Индија и фемицид: Како је добијена битка за забрањивање спаљивања удовица

У децембру 1829. године, лорд Вилијам Бентинк, први генерални гувернер Индије под британском влашћу, забранио је „сати&qуот;, древну хиндуску праксу да се удовица жртвује спаљивањем на погребној ломачи властитог мужа.

Бентинк, тада генерални гувернер Бенгала, тражио је мишљење 49 виших официра војске и пет судија, и био је убеђен да је дошло време да се „спере та ружна мрља са британске владавине&qуот;.

Према његовом закону, сати је био „противан сентиментима људске природе&qуот; и шокантан за многе хиндусе, поред тога што је „незаконит и изопачен&qуот;.

• Убиства која су шокирала Индију: Сумња се на ритуално жртвовање
• Жена запаљена на путу за саслушање поводом случаја силовања
• Погубљена четворица Индијаца због силовања и убиства студенткиње

Према овом закону, они који буду осуђени за „помагање и омогућавање&qуот; спаљивања хиндуске удовице, „било да је жртва с њене стране била добровољна или не&qуот;, биће проглашени кривим за тешко убиство.

То је дало моћ судовима да изрекну смртну казну особама осуђеним за коришћење силе или помагање при живом спаљивању удовице „која је била омамљена и није била способна да изражава слободну вољу&qуот;.

Бентинков закон био је још строжи од постепенијег искорењивања праксе коју су предлагали водећи индијски реформатори у кампањи против сатија.

После усвајања овог закона, 300 еминентних Хиндуса, предвођених раџом Рамонхуном Ројем, захвалили су му се зато што „нас је заувек спасао језиве стигме до сада повезиване са нашим карактером као свесних убица жена&qуот;.

Ортодоксни хиндуси пружили су отпор и писали петиције против Бентинка.

Позивајући се на учењаке и свете списе, они су оспорили његов аргумент да сати није „обавезна дужност према религији&qуот;.

Бентинк није поклекао.

Аутори петиције обратили су се Државном савету Уједињеног Краљевства, суду последње инстанце у британским колонијама.

Савет је 1832. године потврдио закон, рекавши да је сати „флагрантна увреда за друштво&qуот;.

„Непоколебљива ратоборност закона из 1829. године била је можда једини случај током 190 година колонијалне власти да је неки друштвени закон спроведен без нуђења било каквог уступка ортодоксном сентименту&qуот;, истиче Маноџ Мита, аутор Поноса касте, нове књиге која се бави правним историјатом касти у Индији.

Такође, Мита истиче: „Много пре него што је Ганди славно применио морални притисак против британског царства, Бентинк је применио исту силу против родних и кастинских предрасуда које чине основ сатија.&qуот;

„Криминализујући један домаћи обичај који је штетио колонизованима, колонизатор је постигао морални поен&qуот;, пише он.

• Индијац убио жену - натерао кобру да је уједе
• Како се Индија бори против пљувања на улицама и зашто је немогуће добити ту битку
• Велико срце индијске наставнице - поклонила стотине паметних телефона да помогне деци у учењу

Томас Меколи

Али, 1837. године, Бентинков закон је ублажио један други Британац, Томас Меколи, аутор Индијског кривичног законика.

Према Меколијевом тумачењу, ако неко има доказе за тврдњу да је запалио ломачу на инсистирање саме удовице, онда би он могао да прође са блажом казном.

У нацрту закона он је истакао да жене које се саме спаљују могу бити мотивисане „снажним осећајем верске дужности, понекад и снажним осећањем части&qуот;.

Мита је закључио да је Меколијева „саосећајна позиција&qуот; о сатију имала одјека међу британским владарима деценијама касније.

Он пише да је његов нацрт извучен из нафталина после побуне из 1857. године, кад су се домаћи хиндуски и муслимански војници, познати и као сепоји, побунили против Британске источноиндијске компаније из страха да се чауре метака премазују животињском машћу коју забрањује њихова религија.

Ублажена регулатива завршила је у статуту „у складу са колонијалном стратегијом угађања хиндусима из високих касти који су одирали кључну улогу у побуни&qуот;.

Регулатива из 1862. године повукла је и кривичне казне према којима је сати кажњив као тешко убиство и друге који налажу смртну казну у тежим случајевима.

То је такође значило да она омогућује оптуженом да тврди како је жртва сама пристала на гашење властитог живота на мужевљевој сахрани, тако да се ту пре ради о случају самоубиства него убиства.

Мита пише да је ублажавање прописа у вези са сатијем било „реакција на тињајуће незадовољство друштвеним законима&qуот; - забрањивањем сатија, законом из 1850. године који даје већа права људима ван касте и одметнутим хиндусима да наследе породични посед и законом из 1856. године који дозвољава преудају свим удовицама.

Погледајте видео: Жена или крава

Хиндуски војници из виших касти

Али непосредни окидач за усвајање ублаженог закона по хитном поступку било је „незадовољство међу хиндуским војницима виших касти&qуот; који су били разјарени наводима да су чауре метака намазане крављом машћу.

Од 1829. до 1862. године, злочин сатија био је ублажен са убиства на асистирање при самоубиству.

„Иако се мање практиковао после 1829. године, сати је наставио да буде уважаван и поштован у неким деловима Индије, нарочито међу вишим кастама&qуот;, каже Мита.

Мотилал Нехру

У необичном обрту, Мотилал Нехру, адвокат-политичар који је ушао у Индијски национални конгрес и одиграо кључну улогу у кампањи за независност од британске власти, појавио се на суду бранећи шест мушкараца из виших касти у случају сатија из 1913. године у Утар Прадешу.

Мушкарци су тврдили да се ломача „запалила сама од себе снагом пуке побожности удовице&qуот;.

Судије су одбациле теорију о божанској интервенцији, осудиле су покушај заташкавања и прогласиле мушкарце кривим за асистирање при самоубиству - двојица од њих осуђена су на четворогодишњу затворску казну.

• „Тражим мушкарца који не прди и не подригује - у потпису: феминисткиња&qуот;
• Зашто жене у Индији постављају табеле са датумима менструације на врата
• „Ко може да те воли више од тебе саме&qуот;: Индијка планира да се уда за себе

Раџив Ганди

Више од 70 година касније, дошло је до последњег обрта у причи о сатију.

Године 1987, влада предвођена праунуком Мотилала Нехруа Раџивом Гандијем, усвојила је закон који је први пут криминализовао „величање ове праксе&qуот;.

Људи који су подржавали, оправдавали или пропагирали сати могли су да буду кажњени седмогодишњом затворском казном.

Закон је такође прогласио ову праксу убиством и поново увео смртну казну за оне који у њој учествују.

Овај потез уследио је после широко распрострањеног незадовољства због последњег пријављеног случаја сатија у Индији са тинејџерском невестом Руп Канвар у једном сеоцету у северној држави Раџастан.

Био је то, истиче Мита, 41. званично забележен случај од стицања независности 1947. године.

Преамбула закона Раџива Гандија позајмљена је из Бентинковог закона.

„Било је то одавање поште, макар и ненамерно, деколонизоване земље свом бившем колонизатору&qуот;, каже Мита.

Погледајте видео: „Осећала сам како ми се кожа топи&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.23.2024)