Na vest o tome da “gore Kinezi”

Bilo je to jedno od onih avgustovskih večeri kada nebo izgleda kao zapaljeno parče akvarela na platnu, osim što se uz to nazirao i miris gareži u vazduhu. “Gore Kinezi!” – uzviknuo sam iz kola vozeći se kroz Jurija Gagarina. Začudio sam i sebe i svoje saputnike koliko sam to zvonko rekao, skoro kao da je smešno. Ali da ne bude zabune, nisam mislio da je išta u vezi vatrene stihije koja je izgledala kao da deli NBG na pola razlog za (pod)smeh. Setio sam se ovoga kad