Дахау и Велика Британија: Како је преживели из Другог светског рата помогао да се осуде „садисти“

Ово је прича о велшком војнику и ратном заробљенику из логора Дахау који је ослобођен пре 78 година.

BBC News 10.03.2023  |  Стив Дафи - ББЦ

Прошло је 78 година од ослобођења концентрационог логора Дахау, у последњим данима Другог светског рата у Европи.

Велшки војник постаће једини британски заробљеник који је сведочио на будућем суђењу за ратне злочине.

Наредник Еван Левелин Едвардс, познат као Вин, био је професионални војник Велшког пука.

Али скоро осам месеци, од краја 1943, био је затвореник у озлоглашеном немачком логору.

Вин, тада тридесеттрогодишњак, био је редовно премлаћиван и изгубио је скоро половину укупне телесне тежине пре него што је коначно пребачен на друго место.

Његово сведочење о злостављању на суђењу за ратне злочине у организацији САД - одржано у истом логору неколико месеци после његовог ослобођења - помогло је да се осуде неки од криваца.

На крају је на смрт осуђено 36 чувара и других званичника логора.

Гетти Имагес
Портрет мађарског заробљеника у Дахауу, непосредно пре него што је ослобођен 29. априла 1945. године

Шта је био Дахау?

  • Дахау, близу Минхена, био је први концентрациони логор који су основали нацисти 1933. године
  • Сматра се да је у њему било затворено више од 200.000 људи
  • Испочетка су се у њему држали политички затвореници, комунисти и други „непријатељи државе&qуот;, али касније и немачки Јевреји
  • У њему је умрло више од 40.000 људи, пре него што су га америчке трупе ослободиле 1945. године
  • Стотине људи су умрле пошто су биле присиљене да марширају на југ док су се америчке снаге приближавале
  • На суђењу за ратне злочине кривим су проглашена 42 званичника логора, а 36 њих је осуђено на смрт. Од њих, 23 је обешено у мају 1946. године
  • До неких смрти довели су и медицински експерименти, а доктор Клаус Шилинг је и даље радио на својој евиденцији у сатима пре погубљења
Гетти Имагес
Ослобођени пољски затвореници славе у Дахауу

„Тефи&qуот; (Велшанин) Едвардс, како су га неизбежно звале колеге, прво је заробљен од Италијана на северу Африке у фебруару 1942. године, али је успео да побегне неколико пута - мада никад на дуже.

Током једног од најдужих периода у бекству кроз Италију, украо је бицикл пре него што је поново ухваћен.

А онда је побегао кроз прозор са још двојицом официра РАФ-а док је био пребациван у Немачку возом у септембру 1943. године.

Био је поново ухваћен док је сам покушавао да стигне до савезничких трупа месец дана касније у једном другом возу.

Вина је издао италијански цивил с ким се пријатељио, који му је дао цивилну одећу.

Испитали су га и претукли немачки официри због дрскости, пре него што је придружен транспорту са око 200 других затвореника.

Вин је пребачен у Дахау другим возом, овај пут у лисицама - које су морале да му буду претестерисане са руку кад је стигао у логор.

Нове придошлице биле су приморане да стоје наге три сата на киши, након чега су добиле ледене купке и туширање врелом водом, што је довело до смрти 20 људи од упале плућа.

Добио је да носи црвени троугао на одећи, знак политичког затвореника.

ЕПА
Логор је данас меморијални центар

Услови су били језиви, а Вин је ризиковао мучење да би украо патрљак купуса како би га убацио у слабашну порцију супе.

„Следовања су била лоша, један дан једна векна хлеба за осам људи, други дан једна векна хлеба за 12 људи, четврт литра супе од кромпирове воде или четири прљава кромпира&qуот;, испричао је он на суђењу.

„Одвели су ме у зграду и претукли&qуот;

Описао је злостављање до детаља у свом службеном исказу: „Никад нисам заборављао да сам Британац, али понекад би ми глад помутила разум па бих се отимао за било шта.

„Пребачен сам у болницу у новембру, али сам видео и чуо толико много затвореника којима су биле убризгаване грознице и разне друге ствари да ми је било драго кад сам пуштен.&qуот;

„Онда сам морао да радим у каменолому. Дежурни капо био је затвореник по имену Нол, гад од човека који се прилично издашно служио чизмом и песницама.

„Мрзео је Енглезе, пријављивао ме СС-у, говорећи да сам лењ. Због тога сам одведен у зграду и претучен.

„Онда сам био везан лисицама за леву руку и окачен о куку на плафону, што је трајало двадесетак минута и бол је био неиздржив. Исте вечери су ми руке везане иза леђа и закачена за куку на зиду.

„У оба случаја су ми стопала била двадесетак центиметара од земље. Након што би ме спустили, морао сам да радим вежбе.&qуот;

Вин је такође описао колико је затвореника умирало и какав га је очај обузео.

„У то доба је десет крематоријумских пећи радило ноћ и дан док су се затвореници бацали на електричне жице које су окруживале логор а и болница је стално избацивала много лешева. Шта би ту значио један леш више, ништа.&qуот;

Вин је покушао да убеди управу логора да је активни британски војник, али га је официр Гестапоа Јохан Кик назвао лажовом и „тукли су га на смену&qуот; он и официри СС-а.


Погледајте видео: Нирнбершки процес 75 година касније


Изашао је тетурајући се једва при свести наредног јутра у 7.30 испред логорске болнице са 15 избијених зуба и посекотинама по глави и преко левог ока.

„Моје ране биле су зашивене обичном иглом и концем&qуот;, присетио се он.

Кончано, Вин је добио трансфер из логора у оближњи Минхен, али не пре још испитивања и држања у „лошој&qуот; ћелији, и даље у одећи коју је носио откако је заробљен у Италији.

Потом је пребачен у Салцбург, у Аустрији, где се једна старица сажалила на њега док су га водили босог по снегу до железничке станице и дала му пар старих ципела.

Ретки чин милосрђа који никад није заборавио.

Кад је ушао у Дахау, био је тежак 69,8 килограма ; по изласку био је тежак 41 килограм.

Вину су такође остали ожиљци по лицу и храмао је при ходу.

После рата, Вин, сада са 35 година и свеже ожењен са Лилијан Харли - упознали су се преко програма дописивања ратних заробљеника - вратио се у Минхен да сведочи.

Аутомобил га је чекао да га одвезе за Лондон кад се вратио са венчања и добио судски позив.

Записи са његовим сведочанством на суђењу, које је донео са собом кући, говоре о томе шта је видео.

„Обучени садисти&qуот;

„У Дахауу је на стотине људи стављано у гасне коморе, насмрт су премлаћивани, умирали су од изгладњивања&qуот;, рекао је Вин на суђењу.

„Стотине јелки око кампа обележавају гроб сваког руског војника, пољског свештеника или чак руских дечака узраста између осам и 15 година које су снашле исте суровости и мучење СС-а и Гестапоа - обучених садиста који су уживали да виде човека како умире од глади или уживали у премлаћивању или мучењу људи.&qуот;

ББЦ
Јохан Кик и СС војник су га тукли песницама „на смену, око сат времена&qуот;

Успео је да опише неке људе који су га злостављали у детаље, али и жену, једну од командирових секретарица, која је присуствовала премлаћивањима и једном стала изнад њега и пљунула га.

Вин је тврдио да се Кристоф Нол, капо који је добио задужење да надгледа друге, једном хвалисао да је ишутирао човека на смрт и сматра се да је шутирао пољског свештеника у гениталије.

И Кик и Нол су обешени у мају 1946. године.

За још једног затворског званичника, бившег глумца, рекао је да је „индиректно узрок 500 бичевања само за које ја знам.&qуот;

Вин, за кога се верује да је пореклом био из централног Велса, живео је са Лили у Нора стриту у области Роут у Кардифу, али је умро 1959. године.

Његов нећак Џереми Хекмен - који никад није добио прилику да га лично упозна - пренео је његову причу.

„Он никада о томе није говорио, али је моја тетка сачувала све папире&qуот;, каже он.

„После рата, мислим да није радио - мислим да је био помало скрхан, сломљен човек, такорећи, прилично погођен оним што је проживео, али је ипак успео да се скраси.&qуот;

Џереми је рекао: „Стално размишљам о томе како сам то могао бити ја, не ради се ту о хероју из неког филма - већ о човеку кога знате из комшилука.&qуот;


Погледајте видео: Иван Ивањи о Аушвицу и онима који данас пате


Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.10.2023)

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »

LatinicaКорисничка подешавања