Abortus i žene: Poseta crnom tržištu pilula za pobačaj u Hondurasu

Siomara Kastro, prva predsednica u istoriji Hondurasa, zasnovala je predizbornu kampanju na obećanju da će ukinuti izuzetno restriktivan zakon koji ograničava reproduktivna prava žena već u prvih 100 dana mandata.

Skoro godinu dana kasnije, najavljena je legalizacija pilule za jutro posle, ali samo u slučajevima silovanja.

• Da li su žene sve gnevnije
• Srbija uvozi spermatozoide i jajne ćelije: Počelo prijavljivanje za vantelesnu oplodnju o trošku države
• Međunarodni dan žena u Srbiji: Godina kada se snažnije čuo njihov glas

Sa Laurom se sastajemo na zalasku sunca, dok svetlost dana polako bledi.

Ima 25 godina, trudna je dva meseca i nije spremna da ima dete.

„Pre dva meseca izašla sam i upoznala sam nekog. Nisam bila pažljiva, zatrudnela sam", kaže ona, mršteći se.

„Teško mi je zato se sama borim za egzistenciju".

Zastaje dok posmatra kako pas lutalica prilazi klupi na kojoj sedimo u centru Tegusigalpe, glavnog grada Hondurasa.

U ovoj zemlji centralne Amerike spada u red država sa najstrožim zakonima o reproduktivnom zdravlju na svetu.

Pilula za jutro posle je bila zabranjena od 2009. sve do nedavno, a sada je dostupna ženama samo koje su pretrpele silovanje.

Abortus ostaje kažnjiv sa i do šest godina zatvora, čak i u slučajevima silovanja ili incesta.

Ali Laura je čula za lek na recept za rak stomaka koji žene uzimaju da bi prekinule trudnoću.

Kad se uzme vaginalno, lek izaziva obilato krvarenje zida materice, a na kraju i abortus.

Ona planira da nabavi ove pilule od dilera lekova po imenu Hoze, za koga kaže da je dobro poznat među njenim vršnjakinjama u Tegusigalpi.

Jedne večeri smo pratili Hozea do apoteke, gde je trebalo da pokupi lek za klijenta.

Razgovaramo u njegovim kolima, koje ispunjava miris kolonjske vode.

Kaže da mu je recept za lek nabavio uz pomoć bivše devojke, koja radi u bolnici, kao i da cenu prilagođava finansijskim mogućnostima kupca.

Najviše što je naplatio bilo je 7.000 lempira (oko 270 evra), mada ume da spusti cenu i do 1.500 (60 evra).

Nabraja mušterije na prste.

„Studentkinje, devojke koje tek započinju seksualni život, zrele i starije majke, žene koje su zatrudnele u ljubavnim aferama…

„Najčešće dolaze žene, muškarci uglavnom ne preuzimaju odgovornost", kaže Hoze.

Prodaje i pilule za jutro posle, ali da za to ima manje zainteresovanih.

U Tegusigalpi postoji apoteka koja je poznata po tome da ilegalno prodaje ovu pilulu, kaže on, a mi smo to potvrdili otišavši tamo i kupivši je za 230 lempira (oko 9 evra).

Svake godine, u Hondurasu se izvrši između 51.000 i 82.000 nebezbednih abortusa, procena je Radne grupe UN-a.

Zašto žene na Balkanu protestuju

Hoze kaže da posla uvek ima.

Kad ga suočimo s tim, on kaže da zna da je to što radi protivzakonito i priznaje da nije medicinski obučen za ovaj posao.

Ali on dodaje da obezbeđuje traženu uslugu i navodi imena nekih svojih klijenata visokog profila.

Njegove mušterije mu veruju, dodaje on, a nekad mu čak traže da im sam ubaci pilulu.

„Budući da moraju da uzmu dve tabele oralno i dve vaginalno, više vole da im to uradi neko ko zna kako se to radi - zamole me za uslugu", priča Hoze.

Obezbeđuje i so za rehidrataciju kako bi pomogao ženama da se lakše oporave od krvarenja, navodi diler.

U najveću državnu bolnicu u Hondurasu, pod nazivom Eskuela koja se nalazi u Tegusigalpi, često dolaze žene sa komplikacijama krvarenja izazvanog pilulama koji su im obezbedili Hoze i drugi crnoberzijanci.

Svake nedelje, ovde se leči šezdesetak žena, zbog prekida trudnoće, namernog abortusa ili spontanog pobačaja - bolnica ne vodi zasebne evidencije.

Dolazi i mnogo devojaka starosti između 15 i 17 godina, koje žele da urade test na trudnoću, kažu u bolnici.

Honduras ima najveću stopu tinejdžerskih trudnoća u Centralnoj Americi i više nego dvostruko veću od globalnog proseka, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija o Svetskoj populaciji iz 2020. godine.

• Može li zabrana abortusa u SAD da utiče na život žena na Balkanu
• Sve više Amerikanaca pribegava trajnoj kontroli rađanja

Lekari kažu da je frustrirajuće što ne mogu da urade ništa kako bi pomogli kad je trudnoća neželjena, pa čak ni kada ugrožava život majke.

Đina Rozales iz Aksion Hoven, grupe koja pruža podršku mladima, kaže da iza mnogih trudnoća stoje loše seksualno obrazovanje i učestalost rodno zasnovanog nasilja.

Sve to rezultira rizičnim abortusima.

„Ako žena u Hondurasu abortira, to nije njena krivica - to je krivica države, koj ne obezbeđuje resurse za sprečavanje tih situacija", kaže Rozales.

Smatra da je razumljivo je da postoji protivljenje legalizaciji abortusa u ovoj zemlji, gde se 43 odsto stanovništva izjašnjavaju kao evangelistički hrišćani i 38 odsto kao rimokatolici.

Ali pilula za jutro posle, koju Svetska zdravstvena organizacija prihvata kao oblik kontracepcije, trebalo bi da bude manje kontroverzna, ocenjuje.

Mladi aktivisti iz onlajn kolektiva Generacija Selest, koji se bore„Za život, porodicu i slobodu Hondurasa", ne slaže se s tim.

Horhe, kojeg sa koleginicom aktivistkinjom Almom srećemo u hotelskom baru, kaže da pilula za jutro posle deluje na tri načina - dva od njih su kontraceptivna, priznaje on, ali treći sprečava da se oplođeno jaje posadi u zid materice, dodaje.

„To je rani abortus", smatra Horhe.

„Abortus nije pravo", dodaje Alma.

„On je protivan najosnovnijem ljudskom pravu, a to je pravo na život."

U novembru 2021. godine, u Hondurasu su održani prvi demokratski izbori još od vojnog državnog udara 2009. godine.

Pobednica predsedničkih izbora je Siomara Kastro, koja je postala prva predsednica Hondurasa.

Tokom predizborne kampanje, dala je obećanje da će u nekim slučajevima ozakoniti abortus - uključujući silovanje i kad je ugrožen život majke, ali i da će pilula za jutro posle postati dostupna svim ženama.

Kastro je govorila da će to uraditi u prvih 100 dana od stupanja na dužnost u januaru.

Međutim, aktivistkinje za prava žena kažu za BBC da, iako su bile pozvane na razgovore sa predsednicom, nije bilo naznaka da će doći do bilo kakve promene zakona o abortusu.

Nije se desila ni obećavana promena u vezi sa pilulom za jutro.

• Zašto mlade žene ne koriste kontracepciju u Bosni i Hercegovini
• Zbog antibebi pilule mogla je da umre

Ministarstvo zdravlja Hondurasa je 6. decembra najavilo da će pilula ponovo postati legalna prvi put od vojnog puča, ali samo u slučajevima silovanja.

Pilulu mora da da lekar u bolnici.

Tes Hjuet iz Lekara bez granica u Hondurasu nazvala je potez „krupnim korakom ka dostupnosti ključne i hitne nege za hiljade žena u Hondurasu".

Ali, kako smatra, ne bi je trebalo ograničavati na žrtve seksualnog nasilja.

„Sledeći neposredni korak mora biti osiguravanje da je hitna kontraceptivna pilula dostupna svima kojima je potrebna", dodaje.

Predsednica Siomara Kastro je odbila da da intervju za BBC, ali je ministar zdravlja doktor Hoze Manuel Mateu pristao da razgovara sa nama.

U svetlu legalizacije pilule za jutro posle, koja je u toku, pitali smo ga zašto ju je učinio dostupnom samo za žene koje su pretrpele seksualno nasilje.

„Nećemo promovisati pilulu za jutro posle kao kontracepciju, da ne bi došlo do razvrata", kaže.

„Veoma sam precizan - omogućićemo pilulu za jutro posle samo žrtvama silovanja, a oni neodgovorno upražnjavaju seks i treba da snose posledice". smatra ministar zdravlja.

Tu ne spadaju ženepoput Laure, koja je zatrudnela prilikom dobrovoljnog seksa, ali smatra da ne bi mogla da izdržava dete.

Ova dvadesetpetogodišnjakinja da je svesna rizika koji nosi uzimanje pipula koje je kupila od Hozea.

„Kažu da je (ilegalni) abortus tri puta bolniji od normalnog porođaja", kaže ona stresavši se.

„Ne mogu biti sigurna da neću umreti, ali nemam drugi izlaz - znam da je abortus ilegalan, ali ako mi se ukaže prilika, iskoristiću je", odlučna je Laura.

Laura i Hoze su pseudonimi

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.02.2023)