Poverenik: Nije utvrđeno da MUP koristi kamere za prepoznavanje lica

Ministarstvo unutrašnjih poslova do sada nije dobilo "zeleno svetlo" ni na jedan od ukupno tri podneta zahteva za mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa video nadzorom sa softverom za prepoznavanje lica, a u odgovoru na sva tri zahteva rečeno je da se "nameravanim radnjama može povrediti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti".

Iz kancelarije Poverenika je za agenciju Beta danas rečeno da služba poverenika nije obaveštena zvaničnim putem da je MUP nabavio softver za prepoznavanje lica sa kamera za nadzor, ali da sama nabavka softvera "ne predstavlja obradu podataka o ličnosti", kao i da zakon ne predviđa obavezu organa vlasti da pribavi odobrenje Poverenika pre upotrebe softvera.

Po pritužbama građana, udruženja i nevladinih organizacija na ovakvu obradu podataka od strane MUP-a, Poverenik je izvršio vanredni inspekcijski nadzor u kojem, kako se navodi iz kancelarije Poverenika, "nije utvrđeno da se koristi softver za biometrijsku obradu podataka o ličnosti".

Na pitanje da li ima dokaza da se kamere za video nadzor sa tehnologijom prepoznavanja lica koriste u Srbiji, iz Kancelarije Poverenika je odgovoreno da je "bilo slučajeva da se ovakav video nadzor koristio u nekim privatnim preduzećima, prema kojima je Poverenik izvršio vanredni terenski inspekcijski nadzor i doneo rešenje kojim je zabranio korišćenje navedene tehnologije".

Iz Kancelarije Poverenika su istakli da u njihovim inspekcijskim nadzorima nije utvrđeno da organi lokalne samouprave koriste tehnologiju za prepoznavanje lica, te stoga ni da se tako obrađeni podaci prosleđuju MUP-u.

Prema informacijama iz kancelarije Poverenika, MUP je prvi zahtev za mišljenje Poverenika u vezi intruzivnih tehnologija podneo u novembru 2019. godine, kada je zatražena "procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora", na koju je Poverenik dao mišljenje "kojim je konstatovao da pomenuti akt nije sačinjen u skladu sa Zakonom, jer ne sadrži sve neophodne elemente".

U drugom zahtevu MUP se obratio u aprilu 2020. godine, za procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti upotrebom savremenih tehnologija video nadzora u okviru Projekta "Sigurno društvo", na koji je Poverenik konstatovao da za "nameravanu obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica upotrebom video kamera i uređaja koji omogućavaju audio i video snimanje na javno dostupnim površinama nije obezbeđen odgovarajući pravni osnov".

Poslednji put se MUP obratio Povereniku u aprilu ove godine, kada je zatražena procena uticaja nameravanih radnji obrade biometrijskih podataka o ličnosti na zaštitu podataka o ličnosti, na koju je Poverenik dao mišljenje da je potrebno dopuniti Procenu uticaja određenim podacima, kao i da je preporuka da MUP o istoj zatraži mišljenje Ministarstva pravde.

"Materija koja se tiče video nadzora, kao i upotrebe biometrijskih podataka trebalo bi da bude na odgovarajući način uređena posebnim zakonom/zakonima. Naime, da bismo imali efikasnu zaštitu podataka o ličnosti u određenoj oblasti, neophodno je da najpre sektorski zakoni budu usklađeni sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti", navodi kancelarija Poverenika.

Govoreći o tome koje su najveće opasnosti od uvođenja takve tehnologije, i šta je potrebno da bi građanima bila zaštićena privatnost a da se u isto vreme unapredi bezbednost, iz kancelarije Poverenika je istaknuto da je "pre svega neophodna odgovarajuća zakonska regulativa koja će urediti ovakav vid obrade od strane MUP-a".

"Potrebno je i obezbeđivanje da se takva obrada vrši u skladu sa tim zakonom, uključujući načelo transparentnosti obrade i minimizacije podataka", naveli su iz kancelarije Poverenika.

Na pitanje imaju li građani pravo da znaju gde su postavljene kamere za prepoznavanje lica, i da li ima saznanja o tome, iz kancelarije Poverenika je rečeno da "imajući u vidu da građani imaju pravo da znaju gde su postavljene takozvane obične kamere koje snimaju javne i privatne površine", uz obaveštenja koja su postavljena na mestima gde se nalazi video nadzor, da bi to "naročito važilo i za eventualno postavljanje kamera za prepoznavanje lica".

Na pitanje da li su kamere za prepoznavanje lica, odnosno veštačka inteligencija, neizbežni i kako procenjuje da će izgledati budućnost, iz kancelarije Poverenika je rečeno da "generalno govoreći, veštačka inteligencija u širem smislu predstavlja tekovinu moderne nauke čiju primenu u različitim oblastima savremenog društva treba regulisati na način koji omogućava da uživamo prednosti tehnologije uz garancije i poštovanje ljudskih prava".

"A kako bismo postigli taj balans, neophodna je najpre adekvatna zakonska regulativa ove oblasti, ali takođe i jačanje svesti rukovalaca i građana o odgovornosti sa jedne i pravima sa druge strane", navedeno je iz kancelarije Poverenika.

Kada je u pitanju evropska regulativa u oblasti zaštite podataka o ličnosti, iz kancelarije Poverenika navode da su dva krovna propisa svakako Uredba Evropskog parlamenta i Saveta od aprila 2016. godine o zaštiti fizičkih lica u odnosu na obradu podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka, kao i takozvana "Policijska direktiva", i po ugledu na ove propise u Srbiji je i donet Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 2018. godine, čija je primena otpočela u avgustu 2019. godine.

(Beta, 28.09.2023)