji relativiteta ili o kvantnoj fizici", kaže Stern za BBC.

„IAU je isto toliko mogla da izglasa da je nebo zeleno. To ne znači automatski da je ovo istinito."

• Šta je pomračenje i koliko različitih vrsta postoji
• Da li je voda na Zemlju stigla iz svemira
• U fotografijama: Čudesni Univerzum prikazan kao nikada do sada

Dakle, šta je planeta?

U središtu kontroverze o Plutonu je naizgled bezazleno pitanje: šta je planeta?

Reč potiče od starih Grka: primetili su da su se Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, jedine planete vidljive golim okom, kretale na nebu mnogo uočljivije nego zvezde.

Zbog toga su dobile naziv planete (lutalice ).

Ali ono što potpada pod ta izraz je potpuna druga priča.

Iako je Pluton ubrzo posle otkrića 1930, dodat na listu planeta Sunčevog sistema, astronomi su spekulisali u narednih nekoliko decenija da bi novopridošlica jednostavno mogao da bude prvi otkriveni primer brojnih malih, ledenih tela izvan orbite Neptuna, regiona poznat kao Kajperov pojas.

Spekulacije su se povećale 1992. kada su astronomi otkrili prvi objekat Kajperovog pojasa (KBO), prečnika 160 km (što je znatno manje od Plutona, koji je širok 2.376 km).

Ali 2000-te su počele sa tri velika otkrića KBO-a po veličini otprilike uporedivih sa Plutonom.

Jedna od njih, Eris, primećena 2005, procenjena je da je čak i veća od Plutona i navela je NASA stručnjake u julu te godine da objavi da su „naučnici otkrili desetu planetu u Sunčevom sistemu".

Ovi nalazi su podstakli IAU da osnuje komisiju sa zadatkom da definiše šta tačno čini planetu i da se konačan nacrt predloga predstavi članovima.

Ironično, jedan od prvih planova ne samo da je održavao Pluton kao planetu, već je i „promovisao" Haron, najveći od njegovih meseca, kao i Erin i Ceres - nebesko telo između Marsa i Jupitera koje je nakratko predstavljeno kao planeta posle otkrića 1801. godine.

• Više od 500 prijavljenih neidentifikovanih letelica u SAD
• Misija izvršena: Nasina letelica udarila u asteroid i uništila ga
• Velike oluje, meseci i prsten: Neverovatan pogled na Jupiter kroz svemirski teleskop

Ali na kraju, delegati IAU su glasali za definiciju sa sledećim kriterijumima:

Planeta mora da kruži oko zvezde, mora biti veličine da ima dovoljnu gravitaciju da stvori oblik sfere i mora da bude dovoljno velika da njena gravitacija može da ukloni bilo koji objekat slične veličine u blizini njegove orbite.

To poslednje pravilo je zapečatilo sudbinu Plutona, jer orbitalno susedstvo deli sa drugim ledenim KBO.

Uredno je premeštena u novu kategoriju „patuljaste planete".

Ali nisu svi bili ubeđeni.

Stručnjaci poput Sterna doveli su u pitanje pravilo „čišćenja orbite", tvrdeći da Zemlja ne ispunjava definiciju iz 2006, pošto ima više od 12.000 asteroida u sopstvenoj blizini.

Još jedna kontroverza nastala je zbog niske izlaznosti na glasanju.

Glasalo je manje od 20 odsto od 2.700 delegata koji su prisustvovali desetodnevnoj konferenciji u Pragu, a izjašnjavanje je organizovano tek poslednjeg dana manifestacije.

„IAU je sama izazvala podsmehe, jer stalno viđam i slušam ljude i kolege kako Pluton nazivaju planetom", smatra Stern.

NASA stručnjak dodaje da istraživači poput njega ignorišu pravila IAU i usvajaju geofizičku definiciju planete.

Ona ima dovoljno gravitacije da bude okrugla i nema dovoljno mase da se podvrgne nuklearnoj fuziji u vlastitoj unutrašnjosti.

Prema tim pravilima, Pluton i svi ostali „patuljci" se mogu nazvati planetama.

• Čudo nauke: Teleskop koji otkriva sudare mrtvih sunaca
• Spektakularna nebeska predstava poravnanja pet planeta sa Mesecom
• Trenuci koji su mogli slučajno da unište čovečanstvo

Stern se, međutim, oseća da su nalazi misije New Horizons potvrdili njegove tvrdnje.

Pokrenuta u januaru 2006, sonda je stigla do Plutona devet godina kasnije i napravila više otkrića o patuljastoj planeti koja su primorala naučnike da revidiraju definicije.

Jedno od otkrića je bilo da Pluton možda ima „ogromni, tečni, vodeni okean ispod površine".

„Pokazali smo kako je Pluton bio mnogo složeniji svet nego što smo mislili i to me je još više uverilo da je trenutna definicija planete neodrživa."

'I dalje volimo Pluton'

Debra Elmegrin, šefica IAU, rekla je za BBBC da nije iznenađena dugotrajnom raspravom.

„Pluton je otkriven i vreme kojeg se neki od naših članova sećaju, tako da je ukorenjen u našem predanju", navodi u pisanom odgovoru profesorka Elmegrin, koji je preuzela funkciju 2018.

„Takođe, planete su prvo što većina dece nauči o svemiru".

Ali ona ne veruje da će IAU reklasifikacija Plutona uskoro biti promenjena i diplomatski nagoveštava da je možda vreme da se krene dalje.

„Još uvek volimo Pluton, ali klasifikacija je fundamentalna za sve nauke, jer prepoznajemo sličnosti i razlike između objekata. Tako razumemo njihovu fiziku, hemiju ili geologiju", tvrdi profesor Elmegrin.

„Pluton će ostati kao prototip ove nove klasifikacije (patuljaste planete), ali to ne menja njen značaj u razumevanju evolucije planetarnih sistema.

Ali šef IAU prepoznaje da debata zaista pomaže da se astronomija zadrži u glavama ljudi, tako da možda neće smetati parodijski nalozi Klajda V. Tomboa na Tviteru ili glasački listić koji je kreirao Kevin Šindler u Flagstafu.

Poslednjih nekoliko godina, posetioci koji žele da daju donaciju Opservatoriji Lovell bili su podstaknuti da stave svoj novac u kutiju označenu prema tome kako misle da bi se Pluton trebao zvati - planeta, patuljasta planeta, drugo ili 'Nije me briga' .

„Srećan sam što mogu da kažem da naši kupci glasaju novčanikom", kaže istoričar uz osmeh.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.18.2023)