Odeća i ekologija: Zašto „nosi, operi, ponovi” ima smisla
Stalno nošenje omiljene odeće ima više prednosti nego što mislite. To je kao „nosivi zagrljaj”, i bolje je za planetu, piše Matilda Velin.
Stalno nošenje omiljene odeće ima više prednosti nego što mislite. To je kao „nosivi zagrljaj", i bolje je za planetu, piše Matilda Velin.
Svi imamo određene odevne predmete u kojima se osećamo najudobnije i koje na kraju oblačimo svaki dan, iako imamo 10 drugih odevnih predmeta koji bi ispunili istu svrhu u ormanu.
Jedan par farmerki koji pristaje bolje od svih ostalih, ili jedna majica koja je baš „mi", naš najbolji i najistaknutiji identitet u krojačkom obliku.
I dok nedelje mode u Njujorku, Londonu, Parizu i Milanu imaju za cilj da stvore zamah kupovine za nove stilove koji se moraju imati u jesen 2024, mnogi od nas ušuškani su na sofi ili idu u šetnju parkom noseći isti džemper koji smo godinama uzimali sa naslona stolice spavaće sobe svakog dana.
Ali zašto je to tako? I kako nas lenje navike oblačenja čine pristalicama održivosti?
- Kako da vaša garderoba postane održiva
- Koliko moda utiče na zagađenje životne sredine
- Nema više „nosim par puta, pa bacim": EU udara na brzu modu
- Ormani su nam prepuni nenošene odeće
Rut Beret i njen partner Džordan venčali su se nedelju dana pre nego što je pandemija zatvorila Britaniju.
Dok je par pravio svadbu u poslednjem trenutku, propustili su medeni mesec.
U širem kontekstu, izgubljeno putovanje uopšte nije velika stvar, kaže Beret, ali kada su ona i Džordan bili u mogućnosti da se provozaju automobilom po okolini proslavljajući mini medeni mesec nekoliko meseci kasnije, to je bilo veoma posebno.
„Očigledno je bilo mnogo drugih stvari koje su bile puno važnije", kaže Beret za BBC Kulturu.
„To je bilo tako uznemirujuće u to vreme, ali dobili smo taj mali grumen lepote."
Beretovi su posetili plaže u Nortamberlendu u blizini njihovog doma u Njukaslu.
Tražili su prelepa mesta u prirodi. Videli su delfine.
U kolima su imali isti album koji se vrteo sve vreme: Folklor pevačice Tejlor Svift.
Kasnije, kada je Svift objavila kolekciju džempera sa video snimka na pesmu sa albuma, Beret je kupila jedan.
„Morala sam da ga naručim iz Amerike", kaže ona.
„Dugo sam ga čekala. Obično sam veoma štedljiva, ali sam mislila da je to jedna stvar koju zaista želim."
Džemper je ručno pleten, krem bele boje sa crnim detaljima.
„Opisujem ga kao stil Hamptonsa", kaže Baret.
„Pomalo elegantan." Ima zvezdice na laktovima i etiketu na kojoj piše Folklor - nešto što nemaju sve verzije.
Džemper čini da se Beret oseća spokojno, staloženo i udobno.
Kada je bila trudna dve godine posle venčanja, nosila ga je svaki dan.
Nosila ga je kada je otišla u bolnicu da se porodi, a nosila ga je i kada je napustila bolnicu sa sinom.
Kada je njen sin imao tri nedelje, njena baka je neočekivano umrla. Opet je nosila džemper.
To je uspomenu na njen mini mesec pretvorilo u nešto opipljivo, kaže ona, nešto fizičko da je uteši u teškim vremenima: „Osećam ga skoro kao zagrljaj koji se može nositi".
- „Tekstil" od recikliranih plastičkih kesa pomaže u borbi protiv zagađenja
- Kako plastika utiče na zdravlje čoveka
- Razlozi zbog kojih odeću treba da perete što ređe
- Kako su cegeri postali podjednako štetni kao najlonske kese - ili još gori
Emocionalna izdržljivost
Zašto nam određeni komadi odeće toliko znače?
Pa, pre svega, moraju da traju - a to ne zavisi od novca.
Ovog leta, novo istraživanje Univerziteta u Lidsu pokazalo je da ne postoji veza između maloprodajne cene odevnog predmeta i njegove fizičke izdržljivosti.
„Ono što smo želeli da osporimo je temeljni mit da će jeftinija odeća biti lošeg kvaliteta i da neće trajati toliko dugo i da bi stoga trebalo da kažemo potrošačima da troše više novca na internetu", kaže za BBC Kulturu Mark Samner, predavač u Školi mode u Lidsu.
„Ali ono što ovde nalazimo je da se dokazi jednostavno ne poklapaju."
Ali fizički kvalitet nije jedino što je važno.
Jednako važan je i srodni faktor: emocionalna izdržljivost.
Ovo je veza koju gradimo sa odećom, objašnjava Kejt Moris, doktorantkinja koja radi sa Samnerom: ne zaljubljujemo se u određene odevne predmete samo zbog toga kako izgledaju - već i zbog toga kako se osećamo.
„Ljudi čuvaju odeću i ona im postaje omiljena jer su je nosili na određenom događaju", kaže Samner.
„Išli su na festivale u njoj ili na odmor, ili su možda upoznali pravu ljubav."
Ova fuzija emocija i odeće takođe funkcioniše na drugi način.
Samnerov tim govori o ženi iz istraživanja njegovog tima koja je prošla kroz težak razvod.
Kada je papirologija konačno završena, uzela je svu odeću koju je povezivala sa mužem, stavila je u kese za otpatke i bacila.
Zatim je ponovo obnovila svoj garderober.
Povratne informacije su takođe važne.
„Ono u čemu mislite da izgledate dobro nije vaša individualna odluka", kaže Samner.
„Ako čujete od drugih ljudi da izgledate zaista dobro u haljini, taj komad odeće vam pojačava samopoštovanje. Desilo se u brojnim prilikama kada nešto kupite, obučete to i neko kaže: 'Oh, to izgleda malo smešno.' Na kraju to ostavite u zadnji deo garderobera."
Godine 2018, Ana-Marija Bauer, austrijska novinarka koja živi u Sautemptonu, otišla je na odmor na Novi Zeland.
To je bilo njeno prvo putovanje u daleke destinacije, a pošto se oprostila od prijatelja sa kojim je putovala, Bauer je provela poslednjih nekoliko dana sama u iznajmljenom stanu na Airbnb u predgrađu Oklanda, pomalo nervozna zbog predstojećeg leta.
Kada je gospođa koja je vodila Airbnb preporučila glavnu ulicu u blizini, Bauer je otišla kako bi razbistrila misli.
Ubrzo je naišla na mali butik.
„Čim sam ušla, osećala sam se kao kod kuće", kaže ona za BBC Kulturu.
„Vlasnik je bio ljubazan, ali ne i nasrtljiv."
Bauer su preporučili par tirkiznih pantalona širokih nogavica, koje su se veoma razlikovale od njenih uobičajenih uskih farmerki.
„Cena je bila 42 evra i pomislila sam, da li su mi zaista potrebne?", seća se ona.
„Onda mi je druga mušterija u butiku rekla da mi dobro stoje. Obuzela su me osećanja."
Danas su tirkizne pantalone Bauer apsolutni favorit.
Odlično pristaju i uz hladno i toplo vreme, i sa baletankama i sa visokim potpeticama.
Debela tkanina znači da su dovoljno čvrste za duge dane u Londonu i dovoljno udobne za opuštanje na sofi.
„Sa farmerkama, majica mora da odradi posao, ali sa ovim mogu da obučem bilo koju jednostavnu majicu i imam spreman autfit", kaže Bauer.
„U nekoj odeći, znam da izgledam lepo, ali uvlačim stomak. Ali u ovim pantalonama se osećam dobro čak i kada sam pognuta."
Pantalone su u stalnoj upotrebi.
„Operem ih i ponovo ih nosim", kaže Bauer.
„Na meni su, na stolici ili u redu za pranje. Nikada u garderoberu."
A sećanje na njihovu kupovinu je još živopisno.
„Osećala sam se sigurno u butiku", kaže Bauer.
„Osećaj sigurnosti ostaje sa mnom, onaj koji me je prizemljio pre leta."
Istraživanje ekološke grupe VRAP procenjuje da četvrtina odeće u britanskim ormanima nije nošena godinu dana i da ti zaboravljeni odevni predmeti imaju ukupnu vrednost od 1,8 milijardi evra.
Reč je o odeći, kažu Samner i Moris sa Univerziteta Lids, od koje smo se „praktično oslobodili".
„Oni su sporne sa stanovišta održivosti jer ih ne koristite", kaže Samner.
„Sva energija, voda, hemikalije, pa čak i rad koji je uložen u njihovu izradu je uzaludan."
ODEĆA U BROJEVIMA
- Oko 45 odsto ljudi u Velikoj Britaniji kupuje odeću najmanje jednom mesečno;
- Otprilike jedan od osam nedeljno kupuje odeću;
- Oko 25 odsto odeće u našim ormanima nije nošeno godinu dana;
- Predviđena dužina vremena koliko su ljudi čuvali odeću porasla je između 2013. i 2021. godine;
- Par farmerki se sada čuva četiri godine, u poređenju sa tri u 2013.
Izvor: VRAP/BBC
Dok naučnici kažu da je skoro nemoguće predvideti da li će neki odevni predmet postati omiljen pre nego što ga kupite, ipak možete poboljšati šanse.
Važno je obratiti pažnju i na fizičku i emocionalnu izdržljivost.
Na primer, možemo da stvorimo emocionalnu vezu sa komadom odeće samo ako traje dovoljno dugo da počnemo da ga volimo.
„Emocionalna veza se vremenom razvija", kaže Samner.
„Treba vam neko vreme sa odećom i ona mora da ostane funkcionalna."
Suprotno tome, kaže on, teksas postaje mekši i bolje pristaje što ga više peremo. Zbog toga se često sve više vezujemo za farmerke kako vreme odmiče.
Jednako tako, brzi modni trendovi mogu značiti da se rešite stvari pre nego što sebi date dovoljno vremena da počnete da gradite vezu sa njima.
U Njukaslu, u Velikoj Britaniji, Rut Beret nastavlja da nosi džemper.
Pošto je pronašla brend supermarketa koji ima slične proizvode, kupila je jedan i sinu.
„Nedavno sam prosula kafu po svom, ali sam uspela da ga očistim", kaže ona.
„Postaje klimavo. Ali stvari poput ovih su skoro kao snimak ili otisak prsta. Negde gde sam bila da bih stvorila uspomene. Ako zatreba, uvek ga mogu malo zakrpiti. Ne mogu da zamislim da ga ne nosim."
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.22.2024)