Ukrajina: Rat i popularnost drže Zelenskog na vlasti, uprkos isteku mandata

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je došao na vlast na današnji dan pre pet godina [20. maja].

Njegov predsednički mandat ističe, ali budući da je na snazi ratno stanje, nisu raspisani izbori u Ukrajini u doglednoj budućnosti i Zelenski će ostati na čelu države.

Kao komičar i glumac, Volodimir Zelenski se nikad nije bavio politikom sve dok nije obznanio kandidaturu uveče 31. decembra 2018. godine.

Na predsedničkim izborima održanim u martu 2019. godine, uspeo je da osvoji do tada neviđenu podršku sa više od 70 odsto glasova.

• „Plešem da ne mislim na rat“ - kako se Ukrajinci nose sa krizom
• Šta se dešava u Ukrajini dok svet gleda ka Izraelu i Gazi
• Zelenska za BBC: Britanija broji penije, a Ukrajina mrtve

U međuvremenu, transformisao se iz glumca koji igra predsednika u popularnoj TV seriji u vođu zemlje koja vodi najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.

Kako je Zelenski stigao dovde, kakvi ga sve izazovi čekaju i koliko dugo može da ostane na vlasti?

Transformacija

Volodimir Zelenski je rođen 1978. godine u Krivom Rogu, industrijskom gradu u centralnoj Ukrajini.

Diplomirao je pravo, ali nije ostao u struci, već je posvetio život sceni i šoubiznisu.

Pre nego što je postao predsednik, Zelenski je glumio u više od 10 igranih filmova koje je i producirao, ali mu je možda najistaknutija uloga u Slugi naroda, političkoj satiričnoj TV seriji o srednjoškolskom profesoru istorije u tridesetim koji neočekivano bude izabran za predsednika Ukrajine.

Značajan broj Ukrajinaca poistovetio je Zelenskog sa njegovim televizijskim likom i podržao „kandidata naroda" na predsedničkim izborima 2019. godine.

Zelenski je dobio izbore sa do tada najvećom razlikom u ukrajinskoj istoriji, a njegova stranka osvojila je većinu na parlamentarnim izborima kasnije iste godine.

Obećao je da će transformisati zemlju, privevši kraju, kako je rekao, „eru siromaštva, laži i pohlepe", da će okončati rat na istoku Ukrajine i povratiti teritorije pod ruskom okupacijom.

Prvih godina na vlasti, poveo je rat protiv oligarha, pokrenuo anti-korupcijske inicijative i usredsredio se na izgradnju infrastrukture.

Međutim, 2021. popularnost je počela da mu opada nakon što je optužen za nepotizam kad je postavio bliske prijatelje na važne državne položaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Na međunarodnoj sceni, generalno je doživljavan kao progresivan mladi političar koji je počeo da reformiše Ukrajinu.

Na svim putovanjima u inostranstvo, potvrđivao je čvrstinu svojih uverenja u borbi protiv korupcije i pozivao na strože sankcije protiv Rusije.

Učestvovao je i u mirovnim pregovorima sa Rusijom i doprineo povratku ukrajinskih političkih zatvorenika, među kojima je bio filmski režiser Oleg Sencov.

Sreo se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u decembru 2019. godine da bi razgovarali o mirovnim inicijativama u istočnoj oblasti Donbas, ali nije uspeo da postigne glavni cilj - okončanje rata.

U februaru 2022. godine, on i njegova zemlja našli su se na meti ruske invazije.

Ratni vođa

Tokom prvobitne faze invazije, Zelenski je postao tačka oko koje se ujedinila zemlja primorana da se bori protiv mnogo većeg i jačeg neprijatelja.

Njegov profil i popularnost vinuli su se u nebesa kad je odbio ponude za evakuaciju i ostao u Kijevu.

„Treba mi municija, a ne vožnja", rekao je u često citiranoj izjavi.

Počeo je svakodnevno da snima video poruke obraćanja naciji, što još radi, u trećoj godini totalnog rata.

Počeo je da koristi posete inostranstvu kao platformu za traženje pomoći i oružja za Ukrajinu, i dobio ovacije tokom strastvenih govora.

Odlazio je u neočekivane posete prvoj liniji fronta, među njima i do istočnog grada Bahmuta, koji se mesecima nalazio u epicentru žestokih borbi, da bi podigao moral vojske.

Ali kako je vreme prolazilo, reputacija Zelenskog kao neprikosnovenog ratnog vođe počela je da slabi.

Njegovi sukob sa šefom generalštaba Valerijem Zalužnim završio se generalovom smenom.

Ovaj potez postao je krajnje kontroverzan, a Zelenski je optužen da je smenio vrhovnog generala ne iz vojnih razloga, već zbog naglog skoka njegove političke popularnosti.

Odluke Zelenskog o imenovanjima često su bile kritikovane pošto bi se mnogi iz njegovoj najbližeg tima obreli u raznim političkim skandalima i bili smenjivani.

• General Valerij Zalužnji: Čovek iza dugoočekivane ukrajinske kontraofanzive
• Beg od mobilizacije u Ukrajini: Preplivavanje opasnih reka ili lažna lekarska izuzeća
• Rusi su samo ušetali, kažu za BBC ukrajinske trupe u Harkovu
• „Mir prosto više nije moguć“: Kako i zašto su propali pregovori Rusije i Ukrajine

Nije se obazirao na upozorenja da su ljudi u njegovom najužem krugu povezani sa oligarsima ili korumpirani.

Izražena je i zabrinutost zbog sve većeg uticaja Andreja Jermaka, šefa kabineta predsednika Ukrajine, optuženog za nepotizam i upotrebu snaga bezbednosti za pritisak na političke protivnike.

Izazovi

Budući da se rat sa Rusijom otegao i nema mu kraja na vidiku, Zelenski je počeo da se suočava sa novim izazovima i kod kuće i u inostranstvu.

Dugoočekivana prošlogodišnja kontraofanziva nije donela rezultate koje su Ukrajinci očekivali i, naprotiv, Rusija je preotela inicijativu.

Moskva već kontroliše 20 odsto ukrajinske teritorije, a ruska vojska nastavlja da osvaja teritoriju, sa novom ofanzivom u Harkovskoj oblasti.

Rusija takođe nastavlja da gađa ukrajinske gradove, među njima i glavni grad Kijev, i sistematski uništava kompletnu ukrajinsku električnu mrežu.

Zemlji koja je brojčano i oružano nadjačana od Rusije preko su potrebni novi borci, više municije i još protivvazdušne odbrane.

To je prisililo Zelenskog da pojača mobilizaciju koja se pokazala teškim zadatkom zbog zamora ratom i nespremnosti mnogih Ukrajinaca da se prijave u vojsku.

Njegovi odnosi sa međunarodnim parterima takođe su postali složeniji. Podrška Zapada je opala, pojavili su se drugi sukobi, kao što je rat u Gazi, koji su preoteli pažnju i resurse.

Dugo odlagana američka pomoć u visini od 61 milijardu dolara konačno je odobrena u aprilu, ali sve je veća neizvesnost oko promene američkog političkog pravca posle predstojećih izbora u novembru.

Ako se bivši predsednik Donald Tramp bude vratio u Belu kuću, vrlo je verovatno da će se vratiti i pozitivniji stav prema Rusiji kao pokretačka snaga američke politike.

Šta je sledeće?

Dok se petogodišnji mandat Zelenskog bliži kraju, neki počinju da dovode u pitanje njegov legitimitet kao predsednika.

Izbori za ukrajinski parlament trebalo je da se održe u oktobru 2023. godine, a predsednički izbori u martu 2024. godine.

Međutim, ratno stanje uvedeno u februaru 2022, godine ne dozvoljava održavanje predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora u Ukrajini, a trenutno nema naznaka da će ono biti ukinuto u skorijoj budućnosti.

Koliko će dugo, dakle, Zelenski ostati na vlasti.

Dok njegov politički rejting nastavlja da opada, neki veruju da bi on mogao da se odluči da ipak održi izbore uprkos ratnom stanju kako bi učvrstio podršku.

Međutim, ankete takođe pokazuju da mnogi Ukrajinci ne žele da se izbori održavaju tokom aktivnog rata.

„Kao građanin Ukrajine, ne želim da moj vrhovni komandant provede čak i minut svog vremena ne razmišljajući o ratu i međunarodnoj podršci Ukrajini, već o izborima i kako da ih dobije", izjavio je ranije za BBC ukrajinski poslanik Jaroslav Železnjak.

Sam Zelenski je delovao kao da se slaže s tim, budući da je odbacio ideju održavanja izbora u novembru.

Dobijanje rata, a ne izbora, čini se da je i dalje njegov glavni prioritet.

Pogledajte ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.20.2024)