Srbija i avio-saobraćaj: „Godina istorijskog rekorda“, zašto kasne letovi sa beogradskog aerodroma

U godini kada bi beogradski aerodrom mogao da postavi novi istorijski rekord u broju putnika, za mnoge od njih putovanja se pretvaraju u noćnu moru.

Odlaganja i otkazivanja letova, gubitak prtljaga i gužve samo su neki od problema sa kakvima se suočavaju putnici poput Jelene Andrić, kojoj su kašnjenja više puta pomrsila planove u prethodnih nekoliko meseci.

„Sa Aerodroma Nikola Tesla sam od maja putovala sam dvaput, imali smo višesatna odlaganja i velike gužve na pasoškoj kontroli", kaže 37-godišnjakinja iz Pančeva.

• Kakva su prava putnika u slučaju otkazivanja leta
• Pre ulaska u avion, morate da stanete na vagu, novo pravilo novozelandske avio-kompanije
• Zbogom štikle i suknje: Nova pravila za stjuardese i stjuarde Kvantasa

„Ambiciozni planove avio-kompanija i povećan broj putnika, u kombinaciji sa manjkom radnika, rekonstrukcijom aerodroma i čestim olujama, doprinose gužvama i kašnjenjima", kaže Luka Popović, glavni urednik portala Eks-ju aviejšn (Ex-Yu Aviation), za BBC na srpskom.

A čini se da će 2023. biti godina novih rekorda na beogradskom aerodromu, tvrde iz kompanije Belgrejd erport (Belgrade Airport).

„Očekujemo da će broj putnika u 2023. godini značajno premašiti sedam miliona, što je istorijski rekord na Aerodromu Nikola Tesla", navode u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Dodaju da je sa aerodroma u Beogradu dostupno više od 120 linija, od čega je četvrtina uvedena ove godine.

Problema su svesni i u Ministarstvu saobraćaja, zbog čega se resorni ministar Goran Vesić više puta sastao sa upravom aerodroma i najavljivao oštriju inspekciju francuskog Vansija, kompanije koja na osnovu koncesije upravlja aerodromom u Beogradu.

'Veoma neprijatno iskustvo'

Jelena Andrić obožava da putuje - trudi se da poseti nova mesta što češće, pa je zato svedočila raznim situacijama na aerodromu.

„Kada stvari ne idu po planu, svi se unervoze i dešava se da putnici ulaze u žustre rasprave sa zaposlenima", kaže.

Više od osam sati kasnio je let kompanije Viz er (Wizz Air), kojim je Anđela Milivojević 2. avgusta planirala da otputuje iz Beograda za London.

„Let je trebalo da bude u osam uveče, ali umesto da stignem u London oko 11, doputovala sam tek sledećeg dana, jako umorna i iznervirana", kaže novinarka iz Beograda za BBC na srpskom.

„Provesti osam sati na aerodromu u sred noći je veoma neprijatno iskustvo, a pritom je i skupo, jer samo obična voda košta oko 200 dinara", dodaje.

Slično iskustvo, na letu Er Srbije iz Beograda za Keln, 5. avgusta imali su Norbert i Renata Šmajser, Nemci koji su godišnji odmor proveli u Srbiji.

„Trebalo je da krenemo iz Beograda oko 18 sati, ali smo poleteli tek nešto pre ponoći.

„Nismo dobili nikakvo objašnjenje, niti reč izvinjenja", kaže Norbert Šmajser za BBC na srpskom.

I Milivojević i Šmajserovi kažu da su se zbog kašnjenja suočili sa dodatnim troškovima.

Milivojević je propustila voz sa aerodroma do centra Londona, pa joj je unapred kupljena karta propala.

Šmajserovi, koji kažu da su planirali da se kući vrate javnim prevozom, morali su da plate taksi, jer prevoza nije bilo u ranim jutarnjim satima kada su stigli u Keln.

Dok je Milivojević zatražila kompenzaciju, i još čeka na odgovor avio-kompanije, Šmajserovi su odlučili da se ne bune.

„Prijatelj nas je posavetovao da bi to najverovatnije bilo gubljenje vremena", kaže Norbert Šmajser.

---

Pogledajte video o najmanjem putničkom aerodromu u Srbiji:

---

Zašto letovi kasne?

• Veliki i brz rast saobraćaja

Nove linije i veći priliv putnika značajno su povećale obim posla na Aerodromu Nikola Tesla.

To se naročito oseća tokom leta, u vreme godišnjih odmora, kada je uobičajeno da saobraćaj na aerodromima širom sveta bude pojačan.

Ipak, ova godina je drugačija - beogradski aerodrom „opslužuje najveći saobraćaj u sopstvenoj istoriji", kažu iz kompanije Belgrejd erport.

Belgrejd erport posluje pod okriljem upravljača aerodroma - francuske kompanije Vansi erports (VINCI Airports), koja je 2018. godine sa Vladom Srbije potpisala ugovor o koncesiji na rok od 25 godina.

U odnosu na 2022, broj novih linija uvećao se za četvrtinu - sada ima više od 120 linija, a 30 novih je uvedeno ove godine.

Od toga je čak 22 nove linije uvela avio-kompanija Er Srbija (Air Serbia), koja ujedno ima najveći udeo u saobraćaju sa beogradskog aerodroma - oko 50 odsto.

• Let iznad Beograda i pad ruskog aviona Iljušin
• Kako se Jugoslavija vazdušno povezala sa svetom, a iz Pančeva krenuo prvi noćni let u istoriji

Samo u prvih šest meseci, Er Srbija je obavila 63 odsto više letova i prevezla 87 odsto više putnika nego za isti period 2022. godine, kažu iz ove kompanije u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Povećala se i dobit - kako je najavljeno, avio-prevoznik će do kraja godine vratiti 20 miliona evra u državni budžet Srbije, koja je vlasnik oko 84 odsto akcija kompanije.

To je deo duga, u ukupnom iznosu od 115 miliona evra, koje je država izdvojila tokom pandemije, kako bi se spaslo poslovanje nacionalnog prevoznika.

„Postavlja se pitanje da li je Er Srbija mogla da predvidi probleme i da bolje isplanira uvođenje novih linija", ocenjuje Popović.

Širenje mreže destinacija urađeno je „planski i blagovremeno", tvrde iz Er Srbije.

„U oktobru 2022. godine znali smo da će naša mreža tokom 2023. godine biti uvećana za više od 20 novih destinacija, a planove smo tokom zime podelili sa saradnicima i partnerima sa beogradskog aerodroma kako bismo osigurali da i oni spremno uđu u letnju sezonu i adekvatno isprate našu ekspanziju", dodaju.

Iz Belgrejd erporta kažu da je „konačan broj letova potvrđen tek u aprilu, neposredno pred početak letnje sezone, a potrebno je vreme da se adekvatni kandidati pronađu, obave neophodne bezbednosne provere i obuče".

• Manjak radnika u avio-industriji

Iz Belgrejd erporta kažu da je ovogodišnji saobraćaj na Aerodromu Nikola Tesla 25 odsto veći nego 2019, što je bila poslednja godina pre pandemije kovida.

Pandemija je donela zastoj i brojna otpuštanja, a Popović podseća da se avio-industrija još oporavlja.

„Problem više nisu zatvorena tržišta, već nedostatak radnika u svim sektorima: nema dovoljno pilota, kabinskog osoblja, kontrolora leta i radnika na prtljagu i to je problem ne samo u Srbiji, nego u čitavom svetu", kaže.

Kada su se BBC novinari 23. juna vraćali sa službenog puta, zatekli su stotine kofera u čekaonici za preuzimanje prtljaga, kao i desetine putnika koji su pokušavali da dođu do informacija o tome gde mogu da pokupe sopstvene stvari - uglavnom bezuspešno.

Iz Belgrejd erporta kažu da, u špicu, na Aerodrom Nikola Tesla sleće „više od 15 aviona u roku od sat vremena, sa više od 2.000 putnika".

Iz Er Srbije kažu da su se „već na samom početku sezone" suočili sa „nedostatkom broja zaposlenih kompanije Belgrejd erpot koja je zadužena za opsluživanja aviona".

„Nedovoljno zaposlenih na poslovima utovara i istovara prtljaga značajno je usporilo opsluživanje naših vazduhoplova, zbog čega smo bili primorani da prtljag sa pojedinih aviona samostalno utovaramo i istovaramo što nije obaveza i dužnost avio-kompanije, ali je bio pokazatelj naše spremnosti da putnicima pružimo adekvatnu uslugu", navode iz Er Srbije.

Dodaju da su, od početka 2023. godine, zaposlili 170 novih radnika, koji su „prošli neophodne obuke i lete".

Iz Belgrejd erporta kažu da su imali „vrlo malo vremena za efikasan angažman dodatnog ljudstva."

• Kako su ukrajinske stjuardese zamenile štikle za patike
• Pola veka bez odgovora o padu aviona JAT-a koji je preživela samo jedna žena

Manjka radnika svesni su i u Ministarstvu saobraćaja, pa su krajem juna sa Vansijem dogovorili zapošljavanje novih 50 radnika i veće plate za zaposlene na rukovanju prtljagom.

Početkom avgusta, Aerodrom Nikola Tesla angažovao je stotinu novih radnika na poslovima utovara i istovara prtljaga, pisao je Blic.

U 2023. godini, na aerodromu je angažovano više od 520 ljudi na poslovima zemaljskog opsluživanja - zemaljske stjuardese, radnici na utovaru i istovaru prtljaga, čišćenju aviona i obezbeđenje.

„Od tog broja, više od 220 kolega je angažovano na poslovima utovara i istovara prtljaga", kažu iz Belgrejd erporta i ističu da je „dodatnih 100 kolega angažovano u saradnji sa Er Srbijom".

Kako dodaju, „situacija je stabilizovana i problem dužeg čekanja na istovar prtljaga je sveden na minimum".

• Aktuelna rekonstrukcija beogradskog aerodroma

Iz Belgrejd erporta ističu da se pojačan priliv putnika dešava „paralelno sa velikim infrastrukturnim radovima zbog kojih još nije dostignut puni operativni kapacitet".

Kompanija Belgrejd erport je 2020. godine započela rekonstrukciju aerodroma.

Između ostalog, ona podrazumeva podrazumeva proširenje terminala, izgradnju novih pristupnih puteva i parking mesta, a očekuje se da radovi budu završeni do kraja ove godine, navodi se na zvaničnom sajtu firme.

• Vremenske nepogode i zabrane točenja goriva

Vremenske prilike doprinose zastojima u avio-saobraćaju, a region su ovog leta pogodile superćelijske oluje.

Er Srbija je početkom avgusta saopštila da se zbog čestih oluja i posledičnih zabrana točenja goriva očekuju kašnjenja.

„Kada su velike oluje, ne sme da se toči gorivo, jer postoji opasnost od eksplozije", kaže Popović.

Međutim, BBC novinari do objavljivanja teksta nisu uspeli da saznaju da li je to jedini problem.

Snabdevanje gorivom je u isključivoj nadležnosti kompanije NIS, rečeno je iz Belgrejd erporta.

U poslednjih šest meseci nije bilo problema sa dostupnošću goriva, rekli su iz NIS-a za BBC na srpskom.

Andrić kaže da je aktuelni problemi ne odvraćaju od planiranja novih putovanja.

„Neprijatnosti mogu da izazovu nervozu, ali ja se trudim da se prilagodim - ništa ne može da mi upropasti tu radost", dodaje.

• Gušći saobraćaj u Evropi zbog rata u Ukrajini

Na situaciju na aerodromu u Beogradu utiču i problemi na drugim aerodromima sa kojima je povezan.

„Kašnjenja i odlaganja na jednom mestu prelivaju se na druga mesta", pojašnjava Popović.

Dodaje da je saobraćaj u Evropi gušći nego što je bio pre početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

„Avio-prevoznici iz dalekih zemalja zaobilaze Rusiju, Ukrajinu i Belorusiju, što povećava pritisak na druge evropske aerodrome", navodi.

Iz Belgrejd erporta kažu da „čak i mala kašnjenja letova avio-kompanija tokom jutarnjeg špica remete celodnevni planirani raspored".

„Ovo predstavlja izazov za aerodrome koji nisu u mogućnosti da efikasno planiraju ljudstvo kako bi se adekvatno nosili sa ovim čestim promenama praktično u poslednjem trenutku", dodaju.

Kakva su prava putnika u avio-saobraćaju

U slučaju kašnjenja, otkazivanja ili uskraćivanja ukrcavanja na let, putnici imaju pravo na jednu ili više vrste kompenzacije, u zavisnosti od okolnosti.

Dok ponekad imaju pravo samo na povraćaj novca, a drugi put mogu da dobiju i nadoknadu štete.

Srbija, ali i druge zemlje-kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, primenjuju jedinstvenu regulativu - Pravilnik o pravu putnika prilikom uskraćivanja ukrcavanja u avion, kašnjenja ili otkazivanja leta.

Ukoliko je let otkazan zbog vremenskih prilika, bezbednosti na aerodromu ili drugih razloga na koje avio-kompanija ne može da utiče, putnici imaju pravo na povraćaj novca ili zamenski let.

Isto važi i ukoliko kompanija otkazuje let više od dve nedelje pred put.

Putnik ima pravo izbora između alternativnog leta i povraćaja novca, objasnio je Jovan Ristić, pravnik Udruženja potrošača „Efektiva", u razgovoru za BBC 2022. godine.

„Često se dešava da avio-kompanije ponude zamenski let, a da ne predoče da postoji opcija vraćanja novca", rekao je.

Više o tome kako da ostvarite sopstvena prava, rokovima za podnošenje reklamacija i predviđenim iznosima za naknadu štete saznajte u ovom tekstu iz BBC arhive.

---

Pogledajte video: Najmlađa žena koja je obišla svet avionom

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.18.2023)