Đedović: Država želi da unapredi upravljanje u EPS-u, u javnim preduzećima postoje politički uplivi

Beta 26.04.2023

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović izjavila je danas da je iza transformacije Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo stala država jer želi da unapredi upravljanje, a u javnim preduzećima ima ograničenja i više političkih upliva.

"Iza transformacije je jasno stala država i odlučnost da se nešto promeni u javnom preduzeću gde ima ograničenja i više političkih upliva. Iznošeno je dosta neistina u javnosti, na primer o vrednosti imovine. Shvatila sam da je 14 milijardi evra, koje neko pominje iz 2011. godine ustvari nabavna vrednost imovine u EPS-u, a procene se rade po fer vrednosti", rekla je Đedović na TV Hepi.

Dodala je da bi se povećala profitabilnost preduzeća mora biti adekvatno upravljanje i smanjen upliv politike.

"Ovom promenom smo postigli da Vlada ne bira direktora, već stučan Nadzorni odbor, a država, kao vlasnik, ostaje odgovorna za sva strateška pitanja", rekla je Đedović.

Vlada se, kako je rekla, pozvala na rad sa norveškim konsultantima jer su "zaista svetski poznati, a nihove kompanije su u državnom vlasništvu i oni njima adekvatno upravljaju".

Ona je rekla da je njena poruka radnicima i rukovodstvima da će za sve koji dobro rade biti mesta, a da država samo želi da unapredi rad energetskih preduzeća.

Đedović je rekla da se nekada manjim delom kapitala koji se privatizuje postižu dobri efekti.

"Da li se nekad manjim delom kapitala, koji može da se privatizuje, postižu dobri efekti, to je moguće, dovedete manjinskog partnera koji će možda da traži da se popravi upravljanje jer donosi dodatni kapital, to nekad nisu loše odluke", rekla je Đedović.

Istakla je da misli da bi bilo pogubno za EPS da se "privatizuje u pravom smislu reči" i da Vlada nema nameru da to radi i da to nije cilj reforme, već poboljšanje upravljanja.

U Srbiji, prema njenim rečima, postoji 159 malih hidroelektrana, nekoliko puta manje nego u drugim zemllama i da je zabranjena izgradnja u zaštićenim područjima što nije uradila ni EU. Više od 50 odsto mini hidroelektrana je, prema njenim rečima, u vlasništvu države, a sada skoro i da nema zahteva za gradnju novih.

Ona je rekla da u EPS-u postoje dve struje sindikata kojima je ispunjen zahtev da imaju predstavnika u Nadzornom odboru, ali da ima i frakcija "koje ne postoje ni na papiru iza kojih stoje opozicione političke partije koje su se prve zalagale da se stvari promene, a sada se bune, verovatno zato što nisu imale hrabrosti da one to sprovedu".

Đedović je rekla da postoji zahtev da se donese leks specijalis zakon koji bi zabranio privatizaciju EPS-a, ali da nije donet ni za Naftnu industriju Srbije (NIS).

"Kod privatizacije NIS-a smo ogromnu grešku napravili i danas imamamo manju korist od te kompanije iako je za 10-12 godina napredovala, ulaganjem, ali bi država bila u boljoj poziciji zbog energetske bezbednosti da nema tog većinskog vlasnika", navela je Đedović.

Govoreći o tome da li država treba da eksploatiše litijum, Đedović je rekla da se zalaže za održivo rudastvo.

"Pre svega se zalažem za privredni rast, a znamo da privredni rast dolazi uz preduslove. Mi smo srećni i građani treba da znaju da smo bogati mineralnim sirovinama, a veliki broj se smatra kritičnim mineralnim sirovinama u celom svetu, pa i u EU. Te zemlje su zavisne 100 odsto zbog rata u Ukrajini od bora, litijuma, bakra, aluminijuma. Treba da budemo pametni i da iskoristimo potencijal koji može da doprinese 20 odsto rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP)", rekla je Đedović.

Dodala je da je reč o hiljadama radnih mesta i neprocenjivom doprinosu na prosperitet, ali u kommbinaciji sa fabrikom za proizvodnju baterija i električnih automobila.

"Takvim planiranjem možemo da budemo bogati isto kao arapske zemlje koje su bogate naftom. Treba iskoristiti ono što imamo na održiv način, naravno po propisima koji nisu kompletirani jer nismo došli do studije o uticju na životnu sredinu jer je projekt zaustavljen", rekla je Đedović.

Dodala je da pitanje eksploatacije litijuma ne bi vezivala za ime jedne kompanije, već za činjenicu šta građani mogu da imaju od toga.

Nemačka, Francuska i Italija se, prema njenim rečima, takmiče koje će prva da otvori fabrku eletričnih automobila. U javnosti se, kako je rekla, tvrdi da oni neće kod sebe da eksploatišu litijum, a to je zato što nemaju potrebne količine jer imaju ogromne industrije automobila.

Đedović je upitala da li Srbija treba da se zalaže za fabriku mercedesa ili BMW-a.

(Beta, 26.04.2023)

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Ekonomija, najnovije vesti »

ЋирилицаKorisnička podešavanja