Srbija: Spasavanje životinja sa Krčedinske ade, ko je kriv što su ostale zarobljene

Dok se nastavlja spasavanje životinja sa Krčedinske ade, rečnog ostrva na Dunavu u sremskoj opštini Inđija, još nije poznato zašto su one tamo danima bile zarobljene bez hrane i pomoći.

Usled nepovoljnih vremenskih uslova i visokog vodostaja, na dunavskom ostrvu, na oko 60 kilometara uzvodno od Beograda, ostalo je zarobljeno više desetina životinja, među kojima su najbrojnija podolska goveda, ali i divlji konji.

Nije još tačno poznato koliko je grla bilo zarobljeno na Krčedinskoj adi, ali je procena da ih je između 150 i 200.

Od utorka, 9. januara na bezbedno je prebačeno nekoliko desetina izgladnele i promrzle stoke.

„Ne stajemo dok ne spasemo i poslednje grlo", rekao je Mirko Marinović iz „Vojvodinašuma" za RTS.

Primetio je i da su ranije mogli da reaguju, jer Dunav nije nadošao preko noći.

• Krčedinska ada: Dunavsko ostrvo sa kojeg spasavaju promrzle životinje
• Život na minusu: Kako pomoći psima i mačkama na ledenim ulicama Srbije
• Specijalni rezervati, parkovi i priroda - koliko je Srbija zelena
• Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije

Uporedo sa spasavanjem životinja traju i prepucavanja stočara, vlasnika zarobljenih grla, i političara Marijana Rističevića oko toga ko je odgovoran za ovu situaciju.

Većina krava i goveda koji su prebačeni sa Krčedinske ade, sada je u štali vlasnika Milenka Plavšića iz Kovilja koji je za televiziju N1 rekao da je u sredu uveče tri sata stajao kako bi napojio i nahranio grla.

Pretpostavlja da će mu još grla uginuti u narednim danima jer su u vrlo lošem stanju.

---

Pogledajte snimke sa Krčedinske ade:

---

Posle više od tri nedelje, prebacivanje grla počelo je u utorak skelom Javnog preduzeća „Vojvodinašume".

Jedna tura prebacivanja traje oko 40 minuta, a na skelu može da stane 30 do 40 grla, kaže Mirko Marinović iz „Vojvodinašuma".

Na višim delovima Krčedinske ade bilo je zarobljeno oko 200 životinja, pre svega goveda i konja.

Njima su u ponedeljak, 8. januara policija i vojska dopremali hranu.

Šta kažu vlasnici stoke?

Milenko Plavšić, stočar iz Kovilja, danima je apelovao da se spasu njegove životinje.

Kada je akcija spasavanja počela, on je za RTS rekao da su njegove životinje promrzle i gladne i da mu se čini da fali jedan broj teladi.

Tada nije bio spreman da govori kako su njegove životinje ostale zarobljene, rekavši da je sada najvažnije da ih prebaci do štale i nahrani.

Dva dana posle početka akcije spasavanja, Plavšić kaže za N1 da su „krivi ljudi" koji navodno nisu dozvolili njegovom sinovcu da još sredinom decembra ode po stoku koja je bila na ispaši na Krčedinskoj adi.

Krajem prošle godine, u Srbiji je bilo izuzetno toplo vreme i Dunav još nije počeo da raste.

Kao jednog od krivaca što mu je stoka ostala zarobljena, Plavšić je u izjavi za N1 posebno pomenuo političara Marijana Rističevića, poslanika u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije, inače poljoprivrednika.

„On je glavni organizator svega", tvrdi Plavšić, koji je optužio Rističevića i da mu je ranije, „sa njegovim ljudima otimao stoku".

Rističević je već ranije za list Danas kategorički odbacio bilo kakve optužbe i najavio tužbu protiv stočara iz Kovilja.

Željko Kapižić, drugi stočar iz Kovilja, rekao je za N1 da su se oni sami ranije organizovali i da su njihovom skelom prebacivali stoku u sličnim situacijama.

„Uvek smo tako spasavali, imali smo našu skelu dok nam nisu oduzeli... Ovako nikad nije bilo, ovo je sad strašno", rekao je Kapižić.

Šta tvrdi Rističević?

Marijan Rističević, poslanik Narodne seljačke stranke, koja je u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, izjavio je da nije zakupac državnog zemljišta na Krčedinskoj adi.

„Radi se o dva pravna lica, ja nisam ovlašćen da govorim o njima.

„Ima još tu nekih stočara, neki imaju malu privatnu imovinu i u principu se oni svađaju između sebe. To sa mnom nema blage veze", rekao je Rističević za televiziju Prva, prenela je Beta.

Rističević tvrdi da zemljište, koje je državno, nije u njegovom zakupu, kao i da je samo jednom bio na tom ostrvu.

„To je bilo pre dve godine, kada sam kao predsednik (skupštinskog) Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu zajedno sa 15 članova odbora bio tamo", naveo je on.

Prema njegovim rečima, polovina zemljišta Krčedinske ade je šumsko kojim gazduju „Vojvodinašume", a druga polovina su državni pašnjaci koji se izdaju u zakup.

Rističević je optužio stočara Plavšića da je „uzurpirao državno zemljište na Krčedinskoj adi", jer se njegovo poljoprivredno gazdinstvo nalazi u Kovilju u Južnobačkom okrugu, a ostrvo je u Sremskom okrugu.

„Očekujem da se konačno oglasi Ministarstvo poljoprivrede i kaže da li je ovo što ja tvrdim tačno ili ne i da li je gospodin (Plavšić), stoku sa svog imanja zakonito pokrenuo, premestio i uzurpirao drugi deo državnog zemljišta datog u zakup drugim pravnim licima", rekao je ovaj političar.

Evakuacija zarobljenih životinja pauzirano je u četvrtak, 11. januara kako bi stočari mogli da se pobrinu za grla koja su već prebacili u štale.

Mnoga su izgladnela i strahuje se da će još neka uginuti.

Problem je i kako evakuisati divlje konje koji nisu baš naviknuti na ljude, osim kad im donose hranu.

Prema proceni stručnjaka, ovo će biti najveći zadatak spasilačke misije.

„Konji su divlje životinje i većina je ovde rođena.

„Nisam siguran kako će to uspeti da se uradi, to će vlasnici tih životinja morati da vide - da li da ih zatvore prvo u neki obor, pa tek onda da pokušaju da ih uteraju u skelu, biće veliki problem", rekao je Stevan Živojinov, republički veterinarski inspektor, za RTS.

Pored pripadnika Vojske Srbije, Javnog preduzeća Vojvodinašume i Sektora za vanredne situacije, u akciji spasavanja životinja učestvovali su i meštani, kao i udruženje građana Eko straža.

Pripadnici Sektora za vanredne situacije su u ponedeljak, 8. januara odneli hranu zarobljenim životinjama na Krčedinskoj adi, pre nego što je organizovana akcija njihovog spasavanja.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.12.2024)