Србија и енергетика: Како сукоб Израела и Палестинаца утиче на цене нафте и зашто су оне поново високе

Таман када су потрошачи помислили да је прошло најгоре и да ће притисак енергетске кризе на новчанике услед рата у Украјини попустити, цене нафте на светским берзама поново су почеле да расту.

Организације земаља извозника нафте (ОПЕК) и њихових савезника (ОПЕК+), предвођене Саудијском Арабијом и Русијом, донеле су током лета одлуке да смање производњу до краја ове године.

У усептембру је цена надмашила 94 долара по барелу нафте (око 159 литара), што је десетомесечни рекорд.

Бројке на екранима берзанских брокера поново су покренуте највише после избијања новог израелско-палестинског сукоба 7. октобра.

У првом дану трговине на берзама 9. октобра цена је порасла за око четири одсто.

После септембарског раста уследио је пад до почетка рата у Израелу, када је дошло до новог раста, али су неповољни економски подаци европских земаља довеле до благог пада цена нафте током ове недеље.

За барел Брента инвеститори су плаћали нешто више од 88 долара 24. октобра при затварању америчких берзанских тржишта.

„Цену нафте одређује однос понуде и тражње, као и код сваког другог берзанског производа, али специфичност нафте је то што је она и велико геополитичко питање&qуот;, каже Ненад Гујаничић, брокер компаније Моментум секјуритиз из Новог Сада и стручњак за берзанско трговање.

Стога на њу утичу и бројни други фактори - стање водећих привреда света, њихове резерве нафте, политички и оружани сукоби земаља, али и одлуке произвођача о количини нафте коју ће понудити на тржишту, додаје.

• Шта се све плати када се купи литар горива у Србији
• Скаче цена нафте после напада Хамаса на Израел
• Од Саудијске Арабије до Србије - шта подгрева цену нафте

Иако Израел није велики извозник сирове нафте, чињеница да се налази на Блиском Истоку, где је смештено пет од 10 земаља са највећом производњом нафте на планети, утиче на раст цена, објашњава за ББЦ на српском Миодраг Капор, стручњак за енергетске политике.

„Тренутна померања изазива опасност од потенцијалне опструкције дотока нафте кроз Суецки канал, кроз који се транспортује око трећине светске нафте.

„У питању је више забринутост и несигурност инвеститора, него што је то сада реална опасност&qуот;, објашњава Капор.

Геополитика и нафта: Како сукоби дижу цену горива?

Око трећине светске производње овог енергента долази са Блиског Истока, из земаља у непосредној близини Израела, а сукоб би могао и да отежа снабдевање, о чему је ББЦ извештавао.

Готово свака врста сукоба или нестабилности у том делу света могу довести до раста цена сирове нафте, упозорава Миодраг Капор.

Наводна умешаност Ирана у напад који је у Израелу спровео Хамас могла би додатно да закомпликује ситуацију на тржишту, додаје.

„Иран је један од великих извозника нафте, а због ситуације у Израелу могли бисмо да видимо нове санкције на извоз иранске нафте&qуот;, сматра стручњак за енергетске политике.

Џенет Јелен, америчка секретарка за трезор (еквивалент министарки финансија), потврдила је да Вашингтон разматра увођење нових санкција Техерану.

„Ако се израелски сукоб прошири на Иран, било би угрожено три одсто укупног снабдевања нафтом у свету&qуот;, оценио је аустралијски стручњак Саул Кавонић.

Капор, међутим, указује да би за нови раст цена нафте решење, попут узрока, могло да се пронађе на геополитичком терену.

Администрација америчког председника Џозефа Бајдена ублажила је санкције Венецуели, једном од значајних извозника нафте, што би могло да донесе додатно снабдевање овим енергентом.

„На тај начин би се могао смањити притисак на цене нафте - у интересу је Америке, као највећег играча на тржишту нафте, да се геополитички ризици и раст цена амортизују&qуот;, оцењује Капор.

Погледајте и ову причу:

Ко су највећи светски произвођачи нафте?

После откривања методе извлачења нафте из шкриљаца средином прошле деценије, Америка је постала неприкосновени лидер у свету по количини произведене нафте на годишњем нивоу.

Током 2022. године на нафтним пољима те државе произведено је у просеку 20,3 милиона барела нафте дневно, што је 21 одсто светске производње.

Саудијска Арабија је на другом месту са 12,4 милиона барела дневно (13 одсто), а Русија на 10,13 милиона барела дневно (10 одсто).

Канада, Ирак, Кина, Уједињени Арапски Емирати, Иран, Бразил и Кувајт такође спадају међу 10 највећих произвођача на планети, који експлоатишу 74 одсто нафте глобално.

Извор: Америчка администрација за енергетске информације

Како се манипулише ценом нафте?

И произвођачи нафте имају значајну алатку којом могу да утичу на цене, а то је контрола глобалне понуде и потражње.

Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) и њихових савезника (ОПЕК+) са седиштем у аустријској престоници Бечу окупља већину земаља са највећим залихама.

ОПЕК има 13 чланица, међу којима су и оснивачи Иран, Ирак, Саудијска Арабија, Кувајт и Венецуела, а ОПЕК+ настао је 2016. године потписивањем уговора са још 10 земаља извозница нафте, предвођених Русијом.

Представници држава окупљају се неколико пута годишње на састанцима Удруженог надзорног комитета министара (ЈММЦ), на којем се доносе стратегије експлоатације нафте која непосредно утиче на доступност овог енергента.

Смањивањем месечне количине произведене нафте долази до раста цене на светским берзама, док поспешивање производње има супротан ефекат.

„Један од главних фактора који су допринели значајнијем расту од краја лета је чињеница да су главни играчи окупљени у организацији ОПЕК+, пре свега Саудијска Арабија и Русија, најавили да ће наставити да смањују понуду.

„Тако су директно утицали на раст цене, као што су и раније чинили када су сматрали да је потребно&qуот;, објашњава брокер Ненад Гујаничић.

Потез Русије и Саудијске Арабије одмах је покренуо раст цена нафте, које су током септембра достигле десетомесечни рекорд.

• Русија сагорева огромне количине гаса, стручњаци збуњени
• Може ли свет опстати без руске нафте и гаса
• Протести због цена горива у више од 90 земаља

Примера је било и раније, а један од њих догодио се у априлу 2020. године, након првих затварања услед пандемије корона вируса у западним земљама, када су цене пале испод нуле први пут у историји.

То је значило да су продавци плаћали купцима како би се ослободили нагомиланих залиха нафте због наглог пада потрошње услед мање кретања и застоја привредне активности.

Истог месеца министри ОПЕК-а су са савезницима донели одлуку о највећем смањењу производње нафте од настанка организације - чак 10 милиона барела на дневном нивоу.

Али, постоје и случајеви када чланице овог удружења повећавају производњу, иако то доводи до тренутног смањења цена сирове нафте.

Разлог је чињеница да „главним произвођачима одговара виша цена, али само ако је одржива&qуот;, каже Гујаничић.

„Шта им значи екстремно висока цена неколико месеци, ако ће глобална привреда ући у рецесију и доћи у ситуацију да не може да плаћа ни 60 долара по барелу?&qуот;, поставља реторичко питање овај брокер.

Наредни састанак министара ове организације заказан је за крај новембра 2023. године, када би требало да се објави план производње за наредни период.

Како се тргује нафтом?

Најчешћи вид нафте која се продаје на светским берзама је Брент, што је међународни стандард за нафту, која се превасходно вади из Атлантског океана (назив је добила по нафтном пољу Брент у Северном мору, између обала Велике Британије и Норвешке).

На тржиштима у Америци најчешће се тргује америчком лаком нафтом (Вест Тексас Интермедиате - ВТИ), нафта из Русије продаје се под ознаком Урал по региону у којем се екплоатише, док се овај енергент произведен у земљама Блиског Истока неретко доставља на азијска тржишта под ознаком Дубаи/Оман.

Њихове разлике су „превасходно територијалне&qуот;, каже брокер Ненад Гујаничић.

„Цене су им углавном у корелацији и тешко може да се деси да у дужем временском периоду једна расте, а друга пада&qуот;, појашњава.

Инвеститори на берзама широм света тргују и фјучерсима везаним за сирову нафту, који се односе на њену вредност у будућности.

Попут клађења на цену кроз одређени временски период, они склапају уговоре о фјучерсима по једној цени на одређени временски период (најчешће девет месеци или годину дана), верујући да ће растом цене нафте до одређеног датума остварити зараду, иако тај енергент не добијају у власништво.

Ово тржиште може да буде индикатор будућих кретања цена нафте - уколико је поверење инвеститора у фјучерсе веће, може се очекивати раст.

Економија, инфлација и 'нееластичност' нафте

Привредни раст најразвијенијих економија света један је од главних узрока промене цена сирове нафте.

При већој привредној активности, тражња и цена расту, док се она смањује када економске прилике, али и очекивања економиста, иду у супротном смеру.

Један од главних покретача тражње током ове године био је опоравак кинеске привреде након пандемије корона вируса, напомиње Ненад Гујаничић.

„Кина се значајније вратила на тржиште као земља која је највећи светски потрошач нафте, а по свим прогнозама, то ће трајати сигурно до краја године, ако не и дуже&qуот;, објашњава стручњак.

Поред Кине, раст потражње за нафтом забележен је и у Индији и Бразилу, док је тражња за горивом у Америци достигла дводеценијски минимум, показао је извештај Међународне агенције за енергију (ИЕА) за октобар ове године.

Миодраг Капор напомиње и да „доста зависи од резерви великих потрошача нафте&qуот;, пре свих Америке и Кине.

„Складишта нафте у Америци нису испуњена на високом нивоу, испразнила су се значајно током пандемије и треба да се допуне, што значи да се очекује повећана потражња&qуот;, додаје он.

Осим цена нафте, од почетка рата у Украјини расту и друге потрошачке цене широм света, а централне банке држава против инфлације боре се подизањем референтних каматних стопа, о чему је ББЦ на српском писао.

Нафта је „нееластична&qуот;, што значи да је она неопходна привреди и потрошачима, који је се неће лако одрећи ни током периода више цене или лошијих услова задуживања, објашњава Ненад Гујаничић.

Али, како каже, подизање каматних стопа могло би да има „индиректан утицај&qуот; на цене нафте.

„То утиче на пословни амбијент, отежава се финансирање компанијама, становништво мање троши када су кредити скупљи, али главни утицај високих камата је стрепња произвођача да би могло да дође до озбиљније рецесије&qуот;, појашњава берзански брокер.

Прати ли Србија цене на светским берзама?

Цене нафтних деривата у Србији усклађују се са променама које сирова нафта бележи на берзи, али само „у некој мери&qуот;, каже Гујаничић.

„Акцизе чине више од половине малопродајне цене горива у Србији, што у пракси значи: ако хипотетички цена нафте на берзи падне на нулу, она би на пумпама била нижа само за неких 40 одсто.

„Оне су фиксне и имају највећи удео у цени, па пад не може бити тако велики, чак ни у ситуацијама које смо имали током пандемије и на берзи је цена пала на нулу - тада је цена горива била око 130 динара по литру, а сада је око 200&qуот;, каже Гујаничић.

Важан фактор је и курс долара, који је основна валута у којој се нафта купује и продаје.

„Ако дође до јачања долара, ми овде имамо негативне курсне разлике и гориво поскупљује&qуот;, додаје Гујаничић.

Више о начину обрачунавања цена горива у малопродаји у Србији прочитајте овде.

• Ко ће изгубити, а ко профитирати у Србији од јачања долара
• Шта су топлотне пумпе и јесу ли будућност грејања у Србији
• Инфлација у Србији поново „успорила&qуот; у јуну, шта лето доноси новчаницима
• „Више није пуна корпа“: Доносе ли олује и свињска куга нова поскупљења хране

Шта ће бити са нафтом у будућности?

До краја 2023. године „не би требало да буде значајних померања на тржишту&qуот; сирове нафте, оцењује енергетски стручњак Миодраг Капор.

„Око привредног раста највећих економија попут Кине и Америке мање или више се зна шта ће се дешавати у наредних годину дана и ту не би требало да буде изненађења&qуот;, образлаже један од фактора Капор.

Ненад Гујаничић указује и на дугорочне факторе, попут удараца које су претрпеле нафтне компаније током пандемије корона вируса, што је довело до заокрета у њиховом пословању.

„Велики број рафинерија је испао из игре и нафтне компаније су смањиле улагања у тај бизнис - када су постројена умањена, може доћи до тога да у будућности неће бити довољно капацитета за прераду нафте, док зелени извори енергије нису довољни да се задовоље глобалне потребе&qуот;, појашњава он.

У краћем року, ниједна процена измена цена нафте не може се узети здраво за готово, а пресудан фактор би могао да буде развој сукоба на Блиском Истоку и у Украјини, упозорава Миодраг Капор, професор на Универзитету Ситон Хол у америчком Њу Џерзију.

„Геополитика је мало проблематична и непредвидива, а од ње највише тренутно зависи кретање нафте&qуот;, додаје.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.25.2023)