Rusija i Ukrajina: Predizborna politika počinje da nagriza zapadnu podršku Kijevu

Ukrajina se bori protiv Rusije na mnogom frontovima. I baš kao što teško ostvaruje prodor na frontu, ovih dana isto može da se kaže i za njene diplomatske uspehe.

Od ruske invazije prošle godine, podrška Zapada Kijevu ostajala je uglavnom snažna.

Ali u proukrajinskom savezu počinju da se naziru pukotine.

Sjedinjene Američke Države ubedljivo su najveći pomagač Ukrajine, izdvojivši više od 110 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći.

A opet, Kongres je nedavno odbacio planove da dodeli Ukrajini još šest milijardi dolara u ogorčenoj unutrašnjoj borbi oko toga kako finansirati federalnu vladu.

Pojedini republikanci smatraju da podrška Ukrajini mora da se obustavi, drugi misle da treba da se odobri samo ako predsednik Džozef Bajden bude trošio više na obezbeđivanje američke granice.

Bajden je obećao Ukrajini uskoro još 24 milijarde dolara, ali to bi sada moglo biti ugroženo unutrašnjom američkom politikom.

• Bajden obećava da će ostati uz Ukrajinu, uprkos fijasku oko budžeta
• Nad poljskom politikom nadvija se senka „zamora Ukrajinom“
• Ukrajina tuži pojedine zemlje EU zbog embarga na uvoz hrane
• Zašto neke firme još nisu otišle iz Rusije 18 meseci od početka rata u Ukrajini

Sa druge strane Atlantika, Ukrajina bi mogla da izgubi još jednog saveznika.

Na izborima u Slovačkoj, stranka Smer Roberta Fica osvojila je najviše poslaničkih mesta, mada on tek treba da oformi koaliciju.

Populistički bivši premijer naširoko se doživljava kao proruski i antikijevski orijentisan, vodeći kampanju zasnovanu na obećanju da će okončati vojnu podršku Ukrajini.

„Narod Slovačke ima veće probleme od Ukrajine", rekao je on.

To znači da pored Mađarske Viktora Orbana sada postoje dve evropske države spremne da stave veto na dalju kolektivnu akciju EU za podršku Ukrajini.

Susedna Poljska uskoro održava izbore, a i tamo su se javile sumnje u podršku Ukrajini.

Vladajuća Stranka prava i pravde obećala je da će obustaviti uvoz jeftine ukrajinske pšenice kojoj se izričito protive poljski zemljoradnici.

Predsednik Andžej Duda opisao je Ukrajinu kao davljenika koji sa sobom vuče na dno sopstvene spasioce.

Premijer Mateuš Moravjecki rekao je da Poljska „više neće slati nikakvo oružje Ukrajini", mada je to kasnije opovrgnuto.

• BBC u mrtvačnici u Donjecku: „Desetine ginu svakog dana“ - gubici Ukrajine rastu
• Šta je „prljava bomba“
• Šta je Kijevski sporazum: Da li Ukrajina traži više nego što NATO nudi

Predizborna politika, dakle, počinje da nagriza podršku Ukrajini.

Baš kao i neka druga krupna pitanja, bilo da se radi o globalnoj krizi troškova života ili klimatskim promenama.

Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bilo je primetno kako Ukrajina više nije automatski na vrhu dnevnog reda.

Prva obraćanja uživo predsednika Vladimira Zelenskog skupštini UN-a i Savetu bezbednosti nisu privukla istu pažnju kao pre.

Diplomate su primetile da je sjaj ukrajinske delegacije oslabio dok su lideri Globalnog juga insistirali na vlastitim problemima.

Stratezi iz Kremlja već odavno računaju na sve ovo.

Diplomate veruju da Vladimir Putin želi da sačeka da Zapad izgubi interesovanje, održavajući borbe u toku sve dok Ukrajina ne bude počela da gubi međunarodnu podršku i zatraži politički sporazum.

Zapadni lideri insistiraju na tome da su dovoljno odlučni da ne skreću sa puta i pokažu više strateškog strpljenja nego što Rusija od njih očekuje.

Nije džabe britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli izjavio za časopis Haus prošlog vikenda da je međunarodni zamor ratom „krupna pojava" i „nešto sa čim moramo da se izborimo", priznajući da to „vrši pritisak na zemlje širom sveta".

Njegov kontraargument bio je da će se, ako oslabi zapadna podrška Ukrajini, ti pritisci - bilo ekonomski ili politički - samo pogoršati.

„Ovo je teško i ovo je bolno. Ali biće samo još teže i još bolnije ako sad posustanemo", kaže.

Da bi opovrgli taj utisak, ministri spoljnih poslova EU posetili su Kijev u ponedeljak, susrevši se kolektivno prvi put da bi iskazali podršku.

Žozep Borel, visoki predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, rekao je za BBC da će EU nastaviti da pruža vojnu podršku, do sada vrednu više od pet milijardi evra.

„Jedna stvar je jasna: za nas Evropljane, rat Rusije protiv Ukrajine je egzistencijalna pretnja i mi moramo da reagujemo u skladu sa tim", rekao je on.

Ali on je priznao da je „zabrinut" zbog odluke američkog Kongresa da blokira dalju pomoć.

Kontraargument koji iznose diplomate je da na bojištu o koncu visi više od puke sudbine Ukrajine.

Diplomate kažu da zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi počinju polako da prihvataju taj argument.

Pre toga, neke od ovih zemalja odbacivale su borbe kao evropski regionalni rat koji ima vrlo malo veze sa njima.

Ali rusko povlačenje crnomorske inicijative za žitarice i napadi Rusije na ukrajinske silose olakšali su Ukrajini i Zapadu iznošenje tvrdnji da Globalni jug ima velikih interesa u ovoj borbi.

„Ono što visi o koncu u Ukrajini mnogo je veće od same Ukrajine. Radi se o stabilnosti i predvidljivosti čitavog sveta", kaže ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

Ukrajina, dakle, igra dugu igru.

Ključne ličnosti iz vlade odavno su anticipirale da bi podrška Zapada mogla vremenom da oslabi.

One su bili spremne za hirove transatlantskih izbornih ciklusa.

I one znaju da bi prava proba jedinstva Zapada mogla da nastupi kasnije, u dva ključna trenutka.

Prvo, ako Donald Tramp sledeće godine bude reizabran za predsednika i obustavi američku podršku, onda će se Ukrajina suočiti sa krupnom odlukom koliko dugo još može da se bori.

I drugo, ako dođe do neke vrste okončanja sukoba, onda će saveznicima možda biti teško da se ujedine oko kompromisa koji bi mogli biti neophodni da bi se postigao politički sporazum.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.06.2023)