Bajden produžio vanredne mere vezane za Zapadni Balkan
Američki predsednik Džozef Bajden produžio je za još godinu dana vanredne mere povezane sa regionom Zapadnog Balkana, koje su prvobitno proglašene uredbom 2001. godine, objavila je sinoć Bela kuća.
"Potezi osoba koji prete miru i međunarodnim naporima za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući činove ekstremističkog nasilja i opstrukciju, i situacija na Zapadnom Balkanu - koja sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije - i dalje predstavljaju neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država", naveo je Bajden.
Obaveštenje o produženju mera upućeno je Kongresu, a takođe će biti objavljeno u Federalnom registru, prenosi Glas Amerike (Voice of America - VoA).
Važenje uredbe produžavali su i prethodni američki predsednici.
Bajden u obaveštenju podsetio da je pre dve godine potpisao uredbu kojom je proširio opseg vanrednih mera koje su na snazi još od 26. juna 2001. godine, i naveo da će mere nastaviti da budu na snazi i posle 26. juna 2023. godine.
Američki predsednik je u uredbi (14033), donesenoj 8. juna 2021. godine, naveo da situacija "na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Albanije (Zapadni Balkan) tokom poslednje dve decenije - uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada bivše SFRJ, kao i rasprostranjena korucija u raznim vladama i institucijama na Zapadnom Balkanu - sprečavaju napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i da zbog toga predstavlja neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država", prenosi VoA.
Prvobitnu uredbu (13219) o vanrednim merama vezanim za Zapadni Balkan, tadašnji predsednik Džordž Buš mlađi potpisao je 2001. godine da bi se "pozabavio neuobičajenim i velikim pretnjama po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD koju u ovom slučaju predstavljaju akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji (koja je sada Republika Severna Makedonija) i drugim delovima regiona Zapadnog Balkana, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ili rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu".
Buš je tu uredbu dopunio 28. maja 2003. godine, "kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom (sadašnjom Severnom Makedonijom)".
(Beta, 21.06.2023)