Crna Gora i politika: Predsednik Milo Đukanović zakazao vanredne parlamentarne izbore za 11. jun
Đukanović je dan ranije raspustio skupštinu jer mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da obezbedi većinu za podršku njegovom kabinetu.
Tri godine nakon što je do tada neprikosnovena Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića izgubila na izborima od ujedinjenog opozicionog bloka, građani Crne Gore ponovo će izaći na glasanje za sastav skupštine.
Pozivajući se na Ustav, Đukanović je za 11. jun raspisao vanredne parlamengarne izbore, dan pošto je raspustio je skupštinu, jer mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.
„Lideri koji su tvrdili da imaju potrebnu većinu, nisu se odazvali pozivu na konsultacije. Zbog toga sam danas, kao i tada, ubeđen da je najbolje rešenje skraćenje mandata skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", rekao je Đukanović na konferenciji za novinare u petak, 17. marta.
Za dva dana će u Crnoj Gori biti održani predsednički izbori.
Praktično od prethodnih parlamentarnih izbora, kada je Đukanović ustuknuo pred opozicijom koja je napravila postizborni savez, do danas, Crna Gora je u političkoj i institucionalnoj krizi.
Dosadašnja vlada radila je u tehničkom mandatu od avgusta 2022. godine kada je izglasano nepoverenje kabinetu Dritana Abazovića.
A ni prethodna vlada Zdravka Krivokapića nije bila stabilna praktično od kada je formirana krajem 2020. godine, da bi joj početkom februara 2022. bilo izlasano nepoverenje.
- Vodič kroz predsedničke izbore u Crnoj Gori: Nova lica protiv starih
- „Čiji si ti mali": Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
- Milo Đukanović za BBC: Crna Gora je u „institucionalnoj truleži", neophodni hitni izbori
- Vodič kroz crnogorsku političku krizu
Posle izbora, u avgustu 2020. godine, blok stranaka protiv Đukanovića imao je potrebnu skupštinsku većinu, ali je nova vlada napravljena tek u decembru te godine.
Već posle nekoliko meseci, koaliciona vlada tadašnjeg premijera Zdravka Krivokapića suočila se sa unutrašnjim nezadovoljstvima.
Krivokapićeva stolica se klimala, a nekako je uspevala da zadrži oslonac godinu dana.
Iako je očekivao da će ostati premijer do 2024. godine, kako je rekao u intervjuu za BBC u julu 2021. godine, Krivokapić je smenjen u februaru naredne godine.
Tada je smenjen i predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić i to uz pomoć i glasova poslanika koalicije koju je predvodio Dritan Abazović, jedan od najglasanijih kritičara Đukanovića i jedan od lidera koji je učestvovao u smenjovanju Đukanovićevog DPS-a.
Abazović je u aprilu 2020. postao premijer, podržali su ga i poslanici Đukanovićeve stranke, a na predstojećim predsedničkim izborima, Abazović je dao podršku - Bečiću.
Posle pobede opozicije na izborima 2020, Abazović je za BBC rekao: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka", uporedivši Đukanovića sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom.
Ali mu je Đukanovićeva DPS pružala podršku u parlamentu dok je obavljao funkciju premijera.
Ne zadugo.
Abazovićeva vlada trajala je par meseci, i od tada je u tehničkom mandatu.
Najavljeni vanredni parlamentarni izbori 11. juna neće biti jedini u Crnoj Gori.
Prethodiće im, već u nedelju, 19. marta predsednički izbori na kojima se nadmeće šest kandidata i jedna kandidatkinja.
Đukanović je jedan od tih kandidata.
Ako niko ne dobije potrebnih više od polovine glasova onih koji izađu na glasanje, onda će biti održan drugi krug izbora u kome se nadmeću dva najuspešnija takmaca iz prvog kruga.
Ukoliko bude bilo potrebno, drugi krug predsedničkih izbora biće održan 2. aprila 2023. godine.
Šta je prethodilo odluci o vanrednim izborima?
Dugo su trajali razgovori parlamentarne većine o mandataru za sastav nove vlade.
Izgledalo je da je dogovor postignut, jer je za mandatara predložen Miodrag Lekić, dugogodišnji oponent Đukanovića i jedan od stranačkih lidera koji su u avgustu 2020, posle tri decenije smenili sa vlasti Đukanovićevu Demokratsku partiju socijalista.
Mandataru Lekiću u ponoć je istekao rok za formiranje vlade, ali je on pre nekoliko dana obavestio lidere parlamentarne većine da još dovoljno glasova da bi skupština podržala njegov program i kabinet.
On je naveo da mu nedostaju tri glasa poslanika Građanskog pokreta URA, na čijem je čelu dosadašnji premijer Abazović.
Lekiću je mandat dodeljen pošto je parlament usvojio izmene Zakona o predsedniku.
Inicijativa za ocenu ustavnosti tog akta je pred Ustavnim sudom, podseća RTCG.
Izmenama Zakona o predsedniku Republike, Skupština preuzima deo nadležnosti šefa države u predlaganju mandatara za sastav vlade.
Đukanović je prvo odbio da potpiše izmene zakona, ali je to ipak učinio primoran odredbama Ustava, kada je parlament ponovo usvojio dokument.
Odluka poslanika da i drugi put glasaju za izmene zakona naišla je na protivljenje međunarodne zajednice koja je zapretila suspenzijom pregovora sa Evropskom unijom.
Đukanović je ranije isticao kako ga je deo njegovog pravnog tima savetovao da ima zakonske uslove da raspusti parlament i raspiše parlamentarne izbore, ako do 16. marta ne bude izabrana nova vlada.
„Sada ozbiljno razmatram sa stručnjacima za ustavno pravo ovakav Zakon o predsedniku. Imaću do 16. marta jasan stav koji će biti, sigurno, u skladu sa Ustavom", rekao je Đukanović pre nekoliko dana, prenosi portal Vijesti.
- Miodrag Lekić, mandatar bez mandata za sastav Vlade Crne Gore
- Ima li rešenja za politički Gordijev čvor u Crnoj Gori
- Šta znači potpisivanje Temeljnog ugovora Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve
Vladi premijera Dritana Abazovića je izglasano nepoverenje u avgustu 2022.
Potpisivanje Temeljnog ugovora države Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve početkom avgusta bio je povod za inicijativu o smeni vlade.
Temeljni ugovor je dokument kojim se Srpskoj pravoslavnoj crkvi garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.17.2023)