Kako je kafa postala omiljena psihoaktivna supstanca u svetu
Ispijanje kafe je neizostavni svakodnevni ritual miliona ljudi, a odakle potiče crni napitak i kako utiče na organizam.
Od gungule na ulicama Njujorka do mirnih obronaka Etiopije, ispijanje kafe je neizostavni svakodnevni ritual miliona ljudi.
U kulturi ljudi ima značajno mesto više od petnaest vekova, a neki tvrde da je podstakla pojavu prosvetiteljstva u 17. i 18. veku, kada su postavljeni temelji mnogih intelektualnih i kulturnih ideja savremenog sveta.
Glavni aktivni sastojak kafe je kofein, za koji se veruje da je najšire konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu i koji utiče na naša osećanja i razmišljanje.
Pogledajte video sa našeg Jutjub kanala: Priča o kafi
https://www.youtube.com/watch?v=q0YR-8Xzi3w
Odakle potiče kafa
Kafa se dobija iz ploda biljke kafe arabike koja se prvobitno uzgajala u Etiopiji.
Više od 90 odsto kafe se proizvodi u zemljama u razvoju, prvenstveno u Južnoj Americi, ali i u Vijetnamu i Indoneziji, dok je potrošnja koncentrisana pretežno u industrijalizovanim ekonomijama.
Prema predanju, u 9. veku je pastir Kaldi primetio da su njegove koze živahnije nakon što pojedu bobice kafe, što ga je navelo da ih i sam proba.
Od tada su meštani počeli da jedu zrnca koja bi prethodno stavljali u vodu da omekšaju i da prave čaj od listova biljke.
Istorijski zapisi ukazuju da su sledbenici sufizma (mistički pravac u islamu) u Jemenu bili prvi koji su u 14. veku pržili zrnca kafe i pravili napitak kakav danas poznajemo.
Do 15. veka, kafedžinice su se pojavile širom Otomanskog carstva, a kasnije su se proširile i po Evropi gde su postale središta poslovanja, politike i stvaranja novih ideja.
Neki naučnici, među kojima je Jirgen Habermas, čuveni nemački filozof i sociolog 20. veka, čak tvrde da se prosvetiteljstvo možda ne bi dogodilo da nije bilo kafe.
Prema Habermasu, kafedžinice su tokom 17. i 18. veka bili „centri kritičke misli" u kojima se oblikovalo javno mnjenje i rađale ideje.
Veruje se da su najistaknutije ličnosti doba prosvetiteljstva obožavale crni napitak.
Francuski filozof i književnik Volter je pio do 72 šoljice kafe dnevno, a njegov sunarodnik, pisac i filozof Deni Didro je takođe ispijao kafu dok je uređivao „Enciklopediju" u 28 tomova, koja se često smatra najvažnijim delom doba prosvetiteljstva, kaže američki autor Majkl Polan.
Profesor antropologije Ted Fišer, direktor Instituta za proučavanje kafe Univerziteta Vanderbilta u Sjedinjenim Državama, kaže da je kafa takođe odigrala ključnu ulogu u usponu kapitalizma.
„Kafa je promenila tok istorije i podstakla razvoj ideja koje su dovele do prosvetiteljstva i kapitalizma", rekao je za BBC.
„Ne mislim da je tek puka slučajnost to što su se ideje o demokratiji, racionalizmu, empirizmu, nauci, i kapitalizmu rodile u vreme kada je ispijanje kafe postalo popularno.
„Ova supstanca, koja podstiče opažanje i spoznaju i poboljšava koncentraciju, definitivno je bila deo okolnosti koje su dovele do pojave kapitalizma".
U to vreme, poslovni ljudi su shvatili da kafa može da se iskoristiti za povećanje produktivnosti, pa su počeli da je daju njihovim radnicima i na kraju im dozvolili pauze za kafu, objašnjava Fišer.
- Gledanje u šolju: Turska tradicija popularna kao Tinder
- Postoji li prava zamena za šoljicu ukusne kafe
- Kolika je kupovna moć u Srbiji merena kratkim espresom
Mračna strana kafe
Istorija kafe ima i mračnu stranu jer je povezana sa eksploatacijom robova.
Francuzi su koristili robove iz Afrike na plantažama na Haitiju, a do ranih 1800-ih trećinu ukupne količine kafe u svetu je proizvodio Brazil koristeći afričke robove.
Danas je kafa stub svetske kulture - dnevno se popije više od dve milijarde šoljica, a godišnja vrednost industrije kafe je 90 milijardi dolara.
Ipak, „malo šta se promenilo" za 600 godina, navodi nevladina organizacija Hejfer internešenel (Heifer International), koja radi na iskorenjivanju siromaštva i gladi u svetu.
Kažu da su nebelci, koji su vrlo malo plaćeni, i dalje okosnica industrije kafe.
Kafa je izvor prihoda za 125 miliona ljudi u 50 zemalja, a više od polovine njih živi u siromaštvu.
Pogledajte video: Cenite više tu šoljicu kafe, zbog klimatskih promena bi mogla da nestane
Kako kafa utiče na telo
Posle unosa u organizam, kofein putuje kroz probavni sistem i preko creva se apsorbuje u krvotok.
Međutim, deluje tek kada dospe u nervni sistem.
To je zbog hemijske sličnosti kofeina sa adenozinom, supstancom koju telo prirodno proizvodi.
Adenozin obično usporava simpatički nervni sistem, što dovodi do smanjenja broja otkucaja srca i izaziva pospanost i opuštenost.
Kofein se vezuje za adenozinske receptore koji se nalaze na površini nervnih ćelija, na sličan način na koji se ključ uklapa u bravu.
Ali, ometanjem rada ovih receptora on proizvodi suprotan efekat.
Kofein može da izazove blagi porast krvnog pritiska, stimuliše moždanu aktivnost, umanji osećaj gladi, i podstakne budnost čime se povećava koncentracija na duže periode.
Ona smanjuje umor i poboljšava raspoloženja i fizičke performanse, pa ga sportisti ponekad koriste kao suplement.
Ova dejstva mogu da traju između 15 minuta i dva sata.
Telo se oslobađa kofeina pet do 10 sati posle unosa, ali njegovi efekti mogu da traju duže.
Da bi se najbolje iskoristile prednosti kofeina, stručnjaci savetuju da se unosi u umerenim količinama i da se izbegava u popodnevnim satima kako bi delovao sledećeg jutra kada se pije prva šoljica kafe.
Zdrave odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od 400 miligrama kofeina dnevno, što je oko četiri ili pet šoljica kafe.
Iako su individualne tolerancije na kofein različite, unos većih doza kofeina od preporučenih može dovesti do neželjenih efekata kao što su nesanica, anksioznost, tahikardija, nelagodnost u stomaku, mučnina, i glavobolja.
Stručnjaci Američke uprave za hranu i lekove takođe upozoravaju da brzi unos 1.200 miligrama kofeina, što je oko 12 šoljica kafe, može da uzrokuje toksična dejstva, kao što su epileptički napadi.
Ipak, kada se pije u umerenim količinama, veruje se da kafa ima potencijalne koristi po zdravlje i povezuje se sa smanjenim rizikom od smrti i nekoliko bolesti, kaže dr Matijas Hen iz Škole javnog zdravlja Univerziteta Harvarda.
„Između dve i pet šoljica kafe dnevno povezano je sa smanjenim rizikom od smrti, ali i dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, pa čak i nekih vrsta raka", rekao je za BBC.
Dakle, sledeći put kada budete pili kafu, možda ćete se setiti istorije utkane u pravljenje crnog napitka.
Dodatno izveštavanje: Luis Baruho
Pogledajte i ovaj video: Da li biste nosili naočare za sunce od kafe
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.20.2024)