Србија и школа: Врлине и вредности као животни компас, шта су слободне наставне активности и које још постоје

Врлине и вредности долазе у школске клупе. И то као посебна активност за ђаке.

После два масовна убиства у Србији, од септембра ће деца моћи да уче о врлинама и вредностима како би стекли животне оријентире, најавило је Министарство просвете као једну од новина за предстојећу школску годину.

Поједини родитељи су се већ забринули да ће Врлине и вредности као животни компас додатно оптерећивати ученике од петог до осмог разреда којима је намењен.

Међутим, стручњаци кажу да такозване слободне наставне активности већ постоје и да нема места за бригу.

„То није предмет, ученик бира слободну активност, а када изабере, мора да похађа један час недељно целу годину.

„Успех се оцењује описно и не улази у општи успех&qуот;, каже за ББЦ на српском Елеонора Влаховић из Завода за унапређивање образовања и васпитања, чији су стручњаци припремили овај програм.

• Који су највећи проблеми у српском образовању
• „После неког времена, дигнеш руке&qуот;: Зашто у Србији наставници неће на замену у школе
• Од „поносне&qуот; до „понижавајуће&qуот; професије: „Посао учитеља мора да се воли”
• Школа страха и насиље над просветним радницима: „Никад нећу заборавити нож уперен у моју главу&qуот;

Због масовних убистава пре четири месеца, када је за само два дана, живот изгубило 18 деце и младих у Основној школи „Владимир Рибникар&qуот; у Београду и околини Младеновца и Смедерева, претходна школска година је напрасно прекинута.

Зато је за наредну посебан нагласак на развоју позитивних људских вредности, унапређивању односа заснованих на поштовању, сарадњи и солидарности, уз уважавање различитости, наводи се у допису Министарства.

Уз то, ученици свих разреда ће у недељи од 4. до 8. септембра 2023. године кроз тематску наставу имати радионице на којима ће се бавити развијањем ових вештина.

„Деца јесу на неки начин оптерећена у школи, али не добијају оно што им треба.

„Има простора да се унапреди рад у школи, јер наша будућност искључиво зависи од тога каква ће нам деца бити и колико ће бити осетљива за потребе других&qуот;, каже Влаховић за ББЦ на српском.

Шта ће се учити из предмета Врлине и вредности?

Програм је подељен у неколико целина, а вероватно ће их предавати психолози и педагози.

Обрађују се теме здравља, породице, образовања, мира, а наставник може сваку од њих да прошири.

„Друга тема је у вези са људским врлинама, као што су правдољубивост, поштење, истинољубивост, сарадња.

„Затим се раде социјалне вештине које помажу да се живи на тај начин - сарадња, брига о себи и другима, препознавање сопствених и туђих осећања, самоконтрола, волонтирање, конструктивно решавање конфликата&qуот;, каже Влаховић.

Као посебну тематску целину наводи доброчинство, где би деца посетила неку задужбину у сопственом крају.

„Скоро сва мања места имају примере да је неко нешто оставио отаџбини, важно је да будемо свесни да је неки богаташ, који је зарадио доста, део новца дао за опште добро.

„Опште добро је занемарено наспрам личне добити и конформизма, зато је за крај предвиђено да се деца организују и заједно ураде неко мало добро дело&qуот;, каже психолошкиња која је радила на програмима.

Препоруке су да деца за домаћи задатак и сама уоче добра дела у окружењу, макар то био и дека који је помогао комшији да окопа башту.

„Моја основна идеја је да је добро јаче од лошег и више га има, у овом програму се не говори о насиљу, агресији, дискриминацији, већ о позитивним примерима&qуот;, каже Влаховић.

• Убрзан крај школске године у Србији: „Сви смо збуњени&qуот;
• Како разговарати са децом после трагедије у школи
• 'Мама, шта је то трагедија'

Шта су слободне наставне активности?

У школама постоје обавезни предмети, изборни предмети - грађанско васпитање и веронаука, ваннаставне активности, попут литерарне или рецитаторске секције, као и слободне наставне активности.

Школе су већ пет година дужне да понуде најмање три слободне наставне активности ученицима, које се, по њиховом избору, уврсти у распоред часова.

„У општој клими, слободне наставне активности су од школе, па и родитеља и ученика, доживљене као мање важне.

„Мени је много жао што се није рекламирало више, јер је понуђен феноменалан избор&qуот;, каже Влаховић.

Програми су подељени у групе за пети и шести, и за седми и осми разред.

Међу њима су Вежбањем до здравља, Животне вештине и Медијска писменост, затим Домаћинство, Цртање сликање и вајање, Чувари природе, Музиком кроз живот и Сачувајмо нашу планету.

За старије разреде се нуде Предузетништво, Моја животна средина, Уметност, као и Филозофија са децом.

И сама школа може да осмисли слободну наставну активност, на пример, професор биологије који се из хобија успешно бави фотографијом, може да организује програм, у складу са форматом прописаним правилником.

„Ученик сваке године бира програм и за четири године треба да прође четири различита.

„То одговара ученичким променљивим интересовањима: пробају да прошире видике и да виде да ли им иде или не&qуот;, објашњава Влаховић,

Ова искусна психолошкиња радила је 13 година као наставница у школи, а већ скоро две деценије је у Заводу и ужа специјалност су јој наставни планови и програми.

Каже да је током 1990-их година, ратова и санкција у Србији, школа, као и друштво, доживела „и духовно и материјално осиромашење&qуот; од кога се није опоравила.

„Школа се усредсредила на образовање, полагање завршних испита, ПИСА тестирања - то су све важне ствари, али је у други план отишла друга обавеза школе, а то је васпитање.

„Когнитивни, емоционални, социјални развој подједнако је важан као и интелектуални&qуот;, каже она.

Као пример наводи програм животних вештина где се деца уче критичком мишљењу, како да решавају проблеме и доносе одлуке, али и како да се најбоље организују и управљају временом.

Раде се лекције о сарадњи, решавању сукоба, препознавању сопствене и туђе емоције и превазилажењу стреса.

У другом полугодишту се учи о ванредним животним околностима - како се понашати у време поплава, пожара и земљотреса, евакуацији, као и о првој помоћи.

Како изгледа настава?

Правилником је одређено ко од наставника може да предаје који програм.

Нови наставници се не запошљавају, иако српска просвета одавно кубури са мањком кадрова.

Због тога је и психолозима и педагозима омогућено да предају ове програме, каже психолошкиња.

Групе се циљано праве од ученика из различитих одељења да би се ђаци међусобно упознали и дружили.

„Све то мешање, бирање има смисла&qуот;, поручује Влаховић.

Деца у мањим срединама и даље често похађају ваннаставне активности, попут прве помоћи или извиђача и фолклора.

Међутим, у великим градовима је мања заинтересованост, а родитељи често воде децу у приватне школе језика или спортске активности.

Слободним наставним и ваннаставним активностима се може сачувати новац родитељима, тако што ће деца видети шта им се допада, додаје она.

Да је сваки и најсложенији феномен могуће објаснити деци предшколског узраста или старијем, доказује примером „Коцка, коцка, коцкица&qуот;, дечија ТВ емисије која је рађена у сарадњи са Педагошком академијом од 1974. до 1993. године.

Снимљене су стотине епизода и обележила је одрастање генерација Југословена.

„То је светски ниво и показује да, која год да је тема, можете начином рада да је приближите детету од шест година.

„И сад заговарамо исто такво учење кроз активности - са пуно подстицаја, а нема предавања&qуот;, каже Влаховић.

Од деце се тражи да сами дођу до неких података, критички их процене или упореде, а очекује се и већи труд од наставника.

„Овде нема предавања, нема контролних, нема оцењивања, са ученицима се активно ради.

„То није играрија, напротив, то је озбиљан рад&qуот;, закључује Влаховић.

Погледајте због чега за школу никад није касно:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.23.2023)