„Srbija protiv nasilja": Novi protest opozicije, 25. put na ulicama Beogradu

Pet i po meseci posle masovnih ubistava na teritoriji Beograda, još jedan vikend za redom se nastavljaju protesti „Srbija protiv nasilja", a novi, 25. skup održan je subotu, 21. oktobar.

Protest je počeo u 18 sati ispred Skupštine Srbije u centru grada, a zatim nastavljen u protestnoj šetnji do zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), a potom i do zgrade Regulatornog tela za elektronske medije (REM), gde je i završen.

Ispred parlamenta okupljenima su se obratili poslanici opozicije Srđan Milivojević i Aleksandar Jovanović Ćuta.

Tema protesta ovog vikenda bili su medijski zakoni i nasilje u medijima.

Parlamentarna opozicija od dva masovna ubistava početkom maja traži promene u vrhu vlasti: smenu ministra unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije, ali i ukidanje rijaliti programa na televizijama koji imaju doseg u celoj Srbiji.

Vlast je, međutim, odbijala sve zahteve, govoreći da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne nasiljem i na ulici".

• „Srbija nije samo Beograd": Protesti i u drugim gradovima, šta kažu demonstranti
• Protest „Srbija protiv nasilja" 20. put u Beogradu: Opozicija traži izbore i bolji tretman na RTS-u
• „Uvek je bila na ulici zbog nepravde“: Fenomen Ferari zastave na protestima u Beogradu

"Ovde više nije vreme za reči, vreme je za dela. Svi zajedno na jednu stranu 17. decembra da srušimo zlo", rekao je Jovanović.

„Ovo više nije pitanje ni politike, već osnovnog ljudskog dostojanstva i hrabrosti, hoćemo li da živimo kao slobodni ljudi ili ćemo da trpimo kriminalni režim Aleksandra Vučića", dodao je.

Žarko Tešić, IT inženjer iz Užica, na proteste u Beograd dolazi sa porodicom.

„Znamo kako je sve počelo 3. maja, juče je u Užicu bila pucnjava. Dolazimo ovde kad možemo da budemo zajedno sa ljudima koji isto misle. Nadam se da će protesti bar doneti veću izlaznost na izborima", kaže Tešić.

Prethodni, 24. skup proteklog vikenda završen je obilaskom zgrade Vlade Srbije i Republičkog javnog tužilaštva.

Tamo su okupljeni izrazili nezadovoljstvo radom izvršne i pravosudne vlasti.

Osim u Beogradu, skupovi se održavaju i u drugim gradovima u Srbiji, a u petak 20. oktobra protest je organizovan u Čačku.

Predstavnici dela opozicionih partija poručivali su da ne pristaju na izbore dok se ne ispune ti zahtevi, ali su u međuvremenu odlučili da traže i raspisivanje izbora, kako za Skupštinu Srbije, tako i u Beogradu, uvereni da će odneti pobedu u glavnom gradu Srbije.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao je za TV Prva da bi lokalni, beogradski, pokrajinski i parlamentarni izbori mogli biti održani 17. decembra, a da će ih raspisati do 2. novembra.

U toku su i pregovori opozicionih stranaka koje su tehnički organizatori protesta da se na izbore izađe na jednoj listi pod nazivom „Srbija protiv nasilja".

Zašto se protest zove 'Srbija protiv nasilja'?

Protesti „Srbija protiv nasilja" organizovani su u više gradova u Srbiji posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je ubijeno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih.

Demonstranti za to traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.

Međutim, ni posle uporno ponavljanih zahteva, vlast nije pristala da ih ispuni, a u Skupštini Srbije, većinom glasova poslanika vladajućih stranaka, izglasano je poverenje ministru policije Bratislavu Gašiću.

Opozicione partije koje su organizovale skupove potpisale su „Dogovor za pobedu" kako bi se spremile za najavljene izbore.

Dogovor podrazumeva „uvažavanje i nenapadanje opozicije, koordinisanje akcija opozicije i koncentrisanje na smenu režima, kontrolu izbora - sve što je potrebno za pobedu".

• „Nenapadanje i koordinisanje akcija": Deo opozicije potpisao „Dogovor za pobedu" na vanrednim izborima
• Neznani podstanari i nepoznati susedi - stalna muka biračkog spiska u Srbiji
• Mala politička debata po kiši protesta „Srbija protiv nasilja"

Masovna ubistva bila okidač

Početkom maja ove godine, u samo dva dana, na teritoriji Beograda dogodila su se dva masovna ubistva koja su potresla i šokirala Srbiju.

Najpre je 13-godišnji dečak, prema istrazi, upao u školu koju je pohađao u centru Beograda i ubio devetoro đaka i čuvara i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Jedna od teško ranjenih devojčica je potom preminula, čime se broj žrtava popeo na deset.

Samo dan kasnije, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, osumnjičeni 21-godišnjak iz automatske puške je, kako navodi policija, ubio osmoro i ranio 12, mahom mladih ljudi.

Narednih dana, jedan mladić je podlegao povredama, pa se i broj žrtava ove tragedije popeo na devet.

• „Šetaćemo dok se ne ispune svi zahtevi": Poruka demonstranata sa protesta „Srbija protiv nasilja"
• Dubona i Malo Orašje: Ćutanje i utisak meštana da se „cela situacija stavlja u zapećak"
• Podele, suze i jedna gitara: Tragedija u školi „Vladislav Ribnikar" iz ugla roditelja, mesec dana kasnije
• Optužnica protiv roditelja dečaka koji je izvršio zločin u školi u Beogradu, odbrana tvrdi da je tužilac „pretio ocu"

Tužilaštvo je u međuvremenu podiglo optužnicu protiv roditelja dečaka, tražeći 12-godišnju zatvorsku kaznu za oca i dve i po godine zatvora za majku.

Suđenje tek treba da bude održano.

Više o detaljima optužnice pročitajte u ovom tekstu.

Optužnica je podignuta i protiv osumnjičenog za ubistva u selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca. Više o detaljima optužnice pročitajte u posebnom tekstu.

Koji su zahtevi opozicije?

Opozicija mesecima traži smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, smatrajući ih „objektivno odgovornim" za porast nasilja u zemlji.

Traži se i smena rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.

Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, kako navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.

Na TV Pink se godinama emituje rijaliti program u kojima su ponekad takmičari sa kriminalnom prošlošću, a neretko je bilo i tuča.

Uprkos najavama, na TV Pink je nastavljeno emitovanje rijaliti programa, koji je vrlo popularan i izuzetno gledan.

Vučić je u više navrata rekao da u zahtevima sa protesta nema nijednog koji se odnosi na decu.

„Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev", kaže Vučić.

---

Pogledajte video o tragediji u školi u Beogradu:

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.22.2023)