Jermenija i Azerbejdžan: Sukobi u Nagorno-Karabahu trajali 24 sata, dogovoreno primirje po ruskim uslovima
Azerbejdžan je u utorak pokrenuo „antiterorističku akciju" kako bi naterao jermenske snage na predaju, a jermenske snage su pristale da se predaju po, kako je saopšteno, ruskim uslovima.
Dvadeset četiri sata nakon što je azerbejdžanska vojska pokrenula ofanzivu na Nagorno-Karabah, snage etničkih Jermena dogovorile su uslove predaje po ruskim preporukama.
Jedan od ključnih zahteva koji su karabaške snage prihvatile je predlog za potpuno razoružanje.
Lideri enklave su u saopštenju naveli da je posredovanjem ruskih mirovnih snaga postignut dogovor o potpunom prekidu neprijateljstava od 13 sati po lokalnom vremenu (09:00 GMT).
Međutim, glasne eksplozije su se i dalje mogle čuti u glavnom gradu regiona neposredno nakon što je primirje stupilo na snagu.
Oko 120.000 etničkih Jermena živi u enklavi Južnog Kavkaza, međunarodno priznatoj kao deo Azerbejdžana.
Pre tri godine, Azerbejdžan je ponovo zauzeo oblasti u i oko Nagorno-Karabaha i u utorak je pokrenuo novu vojnu akciju, nazivajući je „antiterorističkom", i zahtevajući potpunu predaju, kako je Baku saopštio, jermenskih separatista.
Zvaničnici Nagorno-Karabaha kažu da je u protekla 24 sata ubijeno najmanje 32 ljudi, a još oko 200 ranjeno.
Predsedništvo Azerbejdžana saopštilo je da će se zvaničnici u četvrtak sastati sa jermenskim predstavnicima Karabaha u azerbejdžanskom gradu Jevlaku.
Grad je na oko 100 kilometara severno od Kankedi, regionalnog glavnog grada Karabaha, kojeg Jermeni nazivaju Stepanakert.
- Krvoproliće, redovi za hleb i nepoverenje: Dugi istorijat sukoba u Nagorno-Karabahu
- Nagorno-Karabah: Sve što treba da znate
- Šta se krije iza dugogodišnjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana
Ko je dogovorio primirje?
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana potvrđuje da će neprijateljstva biti obustavljena ako nepriznata Republika Nagorno-Karabah preda svo naoružanje i tešku opremu, a sve vojne snage, među kojima i jermenske, polože oružje i povuku se sa borbenih položaja.
Kažu da je Karabah je već pristao na ove uslove.
Premijer Jermenije Nikolaj Pašinjan rekao je da Jerevan nije učestovao u pregovorima o prekidu vatre, ali da su ih Jermeni iz Nagorno-Karabaha obavestili o ishodu i da su primili k znanju.
Imao je primedbu na deo sporazuma o primirju u delu koji se odnosi i na povlačenje ostataka jedinica jermenske vojske iz Nagorno-Karabaha.
„To nam nije baš jasno, jer smo više puta rekli da Republika Jermenija od avgusta 2021. godine nema vojsku u Nagorno-Karabahu", rekao je Pašinjan.
Iz Jerevana kažu i da Jermeni u Nagorno-Karabahu teoretski mogu da žive pod kontrolom Azerbejdžana, ali da se mora uspostaviti dijalog.
Iz sela Nagorno-Karabaha u protekla 24 sata evakuisano je 2.000 civila na lokaciju mirovnih snaga, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Dodaju i da će ruske mirovne snage „pomno pratiti poštovanje primirja".
Šta je rekao Baku, a šta Jerevan?
Vlasti u Bakuu pokrenule su akciju, zahtevajući predaju i povlačenje jermenskih trupa iz tog regiona.
Jerevan tvrdi da nema jermenskih snaga u Karabahu i kaže da „Azerbejdžan sprovodi agresiju velikih razmera" sa željom da zauzme najnaseljenije centre Nagorno-Karabaha.
Azerbejdžan je saopštio da je pokrenuo operaciju kao odgovor na smrt šest ljudi, među kojima su i četiri policajca, usled dve eksplozije mina u utorak ujutro.
Tada su se oglasile sirene za vazdušni napad i začuli pucnji artiljerije u glavnom gradu Karabaha.
U napadu su oštećene stambene zgrade, a novinarka Siranuš Sargsjan opisala je da je videla kako je pogođena zgrada pored nje.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je insistiralo da nije gađalo civile ili civilne zgrade, i da se „samo legitimni vojni ciljevi onesposobljavaju upotrebom visokopreciznog oružja".
Optužila je jermenske snage za „sistematsko granatiranje" položaja njihove vojske i saopštila da je odgovorila pokretanjem „lokalnih, antiterorističkih aktivnosti... kako bi razoružali i obezbedili povlačenje formacija oružanih snaga Jermenije sa naših teritorija".
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u utorak, 19. septembra da podržava vojnu operaciju Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu.
„Karabah je teritorija Azerbejdžana i to svi priznaju. Nametanje bilo kog drugog statusa nikada neće biti prihvaćeno. Podržavamo korake Azerbejdžana da sačuva svoj teritorijalni integritet", rekao je Erdogan.
Prethodno su i Moskva i Vašington pozvale obe strane da zaustave krvoproliće.
Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva da prekine vojne operacije u Nagorno-Karabahu, saopštio je Stejt department.
Nakon što su etnički Jermeni u Karabahu pozvali u utorak na prekid vatre i početak mirovnih razgovora, jermenski premijer Pašinjan optužio je Azerbejdžan da je na terenu započeo operaciju „etničkog čišćenja".
Stotine Jermena, nezadovoljnih zbog odgovora njihove zemlje, protestovalo je u utorak, sukobivši se sa policijom ispred parlamenta u Jerevanu.
Optužili su lidera da je izdajnik i zatražili njegovu ostavku.
- Protesti u Jermeniji zbog mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom
- Šta ruski mirotvorci znače za rat u Nagorno-Karabahu
U Karabahu, koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, živi pretežno jermensko stanovništvo i on nije pod kontrolom Bakua od devedesetih posle rata Jermenije i Azerbejdžana.
Azerbejdžan je ponovo zauzeo delove teritorije Nagorno-Karabaha i oko njega u ratu 2020. godine.
Azerbejdžan i Jermenija su prvi put zaratili početkom 1990-ih, posle raspada Sovjetskog Saveza.
Zatim je 2020. Azerbejdžan ponovo zauzeo oblasti u i oko Nagorno-Karabaha pre nego što je potpisano primirje uz posredovanje mirovnih misija Rusije.
Od kraja 2020. godine, 3.000 Rusa je nadziralo krhko primirje, ali je Moskva od prošle godine zaokupljena invazijom na Ukrajinu.
Približno 120.000 etničkih Jermena živi u ovoj planinskoj enklavi.
U proteklih devet meseci, Azerbejdžan je efikasno blokirao jedini put u enklavu iz Jermenije, poznat kao Lačinski koridor.
- Azerbejdžan: Sve što treba da znate
- Jermenija: Sve što treba da znate
- Kako žive Jermeni na granici sa Azerbejdžanom
Analitičar sa Južnog Kavkaza Lorens Broers u utorak je napisao da su Jermeni u Karabahu oslabljeni blokadom.
„Kao što se očekivalo, Azerbejdžan je pokrenuo sopstvenu verziju hrvatske `operacije Oluja` kako bi ponovo zauzeo čitav Karabah sa jermenskim stanovništvom", napisao je Broers na Iksu.
Hikmet Hadžijev, specijalni savetnik predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, pozvao je u utorak separatističku etničko-jermensku administraciju da se „raspusti".
„Azerbejdžan je uvek govorio da smo spremni da obezbedimo prava i bezbednost Jermena iz Karabaha prema ustavu", rekao je on za BBC.
Pogledajte video: Kako je počeo prethodni sukob oko Nagorno-Karabaha
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.20.2023)