Тибетански мајстор рестаурира књиге од палминог листа да сачува старе текстове

У палати Трузинг у Норбулингки, месту светске баштине у Тибетанској аутономној регији на југозападу Кине, на полицама је похрањено на хиљаде древних књига на различите теме. Како пише Синхуа, све старе књиге су очуване јединственом техником повеза помоц́у две дрвене стезне даске умотане у комаде платна. Гјумеј Тсултрим, 56, са Норбулингкином канцеларијом за управљање, био је заузет пажљиво носец́и нерегистроване књиге у оближњи студио свог тима за истраживање древних књига. За сада, приоритет тима је да направи инвентар древних књига, како ручно тако и дигитално, за конкретну идентификацију докумената. Неке књиге су чак направљене од палминог лишц́а. Гиумеи Тсултрим је вец́ 25 година ангажован на очувању древних књига у региону и био је дубоко импресиониран великом тешкоц́ом прикупљања и рестаурације рукописа будистичких сутри на палмином листу. Будистичке сутре написане на скројеним палминим листовима примарни су извор за проучавање древне тибетанске културе. Наизглед крхки листови, добро су очувани на Тибету захваљујуц́и сувој клими у региону и јединственим методама чувања. На Тибету тренутно постоји преко 1.000 санскритских будистичких сутри на палминим листовима, укупно скоро 60.000 листова, што чини 60 до 80 одсто укупно сачуваних рукописа будистичких сутри на палмином листу. Гјумеи Тсултрим, који је дипломирао на Високом тибетанском будистичком колеџу Кине, годинама је студирао санскрит. Почео је да учествује у прикупљању, рестаурацији и заштити будистичких сутри на палмином листу још 2006. У наредних шест година, регионални тим за очување будистичких сутри на палмином листу прешао је укупно 17.000 км широм региона, обилазећи храмове, рушевине и домац́инства ради прикупљања тако древних књига. Тсеванг Јунмен, директор водец́е групе за заштиту будистичких сутра на палмином листу у региону, присећа се да су многи храмови били ушушкани дубоко у планинама, са неравним путевима који су постајали блатњави када пада киша, што је њихов скупљачки посао чинило изузетно тешким. Једном је истраживачки тим наишао на храм у којем није било струје па су могли да сниме текстове само ослањајуц́и се на природно светло током дана. "Будистичке сутре на палмином лишц́у, углавном написане на санскриту, прилично су нечитке и потребна им је унакрсна референца у другим документима да би се даље идентификовао њихов садржај. Морам да препознајем карактере један по један. Једна грешка у знаковима може потпуно променити значење, тако да је потребно много времена да се разврстају реликвије текстова", рекао је Гјумеј Тсултрим. "Неке будистичке сутре на палмином лишц́у су се убуђале, постале црвоточне или чак труле због знатне старости, што умножава потешкоц́е у њиховој рестаурацији", додао је он. Стрпљиви мајстор обично кува локални сусам и брашно и прави природни лепак да поправи будистичке сутре уместо да се само ослања на шивење. Тако се странице палминог листа могу поново отворити, уз мало чисте воде нанете на њихове површине, и постати мање склоне оштец́ењу након овакве репарације. Раније, ниједна од јединица за заштиту културног наслеђа Тибета није имала опрему за заштиту културних реликвија и научна истраживања вредну више од 100.000 јуана (око 14.280 америчких долара). Све јединице заштите у целом региону деле једну техничку лабораторију и једну просторију за рестаурацију реликвија. Међутим, 2013. године Тибет је покренуо пројекат, усвајајуц́и научна и технолошка средства, како би боље очувао своје културне реликвије. Тибетанска величанствена палата Потала, Норбулингка, регионални музеј и други почели су да користе прилагођене ормаре за складиштење и опрему за прац́ење животне средине како би заштитили старе текстове. Гјумеј Тсултрим сада такође бесплатно предаје тибетанску калиграфију и познавање древних текстова за више од 600 ученика широм региона. Неки од његових ученика постали су учитељи и нови наследници локалних култура на Тибету. "Културно наслеђе које су наши преци сачували мудрошц́у, марљивошц́у и трудом треба да се баштини, чува и преноси у наше модерно, цивилизовано друштво", објаснио је он.

(Бета, 06.09.2023)