Popis poljoprivrede u Srbiji od 1. oktobra do 15. decembra

Popis poljoprivrede Srbije obaviće se od 1. oktobra do 15. decembra ove godine, izjavio je danas direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević.

"Preliminarni rezultati biće objavljeni najkasnije do 31. januara 2024. godine, a konačni, sukcesivno do kraja 2025. godine", kazao je on na konferenciji za novinare.

Naveo je da je finansiranje popisa obezbeđeno iz budžeta Srbije, ali i pretpristupnih fondova EU IPA 2018.

Kako je istakao, u popisu će učestvovati ukupno 4.000 ljudi, od čega 3.000 popisivača, a biće obuhvaćeno oko 680.000 domaćinstava, pravnih lica i preduzetnika koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

"Popisom se obezbeđuje sveobuhvatni, međunarodno uporedivi pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede, kao i osnov za kreiranje održive agrarne politike", rekao je Kovačević.

Šef Odeljenja za saradnju EU Delegacije u Srbiji Nikola Bertolini kazao je da je EU za popis poljoprivrede obezbedila 20 miliona evra.

On je naveo da je taj popis značajan za celokupnu ekonomiju Srbije, koju je pohvalio da je dostigla visok nivo standardizacije podataka, važnih za izradu dalje agrarne politike.

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Milica Đurđević precizirala je da će popisom biti obuhvaćena poljoprivredna gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, ako i nosioci poljoprivrednih gazdinstava koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava.

"Prema podacima Registra poljoprivrednih gazdinstava, koji vodi Uprava za agrarna plaćanaj Ministarstva poljoprivrede, trenutno je registrovano 466.000 gazdinstava, od čega su 462.000 porodična gazdinstva", kazala je ona.

Dodala je da je najveći broj nosilaca poljoprivrednih gazdinstava stariji od 70 godina, dok ukupno prijavljena obradiva površina iznosi oko 2,6 miliona hektara.

"Popisom poljoprivrede očekujemo da dobijemo sveobuhvatni pregled karakteristika nacionalne poljoprivrede, kako bi mogle da se izrade baze podataka i osnovni statistički registar poljoprivrednih gazdinstava kojim se obezbeđuje okvir za istraživanja", kazala je Đurđević.

Navela je da će podaci unaprediti kreiranje agrarne politike Srbije na republičkom i lokalnom nivou.

"Podaci koji se dobiju u popisu doprineće sticanju znanja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi Srbije. Čime raspolaže i šta je potrebno. To je neophodno kako bi gazdinstva mogla da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuje kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku i saznaju u koju bi poljoprivrednu granu trebalo više uložiti", rekla je Đurđević.

Načelnica Odeljenja statistike poljoprivrede i šumarstva RZS Dragana Marković rekla je da će od svih poljoprivrednih gazdinstava biti prikupljeni podaci o zemljištu, vrstama stoke, radnoj snazi, organskoj proizvodnji, dok će se na uzorku prikupiti karakteristike o sadnji voćnih vrsta, navodnjavanju, upotrebi đubriva, načinu držanja stoke, mehanizaciji, opremi i objektima i obradi i održavanju žemljišta.

"Popisivači će sakupljati podatke na terenu i direktni ih unositi u elektronski upitnik na laptopu", kazala je ona.

Dodala je da će gazdinstvima u valsništvu pravnih lica od 1. juna biti ponuđeno da se sami popišu, unosom podataka u upitnik, dok će deo podataka biti preuzet iz evidencije Ministarstva poljoprivrede koji se odnose na organsku proizvodnju i primenjene mere ruralnog razvoja.

Na konferenciji je rečeno i da je prvi opšti popis poljoprivrede i i gazdinstava u Srbiji sproveden 1931. godine, a da je poslednji popis poljoprivrede bio 2012. godine, dok je Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava urađena 2018. godine.

Prema rezultatima te ankete, kao poslednjeg strukturnog istraživanja, u Srbiji je bilo 565.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih su 1.645, odnosno 0,29 odsto, bila gazdinstva pravnih lica i preduzetnika.

Prema toj anketi, jedno poljoprivredno gazdinstvo u proseku je koristilo 6,2 hektara poljoprivredne površine i imalo je 0,56 uslovnih grla stoke.

Jednim traktorom se prosečno obrađivalo 7,7 hektara, a od ukupnog broja traktora 86 bilo je starije od 20 godina.

Najveći broj, 65 odsto poljoprivrednih gazdinstava, imalo je jednog do dva člana.

Anketa je pokazala i da je ukupni prosečni godišnji neto prihod gazdinstva u Srbiji bio 8.610 evra, četiri puta niži nego prosek EU.

Nižu vrednost prihoda imala je tada samo Rumunija - 3.528 evra, a najveći neto prihod su imala gazdinstva u Holandiji - 414.638 evra, kao Danskoj i Belgiji sa više od 200.000 evra.

(Beta, 17.03.2023)