Ukrajinski ambasador: Ukidanje sporazuma o žitu za Srbiju može da bude korisno
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio je danas u Beogradu da prestanak važenja Sporazuma o žitu zbog povlačenja Rusije, za Srbiju može biti pozitivan jer je "srpsko žito koje je dosta skuplje od ukrajinskog našlo svoje kupce". "Sve se menja s obzirom da prestaje da važi ovaj sporazum, a za Srbiju možemo gledati to i sa pozitivne strane jer srpsko žito koje je dosta skuplje od ukrajinskog našlo je svoje kupce u ovom slučaju", rekao je on novinarima. Povlačenje Rusije iz sporazuma okarakterisao je kao "veštački stvorenu prehrambenu krizu koja je već dovela do rasta cena i gladi u siromašnim zemljama". "Rusija nastavlja da koristi hranu kao oružje i ucenu, ovog puta to neće uticati samo na stanovnike Ukrajine već i na globalne zalihe hrane i na cene s obzirom na to da se 65 odsto ukrajinskih žitarica šalje u najugroženije zemlje sveta", rekao je na konferenciji i dodao da će ova odluka Moskve imati "neizmerno težak uticaj na zemlje aftičkog kontinenta i zemlje Bliskog Istoka koje su dugo radile na izradi puta kojim bezbedno žito može da dođe do njih". "Oni će osetiti velike posledice ovoga, pre svega Somalija, Kenija, Južni Sudan i Egipat koje u potpunosti zavise od izvoza ovih žitarica", rekao je ambasador.
Istakao je da je Rusija i pre uspostavljanja koridora za izvoz iz ratom zahvaćene Ukrajine, radila na tome da se Ukrajina povuče sa tržišta žitarica. "Čak i nakon što je koridor za žito počeo sa radom, kupci su počeli da odbijaju isporuku ukrajinskog žita zato što su brodovi morali da prolaze kroz višestruku proveru, inspekciju i sve je to odlagalo isporuku žita krajnjoj tački. To je negativno uticalo na ulogu Ukrajine na svetskom tržištu i ona se snizila, a nastavila se tendencija da Rusija dobija nove usluge i nove prihode. Kao i obično svi ti prihodi išli su vojnom sektoru", rekao je Tolkač.
Rusija, dodao je, ugrožava bezbednost plovidbe u neutralnim vodama Crnog mora s obzirom na to da najavljuje da će napadati brodove ne samo sa ukrajinskom zastavom već i stranima koje idu u ukrajinske luke. Istakao je da su najavili da će te brodove doživljavati kao vojni objekat, a tu zemlju kao zemlju saradnika Ukrajine u ovom ratu. Dodao je i da napadima na dunavske luke blizu Rumunije koja je članica NATO predsednik Vladimir Putin "testira reakciju zapada na agresiju koja bi bila blizu članica i spreman je na dalju eskalaciju ako ne naiđe na adekvatan odgovor". Pozvao je Srbiju da učestvuje na Samitu krimske platforme i u Mirovnom planu predsednika Volodimira Zelenskog. "S obzirom da se i Srbija i Ukrajina nalaze na zajedničkom putu ulaska u EU, života u jednoj zajedničkoj evropskoj porodici u kojoj će se pre svega poštovati ljudska prava i s obzirom na taj strateški put naše zemlje jedna drugoj mogu pomagati na mnogim poljima. Mi možemo predložiti Srbiji da učestvuje na važnim inicijativama i događajima koje Ukrajina organizuje", dodao je.
Autorski tekst ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka u listu Politika nazvao je manipulacijom. U autorskom tekstu objavljenom na naslovnoj strani lista Politika 27. jula, Bocan-Harčenko je naveo da se više od 70 odsto ukrajinskih žitarica izvozi u najbogatije zemlje, uključujući države članice EU, a da najnerazvijenije nisu dobile ni tri odsto. "Kada je počeo rat Ukrajina se našla u situaciji da je morala da rešava mnoga pitanja odjednom, ko će da osigurava brodove, kako će žito da stigne do krajnjeg potrošača. Mnoge evropske zemlje su se ponudile da budu posrednici u tim poslovima, kao što sam rekao 65 odsto izvoza stiže u afričke zemlje, da li preko Španije ili neke druge zemlje", rekao je Tolkač.
(Beta, 31.07.2023)