COP28: Siromašne zemlje dobile 30-godišnju bitku za novčanu pomoć zbog posledica klimatskih promena

Tokom iznenađujućeg početka 28. Konferencije strana (COP28), delegati su se saglasili oko dugoočekivane novčane pomoći za štetu nastalu u olujama i sušama koje su proizvele klimatske promene.

Obično se takvi dogovori sklapaju u poslednjim trenucima posle višednevnih pregovora.

Predsednik COP28 sultan Al-Džaber uzdrmao je skup iznevši dogovor o novčanoj pomoći prvog dana.

Evropska unija, Britanija, Amerika i drugi odmah su najavili da će doprineti, što je dovelo do iznosa od oko 400 miliona dolara za siromašne zemlje koje najviše osećaju uticaj klimatskih promena.

• Klimatske promene: Šta je COP28 u Dubaiju i zašto je važan
• Može li klimatski samit u naftnoj državi bilo šta da promeni
• „UAE nisu planirali da iskoriste samit o klimatskim promenama za sklapanje naftnih ugovora"
• Posledice klimatskih promena ne možemo da popravimo - izveštaj UN

Ulozi ne mogu biti veći - dan je počeo upozorenjem šefa Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša da „proživljavamo klimatski kolaps".

Gutereš je dodao da vesti o tome da će 2023. „gotovo izvesno" biti najtoplija godina od kada postoje merenja treba da „zabrinu svetske lidere".

Tri decenije od kada je ideja prvi put pomenuta, dogovor o novčanoj pomoći za „gubitak i štetu" pozdravljen je aplauzom tokom konferencije.

Ovo se tumači kao pametan potez Ujedinjenih arapskih emirata, zemlje domaćina koja je bila na meti kritika pre početka COP-a, posle izveštavanja BBC-ja o tome da je UAE planirala da tokom samita sklopi naftne ugovore sa 15 država.

„Ovo je veoma pametan način da se otvori konferencija", kaže profesor Majkl Džejkobs sa Univerziteta u Šefildu i posmatrač ovih pregovora.

„Već tokom prve sednice su dogovorili najvažniji deo čitave konferencije, iako je bilo sporova, Amerika nije bila zadovoljna tekstom pre nekoliko nedelja, a danas je dogovoren fond za gubitak i štetu", dodaje.

„Gubitak i šteta" se odnosi na uticaj vremenskih neprilika izazvanih klimatskim promenama koji osećaju mnoge zemlje.

• Lideri zemalja pogođenih klimatskim promenama: Vreme je da se plate klimatski dugovi
• Istorijski klimatski dogovor: Osniva se fond za pomoć zemljama u razvoju
• „Tonemo" - dramatična poruka iz vode ministra Tuvalua

Do sada je novčana pomoć obezbeđivana kako bi se zemlje prilagodile rastućim temperaturama i smanjile emisiju štetnih gasova, ali novca nije bilo za posledice nevremena i suša.

Ideja da treba naći novca za tu vrstu gubitka prvi put je spomenuta 1990-ih godina.

Decenijima su se bogatije zemlje protivile inicijativi za ovakav fond, jer nisu želele da plaćaju „kompenzaciju" za emisiju ugljenika.

Prošle godine, tokom COP27 u Egiptu, moralna strana argumenata je prevagnula i zemlje učesnice su se dogovorile da uspostave takav fond.

U proteklih 12 meseci, države su se sporile oko pravila, gde bi fond trebao da se nalazi i ko bi sve trebao da plati.

Načelni dogovor postignut je nekoliko nedelja pre početka okupljanja u Dubaiju.

Takve sporazume bi obično morale da prihvate sve države učesnice u plenarnoj sednici, tokom koje pregovarači detaljno prolaze kroz tekst sporazuma, što često dovodi do velikih sporova.

Do sada se to dešavalo na kraju COP-a, posle dana i noći prepiranja.

„Danas smo postigli istorijsku stvar", rekao je Al-Džaber delegatima kada je predlog usvojen bez svađe.

UAE se obavezala na 100 miliona dolara, kao i Nemačka.

Amerika kaže da će platiti 17 miliona, pod uslovom da uspe da postinge dogovor sa Kongresom. Američka delegacija želi da sve zemlje znaju da prihvatanjem da plate ne znači i da prihvataju obrazloženje da plaćaju odštetu za emisiju gasova kroz istoriju.

Velika Britanija je obećala 60 miliona funti (70 miliona evra).

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.01.2023)