Evropska unija i Srbija: Priznanje Kosova „neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je prilikom posete Beogradu da je proširenje Evropske unije „na vrhu agende", ali i istakla probleme Srbije na tom putu.
Proširenje Evropske unije, investicije, normalizacija odnosa Beograda i Prištine, uz jasno isticanje da „sprovođenje Ohridskog sporazuma" znači de fakto priznanje Kosova - glavne su poruke predsednice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen tokom posete Beogradu.
De fakto priznanje, kako je navela, predviđa različite korake: da Srbija prizna kosovska dokumenta i institucije, a da uz to ide osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
„To će utrti put normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, to je neophodan preduslov za evropski put", navela je Fon der Lajen posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Ohridski sporazum naziv je za evropski plan normalizacije odnosa, koji je posle februarskog sastanka Beograda i Prištine u Briselu, dogovoren u martu, na obali Ohridskog jezera u Severnoj Makedoniji.
„Za nas priznanje nezavisnosti Kosova nije pitanje, to sam bezbroj puta rekao, ponosim se time da kažem i pred predsednicom Evropske komisije", rekao je Vučić
„Mi znamo šta su naše obaveze iz dijaloga i spremni smo da ih ispunimo."
- Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
- Počela procedura prijema Kosova u Savet Evrope, podrška 33 zemlje na osnovu sporazuma Beograda i Prištine
- Dijalog Beograda i Prištine: Usvojena Deklaracija o nestalima, bez pomaka oko Zajednice srpskih opština
- Stanovnici Kosova od Nove godine u Evropsku uniju bez viza - ali ne i u Španiju
Fon der Lajen je u Beograd došla u okviru četvorodnevne posete Zapadnom Balkanu kako bi predstavila detalje Plana rasta Evropske unije za region - investicionog paketa od šest milijardi evra, čija će realizacija zavisiti od sprovođenja reformi.
„Moja prva poruka je da je pitanje proširenja na vrhu agende Evropske unije - moramo da ojačamo jedinstvo i bezbednost, a proširenje je način da se to postigne", navela je Fon der Lajen.
Vučić je EU potom nazvao najvažnijim ekonomskim partnerom Srbije, ali i istakao „dva velika problema" kada je u pitanju pristupanje Uniji: neusaglašenost sa spoljnom politikom EU, zato što Beograd i dalje nije uveo sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, i pitanje Kosova.
Srbija status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji ima od 2012, otvorila je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja grupisanih u klastere, ali je čitav proces poslednjih godina znatno usporen i danas tapka u mestu.
Jedna od glavnih tema bio je oružani sukob 24. septembra u selu Banjska, na severu Kosova, u kome je poginuo kosovski policajac Afrim Bunjaku i tri pripadnika naoružane grupe Srba, a koji je Fon der Lajen nazvala „neprihvatljivim".
„Počinioci (napada u Banjskoj) moraju da budu privedeni pravdi, to je krucijalno i za jednu i za drugu stranu, da se angažuju i idu putem normalizacije", navela je.
Jedan od učesnika tog sukoba bio je Milan Radoičić, donedavno visoki zvaničnik Srpske liste, najsnažnije stranke kosovskih Srba, koja blisko sarađuje sa Beogradom.
Poruke iz regiona
Posetu Zapadnom Balkanu Fon der Lajen počela je u Severnoj Makedoniji, gde se sastala sa predsednikom Stevom Pendarovskim i premijerom Dimitrom Kovačevskim.
EK stremi da ove godine otvori prvi klaster u pregovorima sa Severnom Makedonijom, istakla je, dodajući ipak i da je svesna da su za to neophodne ustavne promene.
„Prvi koraci su već napravljeni u Sobranju i to je dobra vest. Izbor je vaš. Radi se o vašoj budućnosti i sve partije imaju odgovornost za budućnost Severne Makedonije - mi želimo da Severna Makedonije bude članica EU", rekla je Fon der Lajen u Skoplju.
U Prištini se potom srela sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom Kurtijem, kada je pozvala Kosovo i Srbiju da rade na normalizaciji odnosa, zatraživši od Prištine da pokrene proceduru za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
Tada je ponovila i da Evropska unija „najoštrije osuđuje oružani napad" Banjskoj.
Navela je i da liberalizacija viznog režima za građane Kosova, koja stupa na snagu 1. januara 2024. godine, predstavlja „novi zamah" u odnosima EU i Prištine.
Osmani je takođe pričala o rastu Zapadnog Balkana, „evropskoj budućnosti" i Banjskoj.
Pozvala je Srbiju da izruči Prištini umešane u napad 24. septembra, ističući da im Kosovo „garantuje pravdu", sa kojom će „umešana teroristička grupa morati da se suoči".
U Podgorici je tema uglavnom bila pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji.
Crnogorski predsednik Jakov Milatović smatra da bi to moglo da se dogodi i pre 2030. godine, jer su ta pitanja - posle godina „pasivnog odnosa" - ponovo u vrhu agende Evropske unije.
U prilog tome, ističe, govore poseta i „niz ohrabrujućih poruka predsednice Evropske komisije Fon der Lajen".
„Znam koliko su građani Crne Gore posvećeni pristupanju EU. Drago nam je što ćemo pomoći da se to ostvari", navela je ona, nazivajući Crnu Goru „predvodnicom" regiona koja „ima poslednju milju da pređe".
„Treba je malo pogurati, potrebna je i odlučnost, ali to vidim da je čvrsto prisutno na političkoj strani.
„Podstičem Crnu Goru da pređe tu milju što brže i tu će se vrata otvoriti."
Gde je Zapadni Balkan na putu ka EU?
Od zemalja bivše Jugoslavije, Slovenija je prva krenula na evropski put i u EU je završila još 2004. godine, a tamo joj se 2013. pridružila Hrvatska.
Status kandidata u regionu, pored Crne Gore i Srbije, danas imaju i Albanija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, ali taj je taj proces poslednjih godina znatno usporen.
Da bi postale članice EU, države bi trebalo da ispune brojna pravila i standarde iz 35 pregovaračkih poglavlja koja su reformom procesa spojena u pregovaračke klastere, što nije jednostavan proces.
Često se jave i dodatni izazovi, poput Bugarske, koja je kao članica EU, blokirala Severnu Makedoniju na putu ka EU zbog neslaganja oko istorije i jezika.
Godinama je makedonske evropske integracije blokirao spor sa Grčkom oko imena države.
Od Brisela je danas politički najviše udaljeno Kosovo, koje još nema status kandidata, a ne priznaje ga ni pet članica EU.
- Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
- Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
- Severna Makedonija promenila ime, ali ne i probleme
- Bosna i Hercegovina dobija status kandidata za članstvo u EU: Šta to znači za građane, šta za političare
Click here to see the BBC interactive
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.01.2023)