Klimatske promene: Okeani se menjaju pod rekordno visokim temperaturama
Svakog dana u proteklih 12 meseci zabeležena je nova najviša globalna temperatura mora za dato doba godine.
Temperature okeana, kao posledica klimatskih promena, obarale su rekorde svakog dana u protekloj godini, otkriva analiza BBC-a.
Tokom skoro 50 dana, rekordi za dato doba godine oboreni su najvećom razlikom u odnosu na prethodne od uvođenja satelitskog praćenja.
Najveći krivci su emisije štetnih gasova koji zagrevaju planetu, ali je prirodni klimatski fenomen El Ninjo takođe doprineo zagrevanju mora.
Super zagrejani okeani su snažno uticali na morski život i pokrenuli novi talas izbeljivanja korala.
Analiza je zasnovana na podacima Službe za klimatske promene Evropske unije (EU) Kopernik.
Ova služba je potvrdila da je četvrti mesec 2024. godine bio najtopliji april u istoriji po temperaturi vazduha, čime je postao 11 uzastopni mesec u kom su postavljeni novi rekordi.
Već nekoliko decenija svetski okean spasava Zemlju u pogledu klimatskih promena.
Ne samo da okeani apsorbuju oko četvrtinu ugljen-dioksida koji ljudi proizvode, već upijaju i oko 90 odsto viška toplote.
- Postignut istorijski sporazum o zaštiti okeana posle 10 godina pregovora
- Zbog čega okeani postaju kiseliji, a ribe se sve češće sele
- Okeani rekordno topli, posledice po planetu strašne, kažu naučnici
Međutim, tokom prethodnih godinu dana, okeani su pokazali do sada najzabrinjavajuće dokaze da imaju problem da se izbore sa rastućim temperaturama, a toplota se posebno oseća na površini mora.
Od marta 2023. godine, prosečna temperatura površine svetskog okeana počela je da raste iznad dugoročnih prognoza, a novi rekord je dostigla u avgustu.
Rast se nije zaustavio ni poslednjih meseci prošle godine, a temperatura površine mora je dostigla novi globalni prosečni dnevni maksimum od 21,09 stepena Celzijusa u februaru i martu ove godine, pokazuju podaci Kopernika.
Kao što je prikazano na grafikonu ispod, ne samo da je rekord za dato doba godine obaran svakog dana od 4. maja 2023. godine, već je u nekim danima temperaturna razlika u odnosu na prethodni rekord bila ogromna.
Dnevni rekordi za 47 dana su oboreni za najmanje 0,3 stepena Celzijusa, BBC je ustanovio analizom podataka Kopernika.
Od uvođenja satelitskog praćenja, nije zabeležena ovolika razlika između prethodnih i novih rekorda.
Najveće razlike u odnosu na prethodne rekorde od oko 0,34 stepena Celzijusa zabeležene su 23. avgusta 2023. godine, 3. januara 2024. i 5. januara 2024. godine.
„Činjenica da sva ova toplota odlazi u okean, i da se u pojedinim aspektima zagreva čak i brže nego što smo očekivali, razlog je za veliku zabrinutost", kaže profesor Majk Meredit iz Britanskog instituta za istraživanje Antarktika.
„Ovo su stvarni znaci da se životna sredina kreće u pravcu koji nikako ne želimo i ako tako nastavi, posledice će biti nesagledive".
Ogroman uticaj na morski život
Ovo zagrevanje okeana koje uzrokuje čovek ima značajan uticaj na globalni život u moru i možda čak pomera sezonski ciklus temperatura, pokazuje nedavno istraživanje.
Verovatno najznačajnija posledica nedavnog porasta temperature je masovno izbeljivanje korala na globalnom nivou.
Ovi ključni okeanski rasadnici postaju beli i umiru jer njihova staništa postaju previše topla.
Korali su suštinski važan deo ekosistema mora i okeana, jer su dom približno četvrtini svih morskih vrsta.
Neobično topla mora takođe utiču na jedno od najomiljenijih stvorenja koja pohode okean na najhladnijem kontinentu - carskog pingvina.
„Bilo je slučajeva urušavanja morskog leda pre nego što su mladunčad carskih pingvina uspela potpuno da se razviju, a bilo je i masovnih utapanja", kaže profesor Meredit.
„Carski pingvin je ugrožena vrsta zbog klimatskih promena i njihovog snažnog uticaja na morski led i temperature okeana".
Rast temperature mora se oseća i u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), gde su brojna stvorenja potpuno iščezla iz priobalnih područja.
„Problem klimatskih promena je u tome što se dešavaju prebrzo da bi evolucija mogla da ih prati", kaže biološkinja za mora Nova Miškavska sa Univerziteta u Liverpulu.
Na obali Velsa, tim sa Univerziteta Aberastvita primenjuje istu tehnologiju koju policija koristi na mestu zločina za praćenje promena u morskoj populaciji u zalivu Kardigan.
Prikupljeni DNK tragovi iz uzoraka vode pokazuju da se neke invazivne vrste šire. Među njima su ascidije (klasa plaštapa) za koje se veruje da potiču iz Japana i rastu kao tepih preko morskog dna.
„Oni sprečavaju rast autohtonih organizama u oblastima koje kolonizuju", kaže profesor Ijan Barber, šef odeljenja nauke o životu na Univerzitetu Aberastvitu.
„Kako se dobro snalaze u našem okruženju, potencijalno mogu da zauzmu ogromne površine morskog dna".
Čini se da invanzivnije vrste snažnije reaguju na globalno zagrevanje i povećanje temperature vode, dodaje profesor Barber.
Uticaj El Ninja
Važan činilac zbog kog je prošla godina imala još veći uticaj na mora širom sveta je prirodni klimatski fenomen El Ninjo.
On je doprineo emisiji gasova koji uzrokuju zagrevanje, a koje proizvodi čovek.
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- Koliko ima istine u mitovima o klimatskim promenama
Tokom El Ninja, toplije vode izlaze na površinu Tihog okeana i posledično podižu prosek temperature.
El Ninjo je počeo u junu 2023. godine, nakon dužeg perioda hladnijih uslova tokom La Ninje, a vrhunac je dostigao u decembru od kada njegov uticaj opada.
I drugi okeanski baseni na koje El Ninjo obično ne utiče, takođe su zabeležili rekordne toplotne talase i sada naučnici pokušavaju da utvrde šta se tačno dešava.
„Atlantski okean je topliji nego inače, a to se obično ne povezuje sa El Ninjom - tako da se nešto drugačije dešava", objašnjava Karlo Buontempo, direktor Kopernika.
Ova toplota se još uvek zadržava u mnogim okeanskim basenima, među kojima je i tropski Atlantik.
Toplija mora daju tropskim olujama dodatnu energiju što bi moglo da podstakne razornu sezonu uragana.
„Veliki deo vode, čija temperatura je toplija od uobičajene, još uvek postoji u tropskom Atlantiku, [a] to je glavno područje gde se razvijaju tropski cikloni", objašnjava Buontempo.
„U pogledu godišnjeg ciklusa, temperature površine mora u Atlantiku su poranile skoro mesec dana [...] tako da ovo područje mora da se prati".
Pored kratkoročnih uticaja, istraživači upozoravaju da će biti i dugoročnih posledica kojima će društvo morati da se prilagodi.
Na primer, topljenje ledenog pokrivača i zagrevanje dubokih voda okeana verovatno će nastaviti da podstiču porast nivoa mora u narednim vekovima.
„Kada govorimo o klimatskim promenama, skloni smo da to svodimo na promene na površini jer tamo živimo", kaže Anželik Melet, istraživačica u organizaciji Mercator Ocean International koja se bavi očuvanjem okeana i mora i održivim korišćenjem morskih resursa.
„Međutim, duboki okean je jedan od aspekata [globalnog zagrevanja] koji podrazumeva [klimatske] promene vekovima i milenijumima".
Međutim, Melet naglašava da to nije razlog da odustanemo od smanjenja štetnih emisija.
„U zavisnosti od našeg delovanja, možemo da usporimo brzinu, smanjimo ukupnu amplitudu zagrevanja i porast nivoa mora."
Grafike: Ervan Rivo, Maskin Lidar i Mark Pojnting
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.27.2024)