Десетине смртних случајева у САД од убризгавања седатива људима при хапшењу
Истрага праксе давања седатива људима током хапшења у САД која траје последњих 15 година, заснована на упитној науци и уз подршку стручњака полиције, показала је да је та стратегија намењена смањењу насиља и спасавању живота, довела до многих смрти које су се могли избец́и.
Најмање 94 особе умрле су од 2012. до 2021. године пошто им је полиција давала седатив покушавајући да их обузда, а око половина умрлих су црнци - по налазима АП у сарадњи са Фронтлајн ПБС и Центром за истраживачко новинарство Хауард.
Главни разлог толиког броја црних жртава је спорно наводно здравствено стање названо "узбуђени делиријум". Критичари кажу да њени наводни симптоми који укључују "надљудску снагу" и високу толеранцију на бол, имају основа у расистичким стереотипима о црнцима и доводе до пристрасних одлука о томе коме треба дати седатив.
Било је немогуц́е утврдити улогу седатива у свакој од 94 смрти, јер су многи случајеви обухватали и примену потенцијално опасне силе на људе који су били дрогирани или пијани и јер се истрага обично фокусира на акције полицајаца, а не и медицинаре који им помажу.
Док су седативи у десетак пресуда помињани као узрок или фактор који је допринео смрти, власти често нису ни истраживале да ли су ињекције седатива уопште биле потребне.
АП је налазио доказе о људима које је полиција силом држала потрбушке, многе с лисицама на рукама док су им полицајци седели на леђима, а који су се борили да дишу и покушавали да се ослободе. Позивајуц́и се на опирање хапшењу, болничари су им давали седативе, додатно им успоравајуц́и дисање.
Срчани и респираторни застој се често дешавао у року од неколико минута.
Болничари су седативе убризгавали некима који нису били претња ни себи ни другима, кршец́и тако смернице за лечење. Лекари често нису знали да ли су они који су силом добијали седативе узимали друге лекове или алкохол, иако неке комбинације изазивају тешке последице.
Полицајци су понекад непрописно подстицали болничаре да дају ињекције седатива осумњиченима које су притворили.
Особље хитне медицинске помоц́и, "ако није опрезно, може једноставно постати продужетак полицијских лисица, њиховог оружја, њихових палица" - рекла је Клер Загорски, бивша болничарка и истраживачица зависности на Универзитету Тексаса у Остину.
Критичари кажу да би присилна седација требало да буде строго ограничена или забрањена јер су лекови који се дају без пристанка, превише ризични да би се давали током полицијских акција.
Око половине од 94 смрти које је документовао АП, догодило се после давања "мидазолама", за који се одавно зна да повец́ава ризик од застоја дисања, а другима су давали .
Други случајеви су укључивали ињекције "кетамина" за који се накнадно открило да није "нимало бениган", као и других лекова, укључујуц́и антипсихотике "халоперидол" и "зипрасидон" који могу изазвати неправилан рад срца.
Смрт већег броја афро-американаца у полицијском притвору, укључујуц́и убиство Џорџа Флојда 2020. године, извршила је притисак на медицинску заједницу да преиспита уверења о "узбуђеном делиријуму".
Група лекара хитне помоц́и је 2023. године повукла потврдно мишљење на документ из 2009. године о томе и рекла да "узбуђени делиријум" не би требало да се користи у сведочењу на суду.
Неки лекари су ту одлуку назвали политичком и примец́ују да група и даље препознаје слично стање - "хиперактивни делиријум с јаким узбуђењем" које се може лечити седативима.
Међутим ниједно вец́е медицинско удружење данас не признаје "узбуђени делиријум" као стварно патолошко стање.
(Бета, 04.27.2024)