„Srbija protiv nasilja": Šetnja do RTS-a i Predsedništva, govori opozicionih lidera na 22. protestu
U nedelji u kojoj su izbori u Srbiji najavljeni za 17. decembar, nastavljaju se protesti građana i opozicije protiv nasilja.
Dvadeset i drugi put posle dva masovna ubistva u Srbiji početkom maja, ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu okupili su se učesnici protesta protiv nasilja.
Protest u organizaciji dela opozicionih partija pratila je šetnja do zgrade Javnog medijskog servisa Radio-televizije Srbije (RTS), koji učesnici smatraju jednim od medija odgovornim za stanje u društvu, i Predsedništva Srbije.
Na 22. protestu obratili su se čelnici opozicionih stranaka Nebojša Zelenović i Radomir Lazović.
Parlamentarna opozicija od maja traži promene u vrhu vlasti: smenu ministra unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno informativne agencije, ali i promene u medijima koji imaju doseg u celoj Srbiji.
Vlast je, međutim, odbijala sve zahteve, govoreći da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne nasiljem i na ulici".
- Protest „Srbija protiv nasilja" 20. put u Beogradu: Opozicija traži izbore i bolji tretman na RTS-u
- „Nenapadanje i koordinisanje akcija": Deo opozicije potpisao „Dogovor za pobedu" na vanrednim izborima
- „Šetaćemo dok se ne ispune svi zahtevi": Poruka demonstranata sa protesta „Srbija protiv nasilja"
Deo opozicije poručivao je da ne pristaje na izbore dok se ne ispune svi zahtevi, ali su u međuvremenu odlučili da traže i raspisivanje izbora, kako za Skupštinu Srbije, tako i u Beogradu.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao je prethodne nedelje da bi lokalni, beogradski, pokrajinski i parlamentarni izbori mogli biti održani 17. decembra.
Nekoliko dana pred 21. protest protiv nasilja, deo opozicije potpisao je „Dogovor za pobedu" koji podrazumeva „uvažavanje i nenapadanje opozicije, koordinisanje akcija opozicije i koncentrisanje na smenu režima, kontrolu izbora - sve što je potrebno za pobedu".
Šta je rečeno na 22. protestu?
„Ovde sam zato što želim smenu vlasti u Srbiji", kaže Vukašin Miletić, 23-godišnji student sociologije.
Nekoliko ljudi nosilo je transparente sa likom Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Srbije posle smene Slobodana Miloševića i petooktobarskih promena 2000. godine.
„Da je Đinđić živ, Srbija bi bila u Evropi, ali daleko smo od Evrope i zato protestujem", kaže 79-godišnji Veroljub Sarić.
Radomir Lazović, poslanik opozicionog Zeleno-levog kluba, rekao je da nam je potrebna Srbija u kojoj brinemo jedni za druge i da je Srbija zemlja najvrednijih prirodnih bogatstava, ali i zemlja sa najviše divljih deponija.
„Mesecima hodamo i tražimo ispunjenje zahteva protesta, ali ako vlast ne želi, ima ko hoće - opozicija hoće i ima plan.
„Mi smo došli ovde da od vas tražimo podršku da tako i bude. Naterali smo ih da raspišu izbore, a sada je vreme za pobedu", rekao je Lazović.
Nebojša Zelenović, kopredsednik opozicione stranke Zajedno, rekao je da ovu zemlju vode „apsolutni diletanti koji su uspeli sve da upropaste".
Zašto se protest zove 'Srbija protiv nasilja'?
Protesti „Srbija protiv nasilja" organizovani su posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je ubijeno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih.
Demonstranti traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.
Međutim, ni posle uporno ponavljanih zahteva, vlast nije pristala da ih ispuni, a u Skupštini Srbije izglasano je poverenje ministru policije Bratislavu Gašiću.
Početkom maja ove godine, u samo dva dana, na teritoriji Beograda dogodila su se dva masovna ubistva koja su potresla i šokirala Srbiju.
Najpre je 13-godišnji dečak, prema policijskoj istrazi, upao u školu koju je pohađao u centru Beograda i ubio devetoro đaka i čuvara i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.
Jedna od teško ranjenih devojčica je potom preminula, čime se broj žrtava popeo na deset.
Samo dan kasnije, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, osumnjičeni 21-godišnjak iz automatske puške je, kako navodi policija, ubio osmoro i ranio 12, mahom mladih ljudi.
Danima kasnije, jedan mladić je podlegao povredama, pa se i broj žrtava ove tragedije popeo na devet.
- Protest „Srbija protiv nasilja" po pljusku u Beogradu i nova blokada međunarodnog autoputa
- „Šetaćemo dok se ne ispune svi zahtevi": Poruka demonstranata sa protesta „Srbija protiv nasilja"
- „Srbija protiv nasilja", mesec dana kasnije: Mogu li opozicioni protesti da prežive leto
Koji su zahtevi opozicije?
Opozicija traži smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
Traži se i smena rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.
Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.
„Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev", kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On i drugi predstavnici vlasti i SNS pozivaju na „jedinstvo", navodeći da je ono „potrebnije nego bilo kada", ali nazivaju opoziciju i njene pristalice „lešinarima" jer na ulicama nisu zbog tragedija i suzbijanja nasilja, već da bi došli na vlast.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.30.2023)