Hrana i Italija: Uvodi se zabrana mesa iz laboratorije zbog zaštite nasleđa
Premijerka Đorđa Meloni kaže da predložena zabrana štiti poljoprivrednike i potrošače.
Italijanska desničarska vlada predložila je zakon kojim bi se zabranilo laboratorijski proizvedeno meso i druga sintetička hrana, zbog zaštite nasleđa i zdravlja.
Ako predlog prođe na glasanju u parlamentu, kršenje ove zabrane kažnjavalo bi se do 60.000 evra.
Frančesko Lolobriđida, koji vodi rebrendirano ministarstvo za poljoprivredu, govorio je o važnosti italijanske prehrambene tradicije.
Lobi farmera je pohvalio ovaj potez.
Ali to je bio udarac za neke grupe za dobrobit životinja, koje su istakle da je meso proizvedeno u laboratoriji rešenje za brojna pitanja, poput zaštite životne sredine od emisije ugljenika, kao i bezbednost hrane.
- Koliko smo blizu hamburgeru iz epruvete
- Kako nastaje ukus hrane - upoznajte ženu koja stvara arome
- Šta ultra-prerađena hrana radi našem telu
Koldireti i drugi poljoprivredni lobiji prikupili su pola miliona potpisa poslednjih meseci pozivajući na zaštitu „prirodne hrane naspram sintetičke", a među onima koji su potpisali je i premijerka Đorđa Meloni.
„Italija, koja je evropski lider po kvalitetu i bezbednosti hrane, ima dužnost da bude na čelu odbrane građana i preduzeća", rekao je predsednik te organizacije Etore Prandini.
Predloženi zakon usledio je posle niza vladinih uredbi koje zabranjuju upotrebu brašna dobijenog od insekata kao što su cvrčci i skakavci u pici ili testenini.
Ministri su naveli mediteransku ishranu Italije kao motivaciju za uvođenje obe mere.
Lolobriđida, koji dolazi iz iste krajnje desničarske partije kao premijerka, rekao je da „laboratorijski proizvodi ne garantuju kvalitet, dobrobit i zaštitu italijanske kulture i tradicije hrane i vina".
Predlozima, koje su ministri odobrili u utorak, nastoje da se zabrani sintetička hrana proizvedena iz životinjskih ćelija bez ubijanja, a odnosiće se i na ribu proizvedenu u laboratoriji i sintetičko mleko.
Prošlog novembra, američka administracija za hranu i lekove (FDA) je posle „pažljive procene" odobrila piletinu kultivisanu ćelijama za ljudsku ishranu.
U Singapuru je 2020. izdato je regulatorno odobrenje za laboratorijski uzgojeno pileće meso koje će se koristiti u ćuftama.
Do sada nije bilo odobrenja u Evropskoj uniji, ali Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je jasno stavila do znanja da se poljoprivreda zasnovana na uzgajanom mesu, „može smatrati obećavajućim i inovativnim rešenjem".
Kritičari su istakli da Italija neće moći da se suprotstavi prodaji sintetičkog mesa proizvedenog u EU kada dobije odobrenje, zbog slobodnog kretanja robe i usluga.
Međunarodna organizacija za zaštitu životinja (Oipa) saopštila je da meso proizvedeno u laboratoriji, iako potiče iz životinjskih ćelija, predstavlja „etičku alternativu" koja ne šteti dobrobiti životinja, održivosti životne sredine ili bezbednosti hrane.
Ali Paolo Zaneti, šef grupe za mlečnu industriju Asolate, pohvalio je odluku vlade.
On je za finansijske novine Il Sole 24 Ore rekao da se proizvođači mleka suočavaju sa paradoksom.
S jedne strane, od njegovih kolega se tražilo da investiraju kako bi njihov proizvod bio ekološki prihvatljiviji, dok su sa druge „investitori bez skrupula" promovisali proizvod koji je sve samo ne prirodan „pod izgovorom zaštite životne sredine".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 03.30.2023)