Puč u Nigeru i lažne vesti - od Vagnera do uranijuma

Krajem jula, prozapadni predsednik Nigera Mohamed Bazum svrgnut je vojnim udarom, a general Abdurahman Tijiani postavljen je za novog šefa države. Samoproglašeni vladar rekao je da neće prihvatiti nikakvo strano mešanje, nakon što je Ekonomska zajednica država zapadne Afrike (ECOWAS) pozvala na momentalno vraćanje Bazuma na mesto šefa države, kao i na potpunu obnovu ustavnog poretka. Ultimatum ECOWAS-a ističe 13. avgusta, a lideri te zajednice su zapretili da će, ako ne bude ispunjen. preduzeti sve neophodne mere za uspostavljanje ustavnog poretka, među kojima je i vojna intervencija. Strani državljani se evakuišu iz zemlje. I dok je bezbednosna situacija u Nigeru i dalje nejasna, mnogi korisnici društvenih mreža objavljuju video snimke i informacije o puču i njegovim posledicama. Internet je preplavljen izveštajima i snimcima sa terena, a među objavljenim sadržajem je mnogo dezinformacija, lažnih vesti i manipulacija.

Stare i manipulisane fotografije i snimci koji navodno prikazuju dolazak Vagnerovih trupa

Za sada nema dokaza da su pripadnici Vagnera, ruske grupe plaćenika, prisutni u Nigeru.

Sjedinjene Američke Države su saopštile da Vagner iskorišćava nestabilnost u Nigeru, ali da za sada nema dokaza da su i fizički prisutni u zemlji.

Vagnerove snage su bile aktivne u drugim afričkim zemljama kao što su susedni Mali i Centralnoafrička Republika.

Na društvenim mrežama kruži video snimak ruskog vojnog aviona koji navodno sleće u Nijamej, glavni grad Nigera, uz spekulacije da su „Vagnerove snage već počele da ulaze u grad“.

Avion na snimku odgovara ruskom vojnom avionu IL 76, ali snimak je star.

Video je, zapravo, postavljen na Jutjub 2006. godine i prikazuje sletanje aviona u glavni grad Sudana, Kartum.

Zgrade koje se vide na snimku odgovaraju onima koje okružuju međunarodni aerodrom u Kartumu.

Drugi video, pregledan više od 500.000 puta na TikToku, navodno prikazuje snimke Vagnerovih boraca u Africi, kao prvu vizuelnu potvrdu njihovog prisustva u Nigeru.

Snimak je emitovan na kanalu France 24 u januaru prošle godine, ali prikazuje vojnike Vagnera u Maliju, a ne u Nigeru.

Video koji kruži na TikToku očigledno je montiran kako bi se isekao natpis na ekranu koji se odnosi na Mali.

Na društvenim mrežama podeljena je i stara fotografija Vagnerovih boraca u Ukrajini, uz tvrdnje da je grupa planirala da pošalje svoje borce u Niger.

Međutim, takva najava do sada nije objavljena u grupama koje su povezane sa Vagnerom na Telegramu.

Da li ovaj video prikazuje obuku vojske Nigera?

Na snimku koji je na Tviteru pregledan više od 200.000 puta vidi se desetine ljudi u uniformama koji vežbaju.

„Čudna slika obuke Vojske Nigerije za obračun sa pučistima”, navodi se ispod objave.

Međutim, video ne prikazuje oružane snage Nigera.

Radi se o starom video snimku Nigerijske omladinske službe.

Naime, jednogodišnji program iz Nigerije, a ne Nigera, osmišljen je za diplomce koledža i univerziteta kako bi se „uvela disciplina u nigerijsku omladinu”.

Video je prvobitno objavljen na Fejsbuku 7. jula prošle godine, uz objašnjenje da članovi NISC-a treniraju u orijentacionom kampu Benue u Nigeriji.

U državi Benue postoji NISC kamp u kojem polaznici nose potpuno istu uniformu kao na dotičnom video snimku, a i na Insagramu postoji isti video, objavljen 5. jula prošle godine.

Da li se nigerijska vojska bori u Nigeru?

Viralni video na TikTok-u navodno prikazuje nigerijsku vojsku koja se bori u Nigeru.

Na snimku se vide desetine vojnika sa oružjem koji marširaju kroz selo, dok neki od njih i pucaju.

Video koji se deli na TikTok-u ima više od milion pregleda.

Ali video je star i ne prikazuje nigerijsku vojsku u Nigeru.

Nekoliko korisnika TikTok-a je komentarisalo da se scena dogodila u Sijera Leoneu, a ne u Nigeru.

Originalni video objavila je novinska agencija AP, 21. jula 2015. godine.

U TikTok snimku je isečen logo AP-a, koji se inače može videti na desnoj ivici ekrana.

Prema informacijama povezanim sa originalnim video snimkom AP-a, snimak je iz 1998. godine, a na njemu se, kako se navodi u objašnjenju, vidi šest motorizovanih jedinica interventnih snaga predvođenih Nigerijom kako pomažu snagama da konsoliduju kontrolu nad Sijera Leoneom nakon pobede nad pobunjeničkim snagama.

Vojska Nigera ne zadržava strance

Kako su neke evropske zemlje počele da evakuišu svoje građane nakon puča, počela je da kruži neosnovana tvrdnja da je hunta naredila vojsci da privodi Evropljane.

Navodi se da je to učinjeno kako bi zapadne zemlje povukle svoje snage iz Nigera.

Čini se da je tvrdnja zasnovana na pozivu antievropskog pokreta M62 da evropski državljani budu taoci dok strane snage ne odu.

Grupa, međutim, ne predstavlja huntu.

Vođa državnog udara general Abdurahamane Tijani rekao je prošle nedelje da francuski državljani nemaju čega da se plaše i da nikada nisu bili predmet ni najmanje pretnje.

U Nigeru se još uvek nalazi francusko i američko vojno osoblje.

{image2}

Alžir nije saopštio da će podržati huntu

Na društvenim mrežama pojavile su se i spekulacije da će susedni Alžir podržati vojnu vladu Nigera u slučaju bilo kakve strane intervencije.

„Alžir neće sedeti skrštenih ruku dok se odvija invazija na susednu zemlju“, navodi se u jednoj objavi na Tviteru, koja se pripisuje „alžirskim novinskim kućama“.

Zapadnoafrički regionalni blok (ECOWAS) zapretio je da će intervenisati ako svrgnuti predsednik ne bude vraćen na vlast.

Međutim, Mali i Burkina Faso, članovi zajednice predvođeni vojnim vođama, saopštili su da će stati na stranu hunte u slučaju bilo kakve spoljne intervencije.

Alžir je saopštio da se protivi vojnoj intervenciji, ali ne i da će podržati vođe puča u Nigeru ako dođe do spoljne intervencije.

Neki od postova u kojima se tvrdi da će Alžir podržati Niger protiv strane intervencije pozivaju se na nalog pod nazivom Intel Kirbi kao na izvor svojih tvrdnji.

Na tom nalogu je 30. jula objavljeno da „Alžir neće sedeti skrštenih ruku dok se vrši invazija na susednu zemlju“, ali je takođe jasno stavljeno do znanja da je to analiza onoga što bi moglo da se dogodi, a ne zvanična politika vlade Alžira.

Lažne tvrdnje o zabrani izvoza uranijuma

Još jedna lažna tvrdnja koja je kružila internetom nakon puča sugeriše da su novi vojni lideri odmah zabranili izvoz uranijuma u Francusku.

Niger je bivša francuska kolonija i Francuska i dalje ima uticaj u zemlji.

Neki postovi na društvenim mrežama uključuju uglavnom tačne brojke o izvozu uranijuma u Francusku i Evropsku uniju, ali nema dokaza da je hunta zabranila izvoz uranijuma u Francusku kada je preuzela vlast.

Francuska kompanija koja se bavi iskopavanjem uranijuma u Nigeru, Orano Group, saopštila je da su i nakon puča njene aktivnosti nastavljene na lokacijama Arlit i Akokan i u njenom sedištu u Nijameju.

Da li se francuske sijalice napajaju uranijumom iz Nigera?

„Jedna od tri sijalice u Francuskoj se napaja uranijumom iz Nigera, u kojem 90 odsto ljudi nema struju”.

Ovo je bila raširena tvrdnja na društvenim mrežama, a pojedini tvitovi su pregledani i više od 30.000 puta.

Međutim, kako u izjavi za Dojče vele tvrdi stručnjak za energetiku na Institutu Žak Delor u Parizu, nije realno da se jedna od tri sijalice u Francuskoj napaja uranijumom iz afričke zemlje.

Uranijum je teški metal koji se koristi za pogon nuklearnih fisionih reaktora.

Niger je jedan od vodećih dobavljača uranijuma za Evropsku uniju (EU), a samim tim i važan za Francusku, gde su nuklearni reaktori proizveli 70 odsto domaće električne energije u 2020. godini.

Prema proračunima zasnovanim na zvaničnim podacima francuskih vlasti, Francuska je nabavljala oko 15 odsto svojih zaliha uranijuma iz Nigera u poslednjih deset godina.

Podaci agencije Euroatom pokazuju da je 24 odsto uranijuma koji dolazi u EU iz Nigera, ali da je to zapravo samo oko pet odsto svetske proizvodnje uranijuma.

Puč u Nigeru je pokrenuo pitanja o tome koliko su Francuska, bivša kolonijalna sila, i EU zavisne od snabdevanja uranijumom iz te zemlje.

Međutim, Evropska komisija (EK) se ne plaši nestašice nuklearnog goriva za evropske nuklearne elektrane, od kojih se većina nalazi u Francuskoj.

„Trenutno nema rizika u snabdevanju“, rekao je 1. avgusta u Briselu portparol EK, koji je naveo da kompanije u EU imaju dovoljno zaliha, te da srednjoročno i dugoročno na svetskom tržištu ima dovoljno resursa da zadovolje potražnju EU.

Kad je reč o Francuskoj, postoji strategija diverzifikacije snadbevanja uranijumom, a Francuska bi imala najmanje dve do tri godine uskladištenog uranijuma.

Da li Niger ima manje pristupa električnoj energiji?

Korisnici društvenih medija sugerišu da je francuski uvoz uranijuma iz Nigera direktno odgovoran za nisku stopu elektrifikacije Nigera.

Međutim, profesor sistema za snadbevanje energijom na Univerzitetu primenjenih nauka u Kelnu u izjavi za DW kaže da ne postoji direktna veza između izvoza uranijuma u Francusku i nedostatka pristupa električnoj energiji za ljude u Nigeru.

Međutim, istina je da Niger ima jednu od najnižih stopa elektrifikacije u podsaharskoj Africi.

Prema podacima Svetske banke, oko 81 odsto stanovništva Nigerije nije imalo pristup električnoj energiji 2021.

Drugi izvori procenjuju da je taj broj čak i veći, dok Kancelarija za koordinaciju humanitarnih poslova, na primer, pretpostavlja da više od 80 odsto stanovnika Nigera nema pristup električnoj energiji.

Jedan od razloga za to je nedostatak infrastrukture u zemlji, koja, međutim, nije dizajnirana da koristi uranijum za sopstveno snadbevanje energijom.

Niger uvozi oko 70 odsto električne energije iz susedne Nigerije.

Međutim, Nigerija je prekinula snadbevanje Nigera električnom energijom, nakon što je ECOWAS uveo sankcije toj zemlji zbog vojnog udara.

Autor: Milomir Mandić| Edukacija

(Beta, 14.08.2023)