Pesma crkvenih zvona: Kako rast hrišćanstva u Africi spasava porodičnu firmu

„Posle Drugog svetskog rata, i dalje smo proizvodili mnogo crkvenih zvona za Italiju. Ali počev negde od devedesetih, potražnja u Italiji nije više bila toliko velika", kaže Armando Marineli.

On je zanatlija iz Italije koji pravi crkvena zvona i čija firma, Kampanje Marineli, opisuje sebe kao najstariju porodičnu topionicu u Evropi.

Srećom, porodica je pronašla novo tržište.

„Poslednjih 10 godina, oko 25 odsto naših zvona proizvedeno je za afričke zemlje. To je veoma veliki rast", kaže Armando Marineli.

• „Bio sam u kultu a sada pomažem ljudima da pobegnu iz njih“
• Misterija ubistva 11 časnih sestara u Drugom svetskom ratu: Žrtva ili mit
• Kada se iznose posmrtni ostaci svetaca i zašto

U njihovoj slabo osvetljenoj topionici, bronzana zvona svih oblika i veličina prekrivaju tavanicu poput stalaktita.

Oni već skoro hiljadu godina prave crkvena zvona, koja vise na nekim veoma slavnim mestima - od Krivog tornja u Pizi do Trga Svetog Petra.

I religiozno i zanatski

Porodični proces pravljena zvona jednako je religiozan koliko i zanatski, kaže Armando.

„Dok se radi kalupljenje, lokalni sveštenik blagosilja topljenu bronzu. Na kraju se izrecituje molitva i tada ljudi u tečnu bronzu ubace svoje drage predmete kao što su ogrlice i prstenje, da bi u zvono bio ugrađen i deo njih. Zvona koja danas zvone u crkvama sadrže delove njihovih predaka."

Armandov kolega Ivo - obrijane glave sa uredno potkresanom bradicom - kaže nam da se zvona ručno izrađuju za svaku mušteriju.

„Svako zvono mora da se oglašava tonom koji mi želimo. Veliko zvono ima dubok zvuk. Ton malog zvona je mnogo viši."

Proces pravljenja zvona ostao je isti od srednjevekovnih vremena.

„Bronza se lije na 1.200 stepeni. Kad bronza postane tečna, livenje mora da bude veoma, veoma brzo. I posle višemesečnog rada, za livenje je na kraju potreban svega minut", kaže Ivo.

Jednom kad se ohladi, bronza očvrsne i postane zvono.

Pre nego što se zvono pošalje preko mora, testira mu se zvuk.

„Za taj zadatak, imamo zanatliju nad zanatlijama. Počeo je da radi ovde kad sam imao 17 godina. Sada ima 85 godina. Njegova je poslednja kod svakog zvona", kaže Armando.

Za testiranje ritma zvona koristi se zvučna viljuška.

Pad u Evropi

Pad potražnje za Marinelijevim zvonima kod kuće odražava promenu stavova prema hrišćanstvu u Zapadnoj Evropi - nekada kolevci religije.

Prema Istraživačkom centru Pju, 1900. godine u Evropi je živelo otprilike 68 odsto hrišćana.

Ta brojka je pala na otprilike 23 odsto 2023. godine, a projektuje se dalji pad na oko 15 odsto do 2050. godine.

Marija, vremešna žena, živela je u južnom italijanskom gradu Agnoneu gde se prave zvona čitav svoj život i prisustvovala je tom padu.

„Nekada je crkva spajala mlade ljude i organizovala fudbalske turnire i pozorišne predstave. I tako je crkva postala centar lokalne zajednice", kaže ona.

„Oni se sada više ne bave tim aktivnostima. Sada je kao u pustinji."

I umesto da nađu novi dom negde u blizini, Marinelijeva zvona počela su da putuju preko okeana, kao bronzani svetionici koji obeležavaju širenje hrišćanstva na jug.

Rast u Africi

„Mi zvono doživljavamo kao glas Boga", kaže otac Klitus, lokalni sveštenik u rimokatoličkoj crkvi Svetog Čarlsa Boromea u Odoniju, u jugozapadnoj Nigeriji.

Odoni je mala ruralna zajednica.

Crkva je moderna, ali je izgrađena u klasičnom stilu.

U crkvenom tornju, zvono iskovano u Marinelijevoj radionici u Italiji odjekuje nad okolnim krajolikom, označavajući vreme za misu.

„Crkva u Africi cveta", kaže sveštenik.

„Pre samo nekoliko godina, nije postojala katolička crkva u ovoj zajednici, ali otkako je izgrađena crkva, došlo je do velikog rasta", kaže otac Klitus.

Rast hrišćanstva u Odoni odražava se širom podsaharske Afrike.

U Africi je na prelasku u dvadeseti vek živelo manje od 10 miliona hrišćana.

Ali sada, prema istraživanju Centra za studije globalnog hrišćanstva, ima više hrišćana u Africi nego na bilo kom drugom kontinentu - više od 650 miliona.

Rast religioznosti pojačan je rastom broja stanovnika u regionu.

Druge religije kao što je Islam takođe su u rapidnom porastu.

Pentkostalski pokret

Priča o rastu hrišćanstva u Africi nije kompletna bez pominjanja pentekostalizma - verskog pokreta sa najbržim rastom na Zemlji.

Pentekostalizam je oblik hrišćanstva koji stavlja naglasak na delovanje Svetog duha i vernikovo direktno iskustvo u doživljavanju prisustva Boga.

Doktorka Nimi Variboko, profesorka sa Bostonskog univerziteta i autorka knjiga o globalnom hrišćanstvu, kaže da je broj pentekostalaca na kontinentu porastao sa 107 miliona 2006. godine na 230 miliona 2020. godine..

Međunarodni centar jevanđelja Dunamis jedna je od najvećih pentekostalnih crkava u Nigeriji.

Doktor Pol Enenče je tamošnji pastor i dobro poznata ličnost u zemlji.

„Mi verujemo da će re-evangelizacija Zemlje krenuti iz podsaharske Afrike, a posebno će Nigerija biti ključna za širenje jevanđelja u svetu. Verujte u to!"

Šta Armando Marineli misli o promenljivoj sudbini njegovih zvona: o njihovom muku u Evropi, ali glasnoj zvonjavi u Africi?

„Naša zvona su kao termometar vere", kaže on.

„Preko našeg zanata, mi možemo odmah da znamo gde je vera najživlja, a gde posustaje.

„Trenutno imamo porudžbine iz Tanzanije, Nigerije, Demokratske Republike Kongo. Vera ovde u Italiji ide gore-dole, ali je zato u velikom procvatu u Africi."

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.07.2024)