Finale predsedničke trke u Crnoj Gori sudar je dve političke generacije.

Milo Đukanović ima 61 godinu i veći deo života proveo je na različitim pozicijama u vrhu crnogorske vlasti, predvodeći Demokratsku partiju socijalista (DPS), stranku koja ga je i sad kandidovala za treći predsednički mandat.

Ekonomista iz Nikšića četiri puta bio je premijer Crne Gore, a za predsednika je biran 1998. dok je Crna Gora bila članica jugoslovenske federacije, kao i 2018. godine, kada je ubedljivo pobedio u prvom krugu izbora.

Jakov Milatović u prvu predsedničku trku ulazi u 36. godini života, sa godinu i po dana ministarskog staža u resoru ekonomije i još manje političkog iskustva - stranka Evropa sad, koja ga je kandidovala, osnovana je 2022. godine.

Milatović nije bio prvi kandidat koga je ova organizacija predložila na ovim izborima: Milojko Spajić zvanično je bio promovisan u kandidata, ali ga je potvrde koštalo prebivalište u Srbiji, što ga zakonski onemogućava u kandidovanju u Crnoj Gori.

U prvom krugu izbora, Đukanović je osvojio 35,4 odsto, a Milatović 28,9 odsto glasova, što im je garantovalo okršaj u drugom krugu.

Milatoviću su u međuvremenu podršku dala naredna dva kandidata - Andrija Mandić iz Demokratskog fronta (19,3 odsto) i Aleksa Bečić iz Demokrata (11,1 odsto).

U završnim predizbornim danima, Đukanović i Milatović govore za BBC na srpskom.

• Šta će odlučiti drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori
• Izbori za predsednika Crne Gore: Đukanović i Milatović u drugom krugu
• „Čiji si ti mali": Zašto je pitanje državljanstva tako važno na izborima u Crnoj Gori
• Šta su novo doneli predsednički izbori u Crnoj Gori (i šta će tek doneti)

Milo Đukanović: „Kandidovao sam se da ne propustimo šansu koju smo stvorili"

Pre pet godina, njegova pobeda bila je toliko ubedljiva: osvojio je više glasova od svih ostalih kandidata zajedno, slavio u prvom krugu predsedničkih izbora i trijumfalno se vratio u politiku posle dve godine privremene „penzije".

Sa čak trećinom glasova manje, Milo Đukanović je i na predsedničkim izborima 2023. došao do vodeće pozicije u prvom krugu glasanja, mada mu protivkandidat „diše za vratom" i, iz njegovog tabora često poručuju, bliže je konačnom trijumfu.

„To me ne opterećuje i ovako mi nije teže jer ja uvek, uz ono što radim, pokušavam da iskoristim prednosti koje mi stvaraju protivnici.

„A oni žive u uverenju da su već pobedili, iako su u ozbiljnom zaostatku, pa mi i tako otvaraju više prostora za ostvarivanje planova i finalni trijumf", kaže Đukanović u razgovoru za BBC na srpskom.

Ne brine Đukanovića ni razlika u broju glasova koje je on osvojio - pripisuje je i činjenici da je sada za rivale imao lidere opozicionih stranaka, dok Mladena Bojanića, najvećeg protivnika iz 2018. godine, opisuje kao „ne preterano reprezentativnog".

„Deo biračkog tela u svim opštinama je, vođen porukama svih učesnika, shvatio da se ovi izbori rešavaju u drugom krugu - tako su mnogi ne tradicionalni apstinenti propustili prvi krug.

„Poznajući crnogorsko biračko telo, siguran sam da će veliki deo ljudi iskoristiti pravo glasa u drugom krugu."

Drugi krug ponovo je, na neki način, i referendum o 32 godine od dolaska na vlast Mila Đukanovića, što kandidat Demokratske partije socijalista (DPS) smatra promašenom temom.

„Umesto da se pred biračima predstavljamo vizijama budućnosti Crne Gore, to se pretvorilo u rat protiv jednog čoveka, partije ili koalicije koju sam predvodio, a ja ne želim da prihvatim takav razgovor jer sam odgovoran prema ljudima koji očekuju vizije budućnosti.

„Ja se sve vreme predstavljam vrlo konzistentnom vizijom koja se korak po korak realizuje i sada smo negde kod poslednjeg koraka - članstva u Evropskoj uniji."

I upravo su susreti Đukanovića i Jakova Milatovića obeleženi rečju Evropa.

Onog prvog, 2004. godine kada je gimnazijalac Milatović bio deo uspešne ekipe u kvizu „Zdravo Evropo", pa zaslužio prijem tadašnjeg premijera Đukanovića, aktuelni crnogorski predsednik se ne seća.

I Milatovićev pokret Evropa sad u imenu ima evropsku odrednicu, što je tema koja je obeležila i decenije vlasti Mila Đukanovića.

Danas kaže da nema straha da je izgubio monopol nad evropskom idejom.

„Od ranih 1990-ih i čuvanja mira i multietničkog sklada, zaštite zemlje od NATO bombardovanja, obnove nezavisnosti, ulaska zemlje u NATO, do otvaranja svih pregovaračkih poglavlja sa EU - to je moj si-vi za ove izbore.

„Si-vi protivkandidata je da je deo izrazito kleronacionalističke parlamentarne većine koja drži vlast poslednje dve i po godine, da je bio deo vlade koja je ne samo zaustavila Crnu Goru na putu ka Evropi nego se zbog nje otvorila i priča u Evropi da li treba prekinuti pregovore sa Crnom Gorom."

Ustvrdiće Đukanović da između dva izborna kruga nijednom nije pomenuo pitanje Srpske pravoslavne crkve (SPC), iako je uređenje odnosa verskih zajednica i država bilo jedno od ključnih koja su mu obeležila mandat na isteku.

„Ne žalim što sam učestvovao u otvaranju pitanja odnosa crkve i države, mada nisam saglasan da sam ga ja otvorio, pa čak ni da ga je otvorila vlada koju je vodio DPS - to pitanje je otvoreno od strane onih koji su želeli da politizuju crkvu, da se pomognu crkvom u osvajanju vlasti.

„Ko god da je inspirisao, pogodio je potrebu da se to pitanje uredi i ne mislim da je to pitanje koje je rešeno - demokratsko i građansko društvo nastaviće da se bavi uređenjem odnosa crkve i države", navodi Đukanović.

Donošenje Zakona o slobodi veroispovesti 2019. godine bio je okidač za proteste pristalica SPC na ulicama i putevima širom Crne Gore.

Nakon poraza stranke Mila Đukanovića na parlamentarnim izborima u avgustu 2020. godine, nove vlasti promenile su Zakon, a sa SPC potpisale Temeljni ugovor kojim su regulisani odnosi države i ove verske zajednice.

Susretao se Đukanović još u prvoj godini mandata i sa građanskim protestima u kojima se zahtevalo oslobađanje korupcijom i kriminalom „zarobljene države".

„Crna Gora može do članstva EU u narednom mandatu predsednika, uz određene preduslove, a prvi je da Evropa nastavi da se posvećenije bavi politikom proširenja, što izgleda realno posle ruske agresije na Ukrajinu.

„Druga pretpostavka je da se vlade u regionu vrate evropskom putu."

U ovoj izbornoj kampanji, evropski put za Đukanovića obeležen je još jednom cifrom.

Prosečna plata od 1.500 evra nalazi se, kako tvrdi aktuelni predsednik, u članstvu u Evropskoj uniji.

„Kroz reforme je ovde do 2020. uloženo više milijardi evra stranog kapitala, a to stvara uslove za održiv rast - što je realno, nasuprot neodržive iluzije rasta plata iz kredita.

„Ako idemo ka Evropskoj uniji, onda idemo i ka evropskom životnom standardu, a to znači i ka prosečnoj plati u EU", tvrdi Đukanović, uz opasku da se na taj način nije uključio u trku obećanjima.

Pokret Evropa sad obećao je pred lokalne izbore u jesen 2022. godine prosečnu platu u Crnoj Gori od 1.000 evra.

Najdugovečnijeg stanara reprezentativne podgoričke vile Gorica, koju koriste predsednici, premijeri i predsednici Skupštine Crne Gore, motivacija za političku borbu ne napušta.

Iako u oktobru prošle godine u razgovoru za BBC na srpskom nije odbacio mogućnost odlaska u političku penziju, govoreći tada o logičnom umoru posle tri decenije bavljenja politikom, gotovo u poslednji čas odlučio je da se prijavi za još jednu predsedničku trku,

Sada kaže da motivaciju crpi iz činjenice „da izglednu šansu koju smo stvorili - ne propustimo".

„Mi treba da budemo deo evropskog sistema vrednosti, evropskog kulturnog kruga, i uspešno smo išli tim putem, a Crna Gora je isticana kao primer mirne i uspešne tranzicije.

„Onda se sve zaljuljalo, pre svega zahvaljujući sukobu Istoka i Zapada koji uvek ima pečat na Balkanu: oživeli su nacionalizmi, stare ideje i dileme", navodi Đukanović.

Jakov Milatović: „Da je Đukanović to iskreno hteo, Crna Gora bi već bila članica EU"

Kada je Milo Đukanović došao na vlast u Crnoj Gori, Jakov Milatović imao je nešto više od četiri godine.

Više od tri decenije kasnije, bez dileme odgovara na pitanje da li se oseća kao čovek koji bi mogao da prekine jednu od dugovečnijih političkih karijera u Evropi.

„Osećam se kao favorit zbog brojki koje stoje iza mene u prvom krugu, mojih glasova, kao i kandidata koji su me podržali.

„Ali karakter mi ne dozvoljava da se opustim, pa sam odmah sklopio političko savezništvo sa onima koji su me podržali, dodatno obišao Crnu Goru da pošaljem poruku budućnosti i ne prepuštam stvari slučaju."

Siguran je Milatović da su predsednički izbori više od biranja novog šefa države - opisuje ih kao „referendum za napred ili nazad", „izbor između politike prošlosti i politike budućnosti".

„Stavlja se tačka na diktatorski režim u Crnoj Gori tokom čije tri decenije vlasti su ubijani novinari, a jedna grupa ili narod uvek je snažno bila diskriminisana - najpre Bošnjaci, pa suverenisti, zatim Albanci i na kraju Srbi."

BBC: „Ali je taj režim dobijao i dobre ocene iz Evrope, nije ga ocenjivan kao diktatorski, a Crna Gora je otvorila sva poglavlja u pregovorima sa EU?"

Milatović: „To vam ništa ne znači. Za razliku od susednih zemalja, Crna Gora je u proces evrointegracija ušla bez velikih spoljnopolitičkih ili unutrašnjih problema, imala mnogo lakši početak.

„Mnogo je važnije zašto mi ta poglavlja nismo zatvorili - to nismo uradili jer smo najviše kaskali u vladavini prava i borbi protiv korupcije, a integracije su nam skoro zaustavljene od 2015. godine."

Ipak, i on tvrdi da je članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji moguće do kraja mandata za koji se bori.

„Apsolutno može - ali ne sa Milom Đukanovićem na čelu, već na čelu sa Jakovom Milatovićem.

„Ovo do sada je sve bilo pro forme - da je Đukanović to iskreno hteo, mi bismo već bili članica EU."

Dugo će Milatović objašnjavati sopstveni stav o inicijativi regionalne saradnje Otvoreni Balkan, služeći se upravo primerom Evropske unije koja je nastala iz regionalne saradnje.

Na opasku da je za njegove političke protivnike to projekat koji favorizuje Srbiju, a Crnu Goru dovodi u podređen položaj, Milatović poseže za praktičnim objašnjenjima.

„Kakav crni srpski svet, o tome pričaju ljudi poput Đukanovića koji su još u devedesetim godinama 20. veka.

„Mene samo zanima da voz kojim moji roditelji obilaze rodbinu u Beogradu ne stoji pola sata u Bijelom Polju, pa pola sata u Prijepolju - ako to može da reši, apsolutno sam za Otvoreni Balkan."

Za razliku od Đukanovića, Milatović će se detaljno setiti njihovog prvog susreta 2004. godine, posle uspešnog učešća njegove srednje škole u kvizu Zdravo Evropo i prijema u kabinetu tadašnjeg premijera Crne Gore i snažnog zagovornika nezavisnosti koja će uslediti dve godine kasnije.

Dok će sa osmehom reći da Đukanović nije mogao ni da sanja da će ga jedan tadašnji srednjoškolac poslati u političku penziju, Milatović kaže da je on oduvek razmišljao o budućnosti zemlje.

„Verovao sam da će Crna Gora brže sprovesti reforme, postati demokratsko društvo, ali to se nije desilo".

BBC: „Jeste razmišljali o tome da li će Crna Gora biti nezavisna?"

Milatović: „U tom trenutku, nisam o tome preterano razmišljao, ali 2006. godine jesam glasao za nezavisnu Crnu Goru na referendumu - smatrao sam da manji sistem može brže da napreduje, ali sam pogrešio u proceni koliko mali sistem može da bude privatizovan."

Njegov ulazak u politički sistem događa se tek 2020. godine, kada je na poziv tadašnjeg premijera Zdravka Krivokapića postao ministar ekonomije u ekspertskoj vladi koja je nasledila poslednji kabinet DPS-a.

„Pravda, koju su građani očekivali, tek je počela da dolazi od 30. avgusta 2020. godine, a delovi pravosuđa i policije odgovaraju pred zakonom za ono što su radili, a i ono što nisu činili."

„Volja sada postoji, znanja ima više nego ranije i sada nam samo fali proces donošenja odluka u koji su svi uključeni i koji će doći kroz parlamentarne izbore i izbor nove vlade - 30. avgust je oslobodio ljude, diktatorski sistem je napukao, a kad jednom napukne, proces je nezaustavljiv", zaključuje Milatović.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.31.2023)